13 razloga za samoubistvo, a najmanje 100 za život

Piše: Marica Stijepović

Sajt NAMI objavio je nedavno da je ‘’13 razloga zašto’’ serija koja loše utiče na ranjive adolescente u smislu razmatranja sucida. O knjizi smo pisali ovde, pre nego što je serija uopšte bila u planu, i pre nego što su se psiholozi na netu, uključujući čak i našu omiljenu Janinu Scarlet, raspisali na ovu temu.

U linkovanom tekstu, autorka smatra da je ova serija zasnovana na ultimativnoj fantaziji svih samoubica, a naročito tinejdžera – naime:

‘’…kroz kasete, Hana dobija svu pažnju i ljubav koje su joj bile potrebne u životu, ali nakon svoje smrti, što je opasna perspektiva za bilo koga, a naročito za mlade ljude koji ne shvataju konačnost smrti i koji ne shvataju da Hana ne dobija stvarno svu tu ljubav i podršku već da je za nju suviše kasno’’.

Sajt se poziva i na uputstva ReportingOnSuicide.org, kojih bi novinari i uopšte mediji trebalo da se pridržavaju ako ne žele da povećaju broj suicida. Iako se ova uputstva odnose na medije a ne na umetnička dela, televizija je moćan medij, pa se tako može posmatrati i serija koja se prikazuje na Netflixu. Naučnu osnovu za ovu sumnju predstavljaju brojna istraživanja o tome kako način izveštavanja o suicidu može uticati na ljude u smislu razmatranja i izvršavanja suicida, a o čemu smo takođe već pisali ovde.

Prema uputstvima sa sajta Reporting on suicide, za početak, treba izbegavati da se eksplicitno prikaže metod samoubistva, da se dramatično izlažu slike suicida odnosno osobe koja je izvršila suicid i da se na bilo koji način ‘’glorifikuje’’ smrt. Međutim, nasuprot ovome, serija ‘’13 razloga zašto’’ u flešbekovima prikazuje Haninu smrt: njeno mrtvo telo na košarkaškom terenu, koje se priviđa njenom prijatelju Kleju; krv na njegovoj košulji; prikaz Hane koja, mada je već mrtva, šeta školskim hodnicima, i na kraju, ali ne najmanje važno – nekoliko minuta (pre)dugačka scena u kojoj Hana leže u kadu i reže vene (kamera zumira i vene i žilet i krv, za slučaj da ste se pitali), a potom je pronalaze roditelji i zovu Hitnu pomoć koja može samo da konstatuje smrt. Istini za volju, u knjizi je Hana izvršila samoubistvo gutanjem pilula, te se može dati za pravo kritičarima serije da je za potrebe masovnijeg medija izabrana glamuroznija smrt, više ‘’likovna’’ i podložnija dramatičnom prikazu.

Druga preporuka je da o samoubistvu ne treba izveštavati senzacionalistički već kratko i informativno, što je po samoj prirodi teme nemoguće – suicid je osnova priče u ovoj seriji, a njena glavna junakinja predmet pažnje gotovo svih preživelih. Isto tako, nemoguće je bilo izbeći slike ožalošćene porodice, prijatelja, i uopšte ceo epilog tragičnog čina. Serija ima ‘’vajb’’ krimića te se u njoj o samoubistvu govori maltene kao o bilo kojem zločinu iz oblasti krvnih delikata koji se istražuje, sa sve osumnjičenima i dokazima koje se oni trude da unište – što je opet u suprotnosti sa preporukama o izveštavanju.

Serija naglašava da samoubistvo nije izolovan incident koji se događa u bilo kojem trenutku zbog važnog ili bezazlenog povoda, već da je proizvod više faktora. Nažalost, najznačajniji faktor uvek je mentalna bolest, što se u seriji uopšte ne pominje.

Sećam se razgovora sa svojom kumom kada smo bile na fakultetu i slušale vesti o nekom samoubistvu u unutrašnjosti Srbije. ‘’Ne znamo šta se desilo’’, govorile su komšije u kameru, ‘’nikada nije bio depresivan.’’ ‘’Naravno da je bio depresivan ako se ubio’’, zaključile smo tada prosto, kako to mogu samo studentkinje psihologije, ‘’možda se nije videlo, ali bio je depresivan’’. Da, toliko je jednostavno.

NAMI s pravom zamera scenaristima da se nijedno mentalno stanje koje može dovesti do suicida ne pominje eksplicitno, niti se naglašava da su ova stanja izlečiva. Profesionalac u oblasti mentalnog zdravlja lako će prepoznati i posložiti znake – da ne kažem, postaviti dijagnozu depresije: Hana gubi moć da uživa u stvarima koje su je ranije radovale, oseća se krivom celo vreme, pati od manjka samopouzdanja, želi ‘’samo da sve prestane’’, njene ocene u školi u neskladu su sa njenim kapacitetima. Međutim, šou nije namenjen psiholozima već mlađoj publici koju je potrebno dodatno edukovati.

Ne izvrše sve žrtve vršnjačkog nasilja suicid, niti su svi koji izvrše suicide žrtve vršnjačkog nasilja. Moguće je da je školski psiholog prikazan kao jedan od krivaca za Haninu smrt upravo zato što je nije uputio na stručnjaka za mentalno zdravlje niti je obavestio njene roditelje, ali u seriji ovo nije pojašnjeno. Naprotiv, čini se da je svoje mesto na kasetama zaradio time što nije mogao da joj obeća da će maturant koji je počinio nasilje nad njom završiti u zatvoru, što je logično sa stanovišta depresivne adolescentkinje ali upravo je njenu logiku trebalo preispitati u seriji, a ne ostaviti neprikosnovenom.

U seriji imamo dihotomiju ‘’crno-belo’’, ljude koji veruju Hani i one koji misle da ona laže, prijatelje i neprijatelje, skrhane roditelje i licemernu upravu škole, ali nemamo odraslu osobu koja bi bila ‘’glas razuma’’ i u ovoj kakofoniji glasova dala poruku koju mladi, njihovi roditelji, školski psiholozi i ostali mogu da slede.

Međutim,  kao fanovi knjige mislimo da i serija u izvesnom smislu može biti korisna. Sara Fejder, koja je osnovala nevladinu organizaciju za borbu protiv stigme vezane za mentalne bolesti, napisala je tekst o 13 razloga zašto treba gledati ovu seriju, pa evo i naše liste.

Za početak, serija prikazuje školsku sredinu kao izuzetno značajnu za prepoznavanje i prevenciju suicida kod tinejdžera, koji je drugi vodeći uzrok smrti tinejdžera u nekim zemljama, a kod tinejdžerki uzrasta od 10 do 14 godina broj suicida je utrostručen u poslednjoj deceniji. Nabraja ‘’znake upozorenja’’ mada ne detaljno kao u knjizi; ukazuje na to da ljubaznost nekome može spasiti život i da su najveći ‘’zlikovci’’ oni koji ne urade ništa već u tišini posmatraju tuđu patnju. I mada ne možemo uvek uticati na to šta naša deca gledaju, toplo preporučujem da ovu seriju gledaju u društvu zainteresovane i podržavajuće osobe sa kojom će razgovarati o svim dilemama koje ova serija budi i strahovima koje izaziva – a, videćete, ima ih, čak i za nas ‘’odrasle’’, mnogo.

Advertisements

One thought on “13 razloga za samoubistvo, a najmanje 100 za život

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s