Krv na rukama socijalnih radnika

Piše: Marica Stijepović

Odavno smo planirale da napišem ovaj tekst, ali su filmovi, knjige, istraživanja… bili interesantniji i/ili preči. Tako je to sa socijalnim radom: ponekada čak i oni koji se njime bave radije izbegavaju da o tome pišu u slobodno vreme, dok ih nužda na to ne natera.

Blog je za nas dve obično neka vrsta ventila i vid borbe sa stresom; moguće je da nikada ranije nisam sela da pišem tekst o stavovima prema socijalnim radnicima jer to i ne bi bio naročiti vid ‘’bekstva’’ od stresnog posla. Jeste li primetili da borba sa stresom često podrazumeva bekstvo, bilo na planinu, more, bilo u pisanje, bilo u fizičku aktivnost?

Nasuprot tome, na jednoj obuci (za zaposlene u socijalnoj zaštiti) su nam ispričali indijansku legendu o izuzetno hrabrim ratnicima koji su imali potrebu da jednom godišnje, ili mesečno, odu daleko od sela, žena i dece, i da pored vatre pričaju o strašnim stvarima koje su im se dogodile, da plaču, da ne spavaju, i da se tek onda tako ‘’pročišćeni’’ vrate svojim porodicama. Gde su vaše vatre, upitale su nas predavačice, ne – vaša bekstva, nego vaše vatre? Svi smo znali, manje ili više, gde su nam bekstva, ali retko ko je imao vatre. Ne znam da li i za druge ljude važi poslovica ‘’od čeg bež’o, od tog ne utek’o’’, ali sam mnogo puta iskusila njenu istinitost.

Uprkos potrebi da na odmoru ili za vikend ili posle posla ‘’ne pričamo o teškim stvarima’’, ‘’pusti to, opusti se’’ – dve tragedije u beogradskom Centru za socijalni rad bile su okidač za poplavu oštrih i kritičkih stavova prema socijalnim radnicima u medijima, na društvenim mrežama, koje se nisu dale ignorisati i od kojih se nije moglo pobeći.

The Sun – naslovna strana

Naslovna strana jednog beogradskog lista cela je bila prekrivena najavom teksta Krv na rukama sistema, što neodoljivo podseća na naslovnu stranu dnevnog lista Sun kada je u Britaniji ubijen sedamnaestomesečni Piter Koneli, tačnije nakon završenog suđenja za ubistvo. Krv na njihovim rukama, glasio je tada naslov, a nije se odnosio (samo) na ruke ubica bebe (bilo ih je troje) već i na socijalne radnike angažovane na slučaju. (Zaposlene u drugim službama za zaštitu dece niko nije ni pomenuo.)

Rej Džouns, autor knjige o slučaju Pitera Konelija, navodi da je za dobar rad na zaštiti dece, starih i nemoćnih osoba potreban kontinuitet, pouzdanost i kompetencija, između ostalog, a da su mediji već unapred odlučili da su socijalni radnici nekompetentni i nedovoljno posvećeni.

A šta nauka kaže o stavovima javnosti prema socijalnim radnicima?

Još pedesetih godina prošlog veka jedno ispitivanje javnosti pokazalo je da je uloga socijalnih radnika uglavnom nejasna prosečnom ispitaniku. Drugo istraživanje iz 1978. je imalo za cilj da utvrdi da li su se stvari promenile, ali je pokazalo da je javnost za bezmalo tridesest godina tek nešto malo bolje upoznata sa raznim ulogama socijalnih radnika.

Devedeset četiri procenta ispitanika izjavili su da nikada ne bi zatražili pomoć socijalnog radnika ukoliko imaju problema, a kod onih koji lično poznaju nekog socijalnog radnika taj rezultat je bio devedeset i jedan procenat. Istraživači su preporučili da se ovakve studije sprovode periodično kako bi se utvrdilo da li se stavovi prema profesiji menjaju, ali studija je i dalje bilo malo.

Kaufman i Rejmond u istraživanju iz 1995. dobili su rezultat da su stavovi prema socijalnim radnicima u američkoj državi Alabama veoma negativni. Imajući ovo na umu i pozivajući se upravo na ova istraživanja, Vinston LeKroj i Erika Stinson sproveli su telefonsku anketu na oko 400 ljudi od kojih je barem jedna trećina imala iskustva sa socijalnim radnicima ili poznavala socijalnog radnika u privatnom životu. Ohrabruje nalaz da su se u ovom istraživanju ispitanici u ogromnom procentu sagalasili sa tvrdnjama ‘’socijalni radnici rade sa svim društvenim slojevima’’, što ukazuje na dobar nivo znanja o socijalnom radu, kao i sa ‘’u teškim vremenima socijalni radnik može biti dobar izvor pomoći i utehe’’, što ukazuje na prepoznavanje emocionalne podrške koju socijalni radnici pružaju. Oko trideset pet posto ispitanika saglasilo se sa tvrdnjom ‘’socijalni radnici oduzimaju decu od roditelja’’, što realno i predstavlja najčešći stereotip socijalnih radnika u društvu i u medijima.

