Uspeh na poslu, sportu, fakultetu… Bildujte um, a ne mišiće

Piše: Sanja Dutina

„Ništa ne može sprečiti čoveka sa ispravnim mentalnim stavom da postigne svoj cilj. I ništa na ovom svetu ne može pomoći čoveku sa pogrešnim stavom.“

Vrlo lako nam se može desiti da preko ovog citata, koji se pripisuje Tomasu Džefersonu, preletimo kao preko još jedne dosadne motivacione izreke o životu, uspehu i pozitivnom razmišljanju. Možda on to i jeste, ali neosporno je da predstavlja odličnu ilustraciju onoga što većina novijih psiholoških istraživanja pokazuje – da se oko 80% uspeha krije u mentalnoj snazi čoveka.

Mentalna snaga kao koncept previše miriše na priručni i intuitivni termin popularne i pseudo-psihologije. Sa dozom rezerve upustili smo se u istraživanje ove tematike, i došli do zaključka da iako banalnog naziva, pojam „mentalne snage“, zasluženo okupira psihologe poslednjih decenija.

Mentalna snaga (eng. Mental toughness) je multidimenzionalni psihološki konstrukt koji opisuje načine na koje reagujemo na poteškoće sa kojima se suočavamo u životu, kao i načine na koje se oporavljamo nakon neuspeha. Definisano sa pozitivnog aspekta, to je sposobnost čoveka da nastavi da stremi i postiže svoje ciljeve čak i u izazovnim, stresnim situacijama.

Mentalna snaga se najčešće povezuje sa sportom i u ovoj oblasti su obavljena prva istraživanja. Ovih dana čini se da snagu uma najviše popularizuje tenis. Na primer, teniser Miloš Raonić, nakon što je izgubio meč od Rodžera Federera, izjavio je da ga najviše impresionira Federerova mentalna snaga: „Uvek je imao mentalnu čvrstinu u odlučujućim trenucima, uvek je imao stvari pod kontrolom.“ Novak Đoković je na pauzi, a predviđa se da će, kako je „poznat po karakteru i mentalnoj snazi“, uspeti da se vrati u punoj formi za naredne izazove.

Većina sportskih zvezda ističe da se bar 50 posto njihovog postignuća može pripisati psihološkom faktoru, dok 80 posto trenera smatra da su mentalni kapaciteti presudni za uspeh. Logičnim sledom, koncept je ubrzo našao svoju primenu i u oblasti biznisa, umetnosti, obrazovanja, vojske, oporavku nakon operativnih zahvata i slično.

Mentalna snaga se konceptualizuje kroz nekoliko dimenzija koje se, u zavisnosti od pristupa, svode na skup vrednosti, stavova, emocija, rezonovanja, koji omogućavaju ljudima da se fokusiraju i usmere svoja ponašanja ka cilju. Opšteg konsenzusa vezano za definiciju i dimenzije, doduše, još uvek nema.

Grejem Džouns, sportski psiholog i dugogodišnji konsultant olimpijskih šampiona, 2002. godine sa svojim kolegama je intervjuisao deset internacionalnih atletskih zvezda  na temu mentalne snage, i došao do opisa mentalno jakih sportista:

„To su ljudi koji imaju psihološku oštrinu koja im omogućava da se sa mnogim sportskim zahtevima nose bolje od svojih rivala, koji su konzistentni, determinisani, fokusirani, samopouzdani i pod kontrolom čak i kada su pod pritiskom.“

Mentalna snaga odlučuje ko će biti šampion prvenstva; nedostatak mentalne snage može determinisati razliku između osvojenog srebra ili zlata. Atletičari su, među ključnim atributima koji čine mentalnu snagu u sportu, naveli sigurnost u sposobnost postizanja cilja, posedovanje nezasite želje i internih motiva za uspehom, fokusiranost na cilj uprkos ometanjima, pomeranje granica fizičkog i emocionalnog bola održavajući tehniku i snagu uprkos stresu, i prihvatanje anksioznosti kao neizbežne, uz sposobnost da se sa njom izborimo.

