Lars, deluzije i njegova devojka

Piše: Sanja Dutina

Lajnus, junak iz crtanog filma „Čarli Braun“, uvek sa sobom nosi već svima prepoznatljivo plavo ćebence. Prema Donaldu Vinikotu, ono predstavlja takozvani „prelazni objekat“ koje detetu uliva sigurnost i emocionalnu podršku u trenucima odvojenosti od roditelja. Dete ćebencetom ili plišanim igračkama zapravo „priziva“ majku upotrebom fizičkih objekata. Ali šta se to desi kada se prelazni objekat u određenom, ekstremnom vidu zadrži i u odraslom dobu?

U filmu Lars and the real girl, Lars je usamljenik koji živi u garaži bratove kuće odbijajući da se socijalizuje. Već u prvim scenama pažnju nam privlači ćebence koju budno čuva i koje mu je od velikog značaja jer ga je napravila njegova majka dok je bila trudna. Poput Lajnusa, Lars (doduše u dvadesetsedmoj godini života) poseduje „prelazni objekat“. U Larsu se dešava neka promena, i jedne večeri neočekivano kuca na vrata svog brata Gasa i saopštava mu da ima žensko društvo. Gas ni u najluđim snovima nije pomislio da je žensko društvo zapravo seksualna igračka – ženska lutka sa svim anatomskim i polnim obeležjima.

Da stvar bude komplikovanija, Lars u odnosu na lutku koju je nazvao Bjanka, nema nikakvog seksualnog interesovanja – bilo kakav oblik seksualne perverzije je samim tim isključen. On zaista veruje da je Bjanka realno biće i njegova partnerka. Isprva se prema njoj odnosi poput deteta koje se igra sa lutkom – recimo, hrani je, dok zapravo on jede za nju.

Nema sumnje da je reč o deluziji – snažnom uverenju koje se uporno održava uprkos suprotnim dokazima. Pored toga, Lars bi verovatno sakupio kriterijume za nekoliko dijagnoza poput deluzionog poremećaja, shiozoidnog poremećaja ličnosti ili socijalne fobije. Ali suština nije u tome. Kao što ćemo videti, Lars nije psihotičan, već ovaj bizarni odnos stvara kako bi proradio neki unutrašnji konflikt, neku emocionalnu krizu.

Sadržaj deluzija obično reflektuje stvarna životna iskustva i osećanja. Tako je i Bjanka sigurna sredina u kojoj Lars može da pronađe zadovoljenje sopstvenih potreba. Ona je kao prazno platno u koje Lars projektuje elemente sopstvene prošlosti, ličnosti i osećanja. Stidljiva je, nije je briga za površne stvari, želi da je tretiraju kao normalnu osobu, ne može da ima decu (što predstavlja njegov strah od trudnoće), nije raspoložena onda kada on nije raspoložen. Ponekad je zamena za majku (na šta upućuje i sama činjenica da je smeštena u „rozu sobu“ koja je pripadala njegovoj majci), ponekad devojka, prijatelj ili alter ego, i pre svega – prelazni objekat.

Bjanka posebno rešava konflikt sa kojim se svakodnevno suočava – potrebu sa bliskošću i istovremeno strah od bliskosti. U jednom trenutku Lars dodir realne osobe opisuje kao bol od promrzline, dok na početku naglašava da se od oca razlikuje po tome što otac nije želeo nikoga u svom okruženju.

Film nam na neki način pruža objašnjenje Larsove deluzije. Iako nauka još uvek ne zna koji je pravi uzrok nastanka deluzija, određene studije sugerišu da se javljaju kao odgovor na ekstreman stres ili akumulirane životne traume. U tom smislu,  Larsova majka je umrla na porođaju, odrastao je uz depresivnog i hladnog oca, dok je brat prvom prilikom pobegao od kuće i vratio se tek kada je otac umro. Okidač za nastanak upadljivog simptoma je Karinina trudnoća i sve bliži porođaj – u pozadini je Larsov strah da će je trudnoća ubiti kao što je i majku.

Deluzija je poslednje utočište koje Lars pronalazi u haotičnoj realnosti sa kojom ne oseća dodirne tačke. Kada bi mu oduzeli Bjanku, ostao bi bez jedinog preostalog mehanizma odbrane, odbrane od mučnih misli i emocija, što bi dovelo do potpune psihičke dezintegracije.

Prema Vinikotu, u nedostatku osobe koja je usmerena na potrebe deteta, ono ne uspeva da stvori adekvatan odnos prema spoljnom svetu. Majčina smrt i emotivno odsutan otac, zakočili su i Larsov razvoj i lišili ga mogućnosti da oseti toplinu i razumevanje. Na podstrek terapeuta, Lars je, da ostanemo u Vinikotovim terminima, podržavajuću (holding) sredinu pronašao u samoj zajednici u kojoj živi. Kompletno stanovništvo se upustilo u terapiju igrom, podržavajući njegovu regresiju kao vid samolečenja, i štiteći ga od realnosti sve dok nije postao spreman za nju.

Interesantno je koliko su članovi zajednice bili spremni da zakorače van svoje zone komfora, da prihvate neuobičajeno i empatišu sa Larsom. Jedna žena je u cilju ohrabrenja članova crkve navela rođaka koji oblači haljine mačkama, nećaka koji je sve pare dao za NLO klub; dok Larsove kolege sa posla imaju specifičan odnos prema igračkama. Margo se rasplače kada joj obese plišanog medvedića, a Kurt poludi kada mu nestanu figurice superheroja. Sve ovo nas navodi da se se zapitamo gde je granica normalnog, šta je uopšte normalno, i koliko je mentalna bolest zapravo društveni konstrukt.

„Mentalna bolest…nije uvek samo bolest. Može biti i komunikacija.“

Ovom rečenicom koju izgovara lokalni lekar/psiholog otvorena je tema o samom shvatanju mentalne bolesti i kako način na koji je razumemo utiče na odnos prema onome ko boluje od nje. Ljudsko iskustvo je toliko kompleksno da nesvesne motive u pozadini samom etiketom ne možemo dovoljno dobro razumeti.

Podržavajuća zajednica, prihvaćenost i razumevanje koje Lars oseća, postepeno Bjanku transfmormiše u zasebnu ličnost sa sopstvenim željama i potrebama. Zapravo, Lars je taj koji korača ka autonomnijem stadijumu i osećaju sigurnosti. Margo dovrašava proces Larsove integracije u stvarni život, čime je Bjanki konačno dozvoljeno da umre. Deluzija je svoju ulogu ispunila – ne samo za Larsa, već i za zajednicu: „Bjanka je bila učiteljica. Bila nam je svima lekcija o hrabrosti.“

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s