Šoljica dobrih osećanja: Kako kafa pozitivno utiče na ljudsku psihu

Piše: Marica Stijepović

Počela sam da pijem kafu u četvrtom razredu osnovne škole – toliko sam mogla da čekam. Žene iz moje porodice uvek su pile kafu, a ja sam žarko želela da im se pridružim. Ne znam služi li me sećanje dobro, ali mislim da sam od početka volela da pijem kafu – da je nikada nisam pila ‘’na silu’’, samo da bih se pravila važna. Ne sećam se da li sam je ikada pila sa šećerom, jer sam ga brzo eliminisala – činilo mi se grešnim da bilo koji ukus i miris maskira samu kafu.

Godinama sam imala teoriju o tome da su osobe koje na isti način piju kafu blisko povezane – recimo, dugo sam je pila hladnu i bila ubeđena da su sve žene koje tako rade neka vrsta srodnih duša. Kasnije su mi takve teorije postale manje važne, ali sam ritual nikada. Razgovor nije isti uz kafu ili bez kafe; razgovori nisu isti ni sa osobama koje piju ili ne piju kafu. Sećanja u kojima ima kafe ili nema kafe nisu ista; spoznala sam da ljudi oko mene stare kada su prestali da piju kafu zbog čira na dvanaestopalačnom crevu (kuma) ili visokog pritiska (muž). A tek stresni dani na poslu kada neko izađe sa spasonosnom idejom ‘’da skuvamo kafu’’ i sve izgleda lakše? Hauard Šulc je rekao da je zapanjen koliku moć ima šolja kafe da od grupe ljudi napravi zajednicu; to mi je jedan od omiljenih citata o kafi, a ima ih mnogo i beskrajno su šarmantni.

Moj omiljeni napitak i moja omiljena nauka su u ljubavi, što nije čudno: ne mogu da zamislim da neko analizira rezultate, piše diskusiju, da uopšte klikće na ikonicu SPSS-a bez ogromne šolje kafe pored kompjutera. Svakako smo znali da kofein pozitivno utiče na budnost i obavljanje zadataka, a nauka se slaže sa tim. Jedno istraživanje pokazalo je da nakon konzumiranja tri šoljice kafe pola sata pred verbalni zadatak, ispitanici su pokazali bolje prepoznavanje samo reči sa pozitivnim konotacijama, ali ne i negativnim ili neutralnim. Ovo se može objasniti pretpostavkom da kofein podstiče lučenje dopamina u regijama mozga koje su zadužene za jezičke sposobnosti. Ukratko, kofein pomaže da se fokusiramo na pozitivno! (Efekat kafe u odnosu na kontrolnu, odnosno placebo grupu, bio je mali ali značajan.)

Jedno istraživanje sa Harvarda je nedvosmisleno pokazalo da konzumacija više od četiri šoljice kafe dnevno značajno smanjuje rizik od depresije kod žena, mada su se autori ogradili da je potrebno još dodatno potvrditi vezu pre nego što se kafa ‘’preporuči’’ ženama kao vid prevencije depresije.

Istraživanje Vilijamsa i Berga bavilo se odnosom fizičke i interpersonalne topline. Naime, po ovim autorima, jedan isti deo mozga – insula, zadužen je za osećaj zadovoljstva i pri jednom i pri drugom osećaju. Insula je inače zadužena i za osećanje poverenja, krivice i stida, ali i empatije. Stoga se istraživanje bavilo pitanjem da li osećaj fizičke topline, odnosno hladnoće, povećava interpersonalnu toplinu odnosno hladnoću. Eksperiment se sastojao u vožnji liftom – svaki ispitanik vozio se sa eksperimentatorkom koja je nosila gomilu papira i šolju tople, odnosno hladne kafe. Eksperimentatorka bi zamolila svakoga od ispitanika da joj pridrže šolju dok ona ponešto zapiše. Potom bi ispitanici čitali opis osobe koja im je pružila kafu da pridrže i opisivali njenu ličnost. Rezultati? Ispitanici koji su na kratko držali toplu kafu opisali su i eksperimentatorku kao topliju ličnost, koja je velikodušnija i ljubaznija.

Pošto je ovo istraživanje imalo značajne implikacije, pokušana je i njegova replikacija, gde nisu pronađene značajne razlike, mada se jesu približavale značajnosti. Međutim, ako pažljivo pročitate dizajn replikativnih istraživanja evidentno je da su u njima korišćena topla odnosno hladna pakovanja – ‘’grejači’’ ili ‘’rashlađivači’’, a ne kafa. Niko od istraživača nije to primetio, ali kad razmislite – nije isto držati termofor ili šolju kafe ili čaja. Šalu na stranu, i u originalnom istraživanju kafa je korišćena u prvom delu nacrta dok u drugom nije, ali prvi eksperiment je bar na kratko pokazao ono što svi zaljubljenici u kafu već znaju, a to je da – bar na kratko – kafa spaja ljude.

Američka psihološka asocijacija ipak je dala određene preporuke vezane za kafu. Na primer, da je ne pijemo odmah ujutru već da odložimo pijenje kafe za sat vremena nakon buđenja, za šta bi potpisnici ovih redova trebao mnogo čvršći karakter nego što je to sada slučaj. Potom, da se kafa kao ‘’injekcija’’ radi povećane budnosti ne zloupotrebljava već da se pije, recimo, pred dugu vožnju ili neki sličan zahtevan zadatak. I na kraju, ne zaboravimo da kofein može izazvati zavisnost baš kao i bilo koja druga supstanca koja podstiče zadovoljstvo u mozgu. Stoga, ne preterujmo ako baš ne moramo.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s