Tajne „Crvene knjige“ Karla Gustava Junga

Piše: Sanja Dutina

Ne tako davno, u vreme nestabilne Evrope, unutrašnja duševna bura, kao ogledalo ratnih i međuratnih dešavanja, navela je velikog švajcarskog psihijatra Karla Gustava Junga da krene u pohod svog nesvesnog. Pripoveda se da je zaratio sa sopstvenom dušom, da je upao u crnu rupu ludila, da je napravio pakt sa đavolom i sišao u pakao. Ipak, kako kažu učeni ljudi, na kraju se  iz tame vratio kao trijumfalni pobednik, kao potpuno transformisan čovek.

Prema legendi njegov put u bezvremene dubine iznedrio je jednu tajnu knjigu, uvezanu u crveni kožni povez, koja desetine godina čeka u sefu banke u Švajcarskoj da bude objavljena. Zapravo, knjiga je prozvana „najuticajnijim nepublikovanim radom u istoriji psihologije“.

Upravo ta misteriozna i toliko iščekivana knjiga, 2009. godine je ugledala svetlost dana. „Crvena knjiga“ naslov je impresivnog, životnog Jungovog dela koje je imalo presudan uticaj na sve što je kasnije mislio i napisao uključujući teoriju o arhetipima, koletivno nesvesno, proces individuacije.

„Čitav moj kasniji rad sastoji se u razradi onoga što je tih godina provalilo iz nesvesnog i preplavilo me. To je bila primordijalna građa za moje životno delo.“, rekao je Jung 1957. godine.

Zapisi u knjizi nisu njegova razmišlja o psihijatriji i psihoterapiji, niti stručni, kritički eseji. Nije u pitanju ni lični dnevnik. Za to su mu služile „Crne knjige“, tačnije ukupno pet svesaka u crnom povezu gde je između ostalog beležio svoje snove.

Za potrebe svog „crvenog“, vizionarskog teksta, ispisanog kaligrafijom i ilustrovanog mističnim crtežima i mandalama, Jung je isključio svoju svest i pustio podsvest da progovori.  Tokom šesnaest godina, kad god je imao slobodnog vremena – između termina pacijenata, nakon večere sa porodicom – koristeći „aktivnu imaginaciju“ izazivao bi svojevrsne halucinacije. Ovaj „sukob sa nesvesnim“, kako ga je nazivao, ujedno je poredio sa eksperimentom sa meskalinom. Vizije koje su mu dolazile u „neprekidnom toku“ nalik su kamenju koje pada na glavu, grmljavini, ili tečnoj lavi.

„Često sam morao da se čvrsto držim za sto“, prisećao se, „kako se ne bih raspao u komade.“

Listajući već prve stranice postaje jasno ne samo koliki je Jung bio erudita već i koliko je kompleksan, snažan, živ, mračan i ozbiljan sadržaj vizija i snoviđenja koji ga je navodio da se „raspadne u komade“. Tragajući za svojom dušom, bavi se odnosom nauke, religije i spiritualizma, koristi biblijske, mitološke i arhetipske motive, koji su na prvi pogled nerazumljivi i haotično izloženi. Potrebno je veliko predznanje kao i poznavanje Jungovog života i teorije da bismo uneli smisao u značenje njegovih zapisa. Tokom svog „unutrašnjeg“ putovanja, susreće se sa opustošenim pustinjskim predelima, gustim šumama, nepreglednim zamkom, zmijom, diskutuje sa đavolom, dok ista ona Salome koja je tražila glavu Jovana Krstitelja, sada slepa, pokušava da ga zavede i navede da je voli. U tumačenju simbola svakako nam pomažu bogate fusnote na dnu teksta, što ipak minimalno uklanja osećaj zadivljenosti i zatečenosti pred ovim neverovatnim, slobodno možemo reći, umetničkim delom.