Pored Džounsovog pregleda, najčešće korišćen model mentalne snage je „model četiri C“ Pitera Kloha, profesora primenjene psihologije na Mančester Metropoliten Univerzitetu, koji je ujedno i jedan od pionira istraživača ovog fenomena. Kloh mentalnu snagu definiše kroz četiri faktora. Prvi je posvećenost (commitment) – tendencija da težimo ka cilju uprkos problemima. Vins Lombardi, jedan od najboljih fudbalskih trenera svih vremena, formulisao je to na ovaj način: „Većina ljudi doživi neuspeh, i to ne zbog nedostatka želje, već zbog nedostatka posvećenosti.“

Drugi faktor je izazov (challenge) – tendencija da na promene gledamo kao na priliku za rast i razvoj a ne pretnju po ličnu sigurnost. Prema rečima američkog fudbalera Lu Holca, „način na koji reagujemo na izazov određuje šta postajemo nakon igre, da li smo pobednik ili gubitnik.“

Sledeći faktor se odnosi na kontrolu  (control) – tendenciju da se osećamo i ponašamo kao da kontrolišemo ili imamo uticaj na situaciju uprkos anksioznosti. Ako naučiš da se kontrolišeš, iz svega možeš izaći kao pobednik. Na kraju, ključ je i u samopouzdanju (confidence) – tendenciji da verujemo u sopstvene sposobnosti da možemo uspeti (You can do it!).

Ukratko, u pitanju je set pozitivnih psiholoških resursa koji utiču na način na koji vrednujemo, interpretiramo i reagujemo na događaje koji ometaju naš put ka cilju. Mentalno jaka osoba prema njemu ostaje mirna i samopouzdana pred problemima, nije anksiozna i veruje da određene aspekte situacije može da kontroliše.

Većina istraživanja potvrđuje da uspešni ljudi imaju više nivoe mentalne snage. Individualne razlike po pitanju mentalne snage bile su prediktor akademskog i poslovnog uspeha, pa i zarade.

U poslovnom svetu, mentalno jak zaposleni je onaj koji veruje u sebe, ima želju i motivaciju da uspe i pored prepreka, fokusiran je na posao i rezultat, ume da se nosi sa pritiskom i stresom i adekvatno reguliše svoje emocije. To naravno ne znači da nema emocije ili da forsira samo pozitivne, već i kada ih oseća intenzivno, uspešno ih kontroliše i ne dozvoljava da se odraze na učinak.

Mentalna snaga se prepliće sa nekoliko drugih psiholoških koncepata, recimo sa savesnošću i neuroticizmom, što ima smisla s obzirom na to da je savesnost prediktor akademskog i poslovnog uspeha a neuroticizam – neuspeha. Takođe se povezuje sa samoefikasnošću i rezilijentnošću, tj kapacitetom da se efikasno prilagodimo sredini i oporavimo nakon stresnih događaja.

Markus Gerber, zdravstveni i sportski psiholog svojom longitudinalnom studijom pokazao je da studenti koji izražavaju manje depresivnih simptoma, niže nivoe stresa i veće zadovoljstvo životom, imaju više mentalne snage.

Kako postići mentalnu snagu, koja deluje kao veoma korisna u svakodnevnom životu? Neki ljudi se sanjom rađaju, ali se može razviti i tokom života zbog izloženosti različitim životnim događajima. Deluje da je ovom konceptu veoma blizak pristup Racionalno-emotivno bihejvioralne terapije sa svojom suštinskom idejom da nas ne uznemiravaju događaji sami po sebi, već naše viđenje tih događaja. Prosto, ne možemo kontrolisati sve što nam se dešava u životu, ali možemo kontrolisati način na koji reagujemo.

U tom smislu, može biti korisno ilustrativno geslo specijalne jedinice američke mornarice: „Neka ti postane udobno da ti bude neudobno.“

 

 

Reference:

Hardy, L. et al. (2014). A Neuropsychological Model of Mentally Tough BehaviorJournal of Personality, 82(1). 

Lin, Y. et al. (2017). Individual differences in mental toughness associate with academic performance and income. Personality and Individual Differences,113.

 

Advertisements

One thought on “Uspeh na poslu, sportu, fakultetu… Bildujte um, a ne mišiće

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s