Jesu izmišljeni, ali ja ih volim: Opsesija fiktivnim junacima

Piše: Sanja Dutina

“Upravo sam upoznala predivnog muškarca. Fiktivan je, ali ne može se imati sve u životu”–  izgovara Sesilija, glavni lik u Vudi Alenovom filmu “The Purple Rose of Cairo”. Njen život je nesrećan. Beg od tuge i bespomoćnosti pronalazi u lokalnom bioskopu. Jednog dana, Seslijin omiljeni glumac iz njenog omiljenog filma silazi sa filmskog platna i zaljubljuje se u nju. Postoji samo jedan problem – on je izmišljeni filmski junak i ne pripada realnom svetu.

Kroz ovu priču, Vudi Alen se poigrao značajem koji umetnost i mašta imaju za ljudski život, ali i parasocijalnim odnosima koje gradimo sa poznatim ličnostima. Opsednutost fiktivnim junacima svakako nije nov fenomen, ali danas je maratonsko gledanje televizijskih serija i filmova više nego ikada dostupno.

Šta za nas predstavljaju fiktivne priče i zašto toliko emotivno doživljavamo njihov završetak ili smrt junaka za kojeg navijamo? Sudeći po istraživanjima, vreme koje provedemo pred ekranom nije gubljenje niti ubijanje vremena, već ova iskustva mogu biti duboko lična, socijalna, a mogu igrati i važnu ulogu u svakodnevnom prilagođavanju.

Fikcija imitira život i pomaže nam da ga bolje razumemo. Čitajući knjigu ili gledajući film, susrećemo se sa različitim pogledima na životne situacije i događaje, stičemo kognitivne uvide, povezujemo konkretno sa apstraktnim i učimo o različitim načinima na kojima se može pristupiti realnim problemima. Primera radi, iz patetične holivudske drame možemo izvući značajnu poruku da je čak i tuga zdrava emocija koja nas može promeniti na bolje.  Čovek koji čita proživi mnoštvo života koji u njemu proizvode duboke promene – stavova, ponašanja, misli o sebi i o drugima. Istraživanja pokazuju da preuzimamo crte ličnosti i ponašanja onih osoba kojima se divimo, bili oni stvarni ili ne.

Scenario može biti izmišljen, ali su misli i emocije koje osećamo realni. Delimo tugu sa glavnim junakom, radujemo se njegovim uspesima. Toliko se uključimo u priču, da ga zamišljamo kao realnu ličnost i pretpostavljamo kako bi se ponašao i osećao van knjige ili filma. Socijalni psiholozi sa Ohajo Univerziteta, Melani Grin i Timoti Brok, fenomen apsorbovanja u priču i ulaska u narativni svet – do te mere da oni utiču na naše stavove i ponašanja u stvarnom životu, nazvali su „narativnom transportacijom“. Inspirisani su radovima psihologa Ričarda Geriga sa Stenford Univerziteta koji je pokušao da opiše šta se  čitaocu dešava u susretu sa narativom:

Neko („putnik“, tj čitalac) je nekim sredstvom transportovan, kao rezultat izvođenja određene akcije.  On prolazi određeno rastojanje od sveta iz kojeg potiče, što određene aspekte tog sveta čini nepristupačnim. Putnik se vraća u svet iz kojeg je potekao, a putovanje ga je promenilo.“

Fiktivni narativi mogu da ispune i naše socijalne potrebe i potrebu za pripadanjem. Jedno istraživanje je pokazalo da gledanje televizijskih emisija čini da se gledaoci osećanju manje usamljeno. Čak i puko razmišljanje o omiljenoj seriji može umanjiti negativna osećanja, nisko samopouzdanje ili osećaj odbačenosti kao posledicu negativnih svakodnevnih iskustava. Samim tim, odnosi koje gradimo sa fiktivnim likovima su socijalni, tačnije, precizan termin bi bio parasocijalni, jednostrani.

Prema teoriji upotrebe i gratifikacije biramo da gledamo/čitamo tačno određene sadržaje kako bismo ispunili određene potrebe. Priča može da evocira događaje iz lične prošlosti, zbog čega se svesno ili nesvesno identifikujemo sa likovima i empatišemo sa njihovom sudbinom. Dešava se, na primer, da plačemo zbog nečega što se desilo na filmu (što objašnjava i silne internet top liste filmova koje morate pogledati ukoliko patite zbog raskida).  Fiktivni svet je siguran prostor u kojem sebi možemo dozvoliti da osetimo jače emocije nego u realnom svetu koji je prepun društvenih „pravila“ o tome koje emocije i reakcije su odgovarajuće. Kroz tuđe iskustvo u stanju smo da oslobodimo nerazrešene emocije i konflikte, što znači da „ona“ knjiga zapravo nije pronašla nas u pravo vreme, nego smo nesvesno mi nju pronašli onda kada nam je bila potrebna.

Lični značaj sadržaja priče zavisi od toga do koje mere se identifikujemo sa likovima, tačnije, da li primećujemo sličnost sa nama samima ili ljudima koji nas okružuju. Lakše ćemo se poistovetiti sa junakom koji doživljava maltretiranje od strane svojih vršnjaka, ukoliko se i nama samima to desilo. Parasocijalnim vezama sa glavnim junacima, možemo umanjiti raskorak između našeg realnog i idealnog selfa, jer ih posmatramo kao putokaze i vodiče ka ispravnim ponašanjima, emocijama, ciljevima i stavovima. Prosto rečeno, spontano preuzimamo i delove njihovog identiteta.

U svetu fikcije dozvoljeno je i bezbedno eksperimentisanje. Smemo da priznamo da nas fasciniraju Hanibal Lektor, Dart Vejder ili Džoker, iako u stvarnosti ne bismo voleli ništa da imamo sa takvim tipom ljudi. Parasocijalni odnosi sa pretećim i opasnim filmskim figurama ne predstavljaju po nas realnu pretnju.

Po svemu sudeći, razumevanje odnosa sa fiktivnim likovima i narativima ne razlikuje se mnogo od odnosa sa stvarnim ljudima, kao i od realnih iskustava koje stičemo tokom života. Film i knjiga mogu da nam pomognu da preispitamo svoje stavove, ponašanja i uverenja, razvijemo empatiju, odrastemo i sazrimo, i pružimo dodatni smisao našem životu.

 

Reference:

Dill-Schackelford, K.E. et al. (2016). Connecting the dots between fantasy and reality: The social psychology of our engagement with fictional narrative and its functional valueSocial and Personality Psychology Compass, 10(11).

Green, C.M. & Brock, T.C. (2000). The Role of Transportation in the Persuasiveness of Public Narratives. Journal of Personality and Social Psychology, 79(5).  

Shedlosky-Shoemaker, R. et al. (2014). Self-Expansion through Fictional Characters. Self and Identity, 13(5). 

Matthijs, P.B. et al. (2011). The influence of fictional narrative experience on work outcomes: A conceptual analysis and research model. Review of General Psychology, Vol 15(4).

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s