Iako knjiga nikada nije dovršena, 1959. godine Jung je napisao kratak epilog, prepoznajući njenu sudbinu: „Za površnog posmatrača, delovaće kao ludilo.“ Očigledno je bio svestan koliko je knjiga neobična, ekscentrična, duboko lična. Nikada nije razrešio dilemu da li da knjigu objavi i trpi podsmehe stručne zajednice, ili da je zaboravi i spremi u fioku. Nije mu se dopadala ideja da materijal čita bilo ko ko ne zna ništa o situaciji u njegovom životu. Zato je Jung podelio knjigu samo nekolicini bliskih prijatelja i kolega kojima je verovao, ali i koji su delili njegovu brigu.

Jung nije ostavio čak ni jasna uputstva šta uraditi sa zapisima nakon njegove smrti. Naslednici su 1984. odlučili da Crvenu knjigu zatvore i čuvaju u sefu u banci. Svesni koliko je lična, privatna i provokativna, izričito su odbijali bilo kakve ponude za štampu ili deljenje rukopisa u stručnim krugovima. Na taj način su pokušavali da sačuvaju Jungov ugled i reputaciju. Međutim, profesor Sonu Šamdasani nije prihvatao ne kao odgovor. Bilo mu je potrebno skoro tri godine da ubedi Jungove potomke da objave knjigu, što je bio samo početak. Ukupno trinaest godina bilo je potrebno da se knjiga prevede i ugleda svetlost dana. Predgovor je napisao Šamdasani.

 „Da li ću je razumeti? Verovatno ne. Da li će me razočarati? Verovatno. Da li će me inspirisati? Kako ne bi! Želim da me transformiše, to je sve“, zabeležio je Šamdasani suočen sa ovom nejasnom riznicom vizija, snova i halucinacija.

Bez obzira na prvu reakciju na sadržaj Crvene knjige, činjenica je da ona predstavlja Jungova najdublja unutrašnja iskustva, a samim tim je i nezanemarljiv deo njegove biografije. Šamdasani nam skreće pažnju da je akcenat na iskustvima, a ne objašnjenjima i konceptualizacijama, kao i da njena vrednost prevazilazi bukvalno značenje ispisanih reči. „To je nuklearni reaktor njegovog kompletnog rada.“

Interesantno je da je Jung započeo rad na knjizi u trenutku svog života kada je naizgled postigao sve: profesionalni uspeh, slavu, brak, decu, bogatstvo, prestiž. Istovremeno, shvatio je da sve to nije dovoljno jer je izgubio dodir sa svojom dušom. Crvena knjiga je dakle,  na neki način, Jungov podvig da spasi svoju izgubljenu dušu od „duha ovog vremena“, da razvije dijalog sa samim sobom, svojim nesvesnim, svojim kompleksima, a posebno sa onim delovima ličnosti koji su „zapušteni, poricani ili nedovoljno razvijeni“, a koje naziva „duhom dubina“.

„Dušo moja, gde si? Čuješ li me? Govorim, dozivam te – jesi li tu? Vratio sam se, opet sam ovde – otresao sam prah svih zemalja sa svojih nogu i došao k tebi, tu sam, kod tebe; posle dugih godina dugog lutanja ponovo sam došao k tebi.“

Citat je iz prvog poglavlja, „Liber primusa“, koji opisuje Jungov silazak u pakao, a predstavlja prototip Jungovog procesa individuacije.

Istaknuta figura koja se pominje u Crvenoj knjizi je Filemon – duh koji se prvi put Jungu javio u snovima 1913. godine i ostao je kao značajan deo njegovih vizija, neka vrsta starog mudraca vodiča. Njegovim rečima:

„Filemon je jednostavno superiorno znanje, naučio me je psihološkoj objektivnosti i aktuelnosti duše. Formulisao je i izrazio sve ono na šta ja nikada nisam ni pomislio.“

Njegova uloga je ključna u trećem delu knjige „Preispitivanja“, dok se prvi put pominje u „Liber Secundusu“ pod imenom Čarobnjak (arhetip, anyone?).

