Heroji su diskretni: Da li je (Lego) Betmen zaista junak?

Piše: Marica Stijepović

Filip Zimbardo se, nakon svega što je uradio za psihologiju, u poslednje vreme bavi psihologijom heroizma. Po njemu, heroj je onaj koji vrline iskazuje kroz akcije, odnosno ponašanje. Herojsko je ponašanje osobe, ili organizacije, koja se bori da pomogne onima koji su u nevolji ili nastupa u ime nekog moralnog cilja. Bitni kriterijumi za heroja su da on postupa dobrovoljno, bez očekivanja materijalne ili bilo kakve druge nadoknade; da se zalaže za društvo ili zajednicu u celini; i na kraju, da njegove akcije mogu za njega samog imati potencijalne negativne posledice.

Kako kaže Zimbardo, često kao heroje doživljavamo ljude koji su spremni da žrtvuju ili rizikuju svoj život za drugoga, ili za viši cilj, a zapravo se herojstvo može iskazivati kroz sitne, svakodnevne postupke koji možda prolaze i neprimećeno. Zainteresovan za psihologiju zla kao zloupotrebe moći nad slabijim u individualnom ali i sistemskom kontekstu, Zimbardo smatra da je heroizam, a naročito svakodnevni, jedini protivotrov za zlo koje stalno postoji u svetu.

Istorijski, još od Aristotela, heroji se posmatraju kao neko ko je poseban, drugačiji, u odnosu na ostale ljude. Zato su oni i u modernoj kulturi prikazani sa različitim vrstama supermoći – Spajdermen sa svojom mrežom, Supermen koga ne može da ubije metak, koji leti, ima rendgenski vid, itd, Volverin kome rane zarastaju superbrzinom, ali i Ajronmen i Betmen, koji nemaju supermoći u ovom smislu ali jesu superheroji. Konceptualizacije heroizma, kaže Zimbardo, uglavnom se baziraju na fizičkom riziku koji heroji preuzimaju, pre nego na uzvišenosti cilja ili motivaciji za žrtvovanjem. Heroji se dele na reaktivne i proaktivne, pri čemu su reaktivni oni koji deluju spontano, u trenutku, a proaktivni oni koji unapred promišljaju ciljeve i za koje je poželjno da se povežu sa sebi sličnima kako bi lakše ostvarili cilj. Zato se u crtanom Lego Betmen kao jedan od slogana borbe protiv zlikovaca ističe ‘’Nije nam potreban Betmen, potrebno nam je selo!’’ Ovaj slogan promoviše Barbara, kćerka Džona Gordona, kojoj se smučila Betmenova igra sa neprijateljima i želi trajno da reši problem, na Betmenov užas.

the-lego-batman-movie-warner-bros

Nasuprot takozvanoj ‘’hostilnoj imaginaciji’’ koja nas vodi do toga da druge posmatramo kao objekte koji nisu vredni pažnje ni ljudskog kontakta, Zimbardo se zalaže za ‘’herojsku imaginaciju’’ – sam je skovao taj termin – čije aktiviranje dovodi do prosocijalnog ponašanja. U određenom kontekstu, svi imamo tendenciju da izaberemo i odlučimo da li ćemo postupiti na određeni način. Te situacije su recimo pritisak grupe, difuzija odgovornosti, negativni modeli na koje se ugledamo ili socijalne norme koje podržavaju nasilje. Upravo ove situacije podstiču na nasilje i asocijalno ponašanje ali podjednako podstiču i na heroizam. Lego Betmen u svakom trenutku pocrtava značaj sopstvenih izbora za druge, te da ishod našeg ponašanja zavisi upravo od nas samih. Betmen u Lego Betmenu čini katastrofalne izbore, počev od toga da oslobodi sve zlikovce iz Fantom Zone, uključujući, na moju radost, čak i Voldemora; međutim, do kraja filma, preispitujući ove izbore, uspeće da preokrene situaciju, barem donekle.

Pa, da li bi onda Zimbardo nazvao Betmena herojem, kao što je to uradio sa Erin Brokovič i Martinom Luterom Kingom? Jedan od ciljeva Zimbardovog programa za podsticanje herojske imaginacije je i usvajanje stanja uma koje je usmereno na rast, a ne fiksirano, pri čemu fiksirano stanje uma podrazumeva niz stavova da se ljudi i njihove osobine ne mogu menjati. U Lego Betmenu, naš junak pokazuje vrlo rigidan set stavova i krajnje tradicionalan koncept heroizma – naravno da želi da spasi grad, i to potpuno sam, ali ne želi da bude ljubazan prema čoveku koji ga je odgajio, niti da usvoji siroče kome je to neophodno. Prestravljen je Barbarinim novim pogledom na zaštitu Gotama, prosto jer podrazumeva promenu i njegovu saradnju sa drugima. Naravno, do sada već znamo da u osnovi takvog rigidnog pogleda na svet stoji psihološka trauma, a crtani se trudi da to dovoljno jasno objasni i onima koji ne znaju, odnosno deci. Jasno je da je Brus Vejn izgubio roditelje i da sada ne dozvoljava nikome da mu se približi kako ne bi ponovo postao ranjiv; međutim, dalja analiza pokazuje da on sebi ne dozvoljava da oseti čak ni mržnju prema poslovičnom neprijatelju Džokeru, jer i mržnja je osećanje.

Ovo je interesantna protivteža uobičajenom stavu psihologa da u osnovi herojskog ponašanja mora stajati empatija, ili barem saosećanje. Deluje da Betmen ne mari ni za koga i da se posvećuje spasavanju Gotama radi zadovoljenja svog narcizma. Upravo zato što mu je potrebna borba, zlikovci su i dalje na slobodi i borbe se nastavljaju uz obostranu dobit. Ako ćemo pravo, i Betmenovi neprijatelji, o kojima smo već pisali, mogu imati psihološku korist od borbe jer ni sami nisu imuni na psihološku traumu – daleko od toga; Harli je, na primer, imala teško detinjstvo, Pingvina da ne pominjemo, Džoker je doduše psihopata, ali je cirkularnost i samim tim repetitivnost Betmenove borbe sa njima neporeciva. Kompulzivna potreba za ponavljanjem takođe je, ne zaboravimo, deo kliničke slike traume.

legomovie_thumb

Kreg Polman je inspirisan Zimbardom napravio svoju skalu heroizma, a Lego Betmen je na njoj dobio 67 poena od ukupnih 100. Po njegovoj analizi, Betmen jeste heroj u Lego Betmenu zato što se dobrovoljno prihvata herojskih dela, umesto da uživa u svome bogastvu kad bi mogao (u stvari, pitanje je da li bi kao osoba koja pati od posttraumatskog stresa zaista to mogao, ali važno je da ne ostvaruje materijalnu korist od svog heroizma niti mu je ona potrebna), pomaže drugima, ali je njegova motivacija upitna – on je heroj mnogo više zbog toga što voli da bije lose momke nego zbog nekog uzvišenog cilja. Polman mu takođe pripisuje kontrafobično ponašanje i traženje uzbuđenja pre nego racionalnu procenu rizika kada se upušta u herojske podvige. Stoga je Lego Betmen sasvim dovoljno superheroj da deca, kojoj je film prvenstveno upućen, mogu da razumeju, zavole i nauče ponešto od Betmena.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s