Kako ovo istraživanje nije pokazalo toliko negativne stavove i nejasnoće u stavovima kao prethodna istraživanja, te u tom smislu nije bilo konzistentno sa njima, istraživači su u diskusiji objasnili da se analizom uzorka pokazalo da su u njemu proporcionalno, u meri većoj nego u generalnoj populaciji, dominirale bele ispitanice, uz to visoko obrazovane te da je to moglo uticati na rezultat. S druge strane se pokazalo da neki stereotipi prema socijalnim radnicima opstaju, a da je jedan, onaj sa oduzimanjem dece od roditelja, čak bio i izraženiji u istraživanju LeKroj i Stinsonove.

Izostanak pozitivne medijske pažnje je evidentan, ali autori predlažu rešenje, da socijalni radnici načine korak ka upoznavanju načina funkcionisanja medija, da sami prave medijske projekte, emisije, novine, kojima bi javnosti ukazivali na različite aspekte svoga posla.

U istraživanju stavova prema socijalnim radnicima u Izraelu, i to među ispitanicima koji nisu bili korisnici usluga socijalne zaštite, dobijen je rezultat da su stavovi prema socijalnim radnicima ambivalentni, da javnost i ne razume baš njihovu ulogu, te da se posao socijalnog radnika procenjuje najnegativnije od svih profesija ponuđenih za poređenje. I pored toga, ispitanici su odbacili tvrdnje koje su bile zasnovane na predrasudama i ipak se odlučivali za one po kojima se socijalni rad zasniva na moralnim vrednostima i profesionalnoj etici. Ispitanici su takođe prepoznali da je potrebno povećati broj socijalnih radnika kako bi se povećala efikasnost njihovog rada.

Jedno istraživanje na Novom Zelandu pokazalo je da ljudi generalno razumeju značaj i prirodu socijalnog rada, ali da ovu profesiju doživljavaju kao veoma stresnu a nasuprot tome slabo plaćenu. Stavovi prema socijalnom radu kao profesiji, ukazuju autori, utiču na motivaciju mladih ljudi da je izaberu, te samim tim može doći do smanjenja broja raspoloživih kadrova za zaposlenje, što se, kako navode, u regiji Aotearoa na Novom Zelandu i dogodilo – nema dovoljno socijalnih radnika koji bi radili sa imigrantima.

‘’Gardijanova’’ anketa socijalnih radnika pokazala je da su stvari slične u Britaniji kao i u drugim zemljama – socijalni radnici se suočavaju sa teškim uslovima rada, negativnim stereotipima ali pokazuju zadovoljstvo svojim poslom.

‘’Trebalo bi da prestanu da nam prete zatvorima, naročito javno, zbog takozvanih namernih grešaka. Trebalo bi da budemo poštovana profesija, a ne da nam se rugaju’’, izjavio je jedan socijalni radnik u anketi.

Zvuči poznato? Ne kažemo da ne postoje loše prakse, navela je Maris Stratulis, menadžerka BSWA, za ‘’Gardijan’’ u komentaru ove ankete, ali ima mnogo sjajnih socijalnih radnika i mnogo sjajnih studenata koji dolaze i potrebno je da ih podržimo i prepoznamo.

Kristin Tauer je za života više puta sugerisala da su upravo socijalni radnici odgovorni za razotkrivanje mitova o sebi samima, i ako smo, kaže ona, nezadovoljni načinom na koji nas u medijima predstavljaju, onda treba da prestanemo da zavisimo od ljudi koji nisu u profesiji kako bi nas predstavili na pošten način. Trudim se, koleginice, trudim se.

 

 

Featured Photo Credit: The Social Work Practitioner

Reference:

LeCroy, W.C. & Stinson, L.E. (2004). The Public’s Perception of Social Work: Is it what we think it is? National Association of Social Workers. 

Kagan, M. (2015). Public attitudes and knowledge about social workers in IsraelJournal of Social Work, 16(3). 

Tower, K. (2000). In Our Own Image. Shaping Attitudes about Social Work through Television Production. Journal of Social Work Education, 36.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s