Fantastične frustracije i gde ih naći

Piše: Marica Stijepović

Dok su čarobnjaci još uvek bili proganjani od strane Normalaca, mladi čarobnjaci i čarobnice su ponekad pokušavali da potisnu svoju magiju kako bi izbegli kaznu… tako su, umesto da nauče da kontrolišu svojemoći, razvijali Opskurusa, kaže Njut u novom filmu Fantastic beasts and where to find them.

Daleko najzanimljiviji i najinspirativniji deo filma je ova priča; čini se da se nadovezuje na sve ranije paralele koje Džej Kej Rouling pravi sa svetom mentalnog zdravlja i bolesti. Uvođenjem koncepata Opskurusa i Opskuriala zalazimo na teren najmračnijih ljudskih impulsa, onih koji se ne mogu kontrolisati –ili možda ipak mogu?

Opskurial je mladi čarobnjak ili čarobnica koji je razvio mračnu, parazitsku silu, koja se zove Opskurus, zbog toga što su potisnuli svoju magiju usled psihološkog ili fizičkog zlostavljanja ili snažnog stresa. Opskurus je nevidljiv, a Opskurial u toku oslobađanja Opskurusa gubi svoju uobičajenu formu i oblik, te može nastaviti da stupa u interakciju sa okolinom, iako je sposobnost za interakciju nekontrolisana i na nju utiče stres, bes, i sve ostale negativne emocije.

U blizini Opskuriala bivaju uništeni objekti a ponekada i ljudi. Opskurus često ubija svog domaćina  pre nego što on napuni deset godina. U filmu Fantastic beasts and where to find them, Kridens Berbon uspeva da preživi i duže. U ostalim slučajevima, kada dete umre sa njim odlazi i Opskurus, iako je Njuton Salamander uspeo da sačuva jednog, kome je domaćin bila devojčica iz Sudana. U filmu opskurusi neodoljivo podsećaju na dementore, ali dok se ne oslobode nemaju sličan uticaj na ljude. U psihološkom smislu oni uništavaju samo svoga domaćina, a kada se oslobode fizički uništavaju okolinu.

Kridens odrasta u sirotištu gde ga vlasnica sirotišta redovno tuče, zlostavlja i pogrdno govori o magiji za koju i ne zna da je Kridens ima. Potencijalno, Dambldorova sestra Ariana takođe je bila Opskurial, a ona je svog Opskurusa razvila usled vršnjačkog zlostavljanja.

‘’Ono što su uradili ju je uništilo; nikada više nije bila dobro. Nije više mogla da koristi magiju, ali nije mogla ni da se oslobodi magije, ona se okrenula na unutra i izludela je… ponekada je izbijala nekontrolisano iz nje i to je delovalo čudno i opasno.’’

Mladi Grinvald
Mladi Grinvald

Mogućnost da je Ariana razvila Opskurusa objašnjava kasniju opčinjenost mračnog čarobnjaka Grinvalda ovim magičnim stvorenjem. Interesantno je da ako Ariana jeste bila Opskurial, njena porodica je sakrila ovu činjenicu. Ovo je u skladu sa stigmom koja prati mentalne bolesti.

Ponašanje osobe koju zaposeda Opskurus – primetićete –  neodoljivo podseća na acting out. Naime, kada govorimo o mehanizmima odbrane, neki od njih su primitivni; donose trenutno olakšanje ali su na duže staze veoma štetni za osobu.

Acting out je karakterističan za decu, ali njemu pribegavaju i odrasli u stanjima emocionalnog stresa ili pod uticajem traumatskih događaja. Acting out je ekstremno ponašanje kojim osoba komunicira osećanja ili misli koje ne ume drugačije da izrazi; na primer, ako ne ume da izrazi ljutnju, gađa ili udara nekoga. Tantrumi su kod dece takođe forma acting out ponašanja; ova ponašanja donose trenutno olakšanje.

U psihoanalitičkoj literaturi, acting out najbukvalnije znači odigravanje nesvesnih želja koje je Super ego potisnuo  – što je tačna definicija Opskurusa. Acting out je uvek destruktivan – baš kao i delovanje Opskurusa. Osobe koje ispoljavaju acting out često zapravo žive u okruženju u kome nemaju slobodu da direktno pokažu frustraciju onome ko je izvor frustracije, što je upravo slučaj sa Kridensom, baš kao i potreba za pažnjom, osećanjem pripadanja, prihvaćenosti i osećaja da o njima neko brine, želi ih u svome životu i ukazuje im pažnju.