Međutim, simbolička poruka Filemona kao i svih ostalih zapisa ne može nam biti jasna iz prvog čitanja. Šamdasani preporučuje da je potrebno čitati i izučavati tekst minimum godinu dana kako bismo zagrebali bar površinu značenja. Ako se pak ne deklarišete kao „jungovac“, tekst možete odbaciti i kao besmislen i beznačajan proizvod Jungove psihoze. Za to da je Jung bio psihotičan ipak nema nikakvih dokaza. Šamdasani tvrdi da je on uvek držao jasnu granicu aktivne imaginacije i profesionalnog i privatnog života. Uredno je obavljao sve svoje profesionalne i porodične obaveze, i na njih se halucinacije ni u kom vidu nisu negativno odrazile.  Drugi će opet reći da je Jung svesno uspeo da se upusti u psihotičnu epizodu i da je istraži, usput upoznajući i lično i kolektivno nesvesno.

„To što se čini kao da se radi o psihozi dolazi otud što pacijent koji poseduje aktivnu imaginaciju integriše materijal fantazije, dok duševni bolesnik postaje žrtva tog istog materijala budući da ne uspeva da ga integriše nego ga materijal guta.“

Način na koji je Crvena knjiga nastala postao je i jedan od Jungovih psihoterapijskih alata. On je naime sugerisao svojim pacijentima da i sami pišu svoje „crvene knjige“ kako bi podstakli proces individuacije.

 „Savetujem ti da sve zapišeš i predstaviš što lepše možeš – u nekoj prelepo povezanoj knjizi“, savetovao je Jung svoje klijente. „Delovaće kao da činiš svoje vizije banalnim – ali to moraš da uradiš – onda si oslobođen njihove moći. Tada, kada su sve te stvari u nekoj lepoj knjizi, možeš je uzeti i okretati stranice i ona će postati tvoja crkva – tvoja katedrala – tiho mesto tvog duha gde ćeš pronaći ponovno rođenje. Ako ti bilo ko kaže da je morbidno ili neurotično a ti ih poslušaš – izgubićeš svoju dušu – jer je u toj knjizi tvoja duša.“

Crvena knjiga je nedavno prevedena i kod nas u izdanju Nove knjige, na veliko iznenađenje svih zaljubljenika u život i delo jednog od najpoznatijih psihijatara. Cena izvornog dela je oko 200 dolara, jer uključuje ne samo atraktivan povez već i kaligrafiju, crteže i mandale u boji. U našem prevodu, ostao je samo goli tekst bez ilustracija, što je i oborilo cenu knjige čineći je pristupačnijom, ali ujedno i lišavajući sadržaj pratećih slikovitih delova koji bi doprineli boljem razumevanju teksta.

Da li ćete je razumeti? Verovatno ne. Da li će vas razočarati? Verovatno. Da li će vas inspirisati? Apsolutno.

 

 

Featured Photo Credit: New York Times

Referenca:

Stein, M. (2011). What is The Red Book for analytical psychology? The Journal of Analytical Psychology, 56(5). 

Advertisements

One thought on “Tajne „Crvene knjige“ Karla Gustava Junga

  1. Јунг ме је инспирисао више него многи други истраживачи дубина људске душе, а посебно јер није био сујетан или посебно марио за славом. Препоручујем заинтересованима књигу Мареј Стајн, Јунгова мапа душе. Био је у праву кад је предлагао да свако пише неку своју књигу искустава и мудрости, јер оно наше лично, сакупљено и проживљено, много се боље разуме, прихвата и памти но туђе . Иако је данас човеку лако доступно врло разноврсно штиво, оно је најчешће већини само површно схватљиво и неразумљиво, јер све то ипак није исто вредно као лично искуство и сазнање.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s