Male velike laži: Ako ostanem s njim, ubiće me. Ako ga ostavim, ubiće me

Piše: Marica Stijepović

Male laži, kako je u Hrvatskoj prevedena Big little lies Liane Moriarti pretočena je u popularnu HBO seriju, koja na način prijemčiv širokim narodnim masama prikazuje nasilje u intimnim vezama – tabu temu u svakodnevnom životu. Uprkos brojnim kampanjama za sprečavanje nasilja nad ženama, novinskim naslovima, paušalnim mišljenima zaštitnika građana, medijskoj pažnji – u pravom, psihološkom smislu kompleksnost ove teme izmiče široj javnosti, a žrtve ove vrste nasilja ostaju i dalje marginalizovane i ne prikazuju se na pravi način u produktima popularne kulture. Ipak, koliko god da serija oslikava Selestin unutrašnji svet, potrebno je pročitati knjigu da bi haotičan unutrašnji svet žrtve nasilja bio jasan svakome ko želi da ga upozna.

Selest je predmet zavisti svake žene iz svog okruženja: ima predivnog mladog muža, prelepe blizance, gomilu novca i strastven seksualni život. Kao što u seriji kaže jedan od sporednih likova: prelepi, zaljubljeni i bogati – nešto je tu smrdelo. Peri, Selestin muž, je naoko savršen suprug i otac koji odlaže poslovni put da bi prisustvovao prvom danu u školi dece, i ubeđuje decu da može da leti zahvaljujući tome što jede mamin spanać, a pritom ljubi svoju ženu kao da su na prvom sastanku. Međutim, nikada ne znamo – gledalac ne zna, a ne zna ni Selest – kada će da dobije napad besa i počne da se pakuje, psuje, šamara, ili ima sa Selest nasilan seks. U knjizi je to posebno naglašeno  – svaka sitnica, izraz lica, mogu da dovedu do napada besa kod Perija, a nasilje se vremenom pogoršava.

U jednom longitudinalnom istraživanju ispitivani su, tokom dve godine, četrdeset pet počinilaca nasilja i njihovih žena, kroz samoprocenu, kao i mere bračne interakcije i psihološke i fiziološke reakcije. Tokom follow up-a, 62 procenta ovih bračnih parova još uvek su živela zajedno dok se 38 procenata razvelo ili razišlo. Kombinacija šest varijabli, koje su uključivale ozbiljnost emocionalnog zlostavljanja, nezadovoljstvo kod žene, njen kapacitet da se asertivno odbrani kao i fiziološku pobuđenost kod supruga, bila je na nivou od 90.2 posto prediktor kasnijeg razvoda i/ili razlaza. Od parova koji su nastavili da žive zajedno, oko polovina muževa je smanjila svoj nivo ozbiljnog nasilja, dok druga polovina, odnosno nekih 46 procenata, to nije učinila. Emocionalno nasilje se nije smanjilo čak ni kada fizičko nasilje jeste.

Kroz Selestinu stranu priče sasvim jasno vidimo da se ona nalazi u bezizlaznom položaju: ako ostane, Peri će se jednog dana razbesneti dovoljno jako da će je ubiti, a ako ga ostavi, takođe će je ubiti. Koliko god jasno ona sagledava situaciju ipak do poslednjeg trenutka gaji neke zablude o svome mužu: počev od toga da je ne bi udario šakom, do toga da nikada ne bi silovao i vređao njenu drugaricu, preko zablude da ne bi tražio starateljstvo nad decom kada bi se razvodili. Tu je i uverenje da nasilje među partnerima ne utiče na decu. Zabludu da će se Peri promeniti i da će nasilje prestati Selest je odavno prestala da gaji. On jednostavno nije od ljudi koji će krenuti na ozbiljniji tretman.

Selest nikada nije pozvala policiju, iako je obrazovana žena koja je pre udaje imala karijeru. Istraživanja intimnih veza u kojima postoji nasilje se retko baziraju na iskustvima žena koje nisu prijavile intimno nasilje niti su na psihoterapiji zbog toga. Patriša o’Kampo iz Toronta se stoga bavila epidemiologijom ove pojave u, da tako kažemo, slučajnom uzorku – žena nastanjenih u urbanoj sredini koje imaju niske prihode. Pozitivne evaluacije partnera od strane žrtava nasilja, činjenica da ih opažaju kao pouzdane, da opažaju njihove dobre osobine, bile su važan, a u ranijim istraživanjima i teorijama potcenjivan faktor ostanka u vezama u kojima je prisutno nasilje.

Tako je i sa Selest: ona opaža Perija kao dobrog oca, izuzetno velikodušnog, ljubaznog prema njenim prijateljicama. Bizarna je scena u kojoj je Peri neguje nakon što je svom snagom udario njenom glavom o zid. Peri zapravo ima fragilan self kome je stalno potrebna potvrda i gratifikacija od okoline.

Selestina predivna plavokosa deca su svedoci nasilja nad njom, iako ona negira da se to događa. Istraživanja pokazuju da deca majki koje su žrtve partnerskog nasilja imaju mnogo više problema u ponašanju u odnosu na kontrolnu grupu, a Maks postaje odeljenski siledžija, nakon čega Selest shvata da mora da napusti Perija. SPOILER ALERT Njegova smrt u izvesnom smislu je izbavljenje, jer ni prestravljeni čitalac ne bi mogao da zamisli kako bi se inače situacija popravila za Selest. Međutim, Selest oseća krivicu, grižu savesti zbog svog olakšanja kao i činjenice da su njena deca ostala bez oca.

Selest je pre braka sa Perijem bila uspešna advokatica. Sa stanovišta mentalne higijene, ova informacija je važna zbog poruke koju je malo ko u stanju da čuje, a to je da se nasilje može desiti bilo kome, bez obzira na socio-ekonomski status. Male velike laži ruši iluzije koje bismo voleli da imamo o svetu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s