Kridensu nedostaje i emocionalna podrška od strane okoline i osećaj stabilnog identiteta s obzirom na to da živi u svetu koji konstantno negira njegove najdublje potrebe. Sve ove faktore rizika imao je i Hari Poter glavom i bradom, pa opet nije razvio Opskurusa, što govori u prilog individualnim razlikama među ljudima I pretpostavci da neće svi ljudi u istim okolnostima razviti istu vrstu psihopatologije.

Opskurus koji se kod Kridensa razvio u skladu je sa čestim reakcijama dece koja su mala traumatska iskustva u detinjstvu i koja stoga pokazuju bes i destruktivnost. Međutim, koncept Opskurusa zapravo nije psihopatologizirajući već prigodan za narativni pristup. Identitet je važan u narativnoj terapiji; cilj pristupa je da se problem koji osoba ima izdvoji iz njenog celokupnog identiteta. Identitet se posmatra kao društveni pojam koji se može menjati u skladu sa izborima koje ljudi čine.

fantastic-beasts-review-21nov16Eksternalizacija je važna tehnika u narativnom pristupu – konverzacije se u psihoterapijskim seansama vode o tome kakav je čovekov odnos sa problemom, uz moto ‘’Problem nije osoba, problem je problem’’. Eksternalizacija se kao tehnika razvila prvenstveno kroz rad sa decom, i uvek je povezana sa kreativnošću, igrom i humorom. U trenutku kada ljudi zatraže pomoć terapeuta često se već nalaze u tački u kojoj misle da nešto ozbiljno nije u redu sa njima – problem je internalizovan, baš kao Opskurus. Eksternalizacija locira problem ne u individui, već kao proizvod društva i kulture. Problemi su stoga društveno konstruisani, baš kao kod Kridensa, i stvarani tokom vremena. Eksternalizacija se ostvaruje kroz set pitanja u kojima se osoba distancira od problema, I tako se stvara prostor između osobe i problema što omogućava osobi da revidira svoj odnos prema problemu i sa problemom. Kod Kridensa se, nažalost, ovo ne dešava; on biva uništen zajedno sa svojim Opskurusom.

Opskurus predstavlja snažnu energiju deteta koja nije na pravi način iskorišćena i koja može biti, i često jeste, usmerena isključivo na destrukciju. Ako dete na svom putu nije zaštićeno od zloupotreba, kakva je Grejvsova, ono razvija destruktivno ponašanje.

U poslednjoj sceni, kada Tina i Njut razgovaraju sa Kridensom, evidentno je da bi sa njim određene psihoterapijske tehnike imale uspeha. On pozitivno reaguje na normalizaciju, na primer kada mu Njut kaže da je poznavao dete kao što je on, a što ga trenutno leči od njegovog osećanja nepripadanja i izolacije. Kridens predugo odrasta sa osećanjem krivice i gubitka a i okolina ga posmatra kao ‘’nakazu’’, bez narativa koji bi mu pokazali da zaslužuje da bude voljen i odgajan od strane odgovornih roditelja, što Tina i Njut simbolično u poslednjim trenucima njegovog života predstavljaju za njega. U nekim drugim okolnostima, dobar psihoterapeut bi Kridensa posmatrao kao nekoga ko se suočava sa problemom a ne nekoga ko jeste problem.  Kridensova patnja je opipljiva, a niko, do poslednje scene, ništa ne preduzima da mu patnju olakša.

Kao fan imam nekoliko teorija o tome zašto je Dž. K. Rouling uvela potencijalno lekoviti, a potencijalno destruktivni koncept Opskurusa u prvom od pet delova franšize. Osim poremećaja u ponašanju i odgovora na traumu u detinjstvu, Opskurus se može iskoristiti za analizu dece koja se po bilo kojoj svojoj karakteristici ne uklapaju u sredinu u kojoj žive. Stoga nije slučajna paralela sa devojčicom iz Sudana, gde su prava žena i devojčica ugrožena; takođe, Dž. K. Rouling je delimično najavila priču sa podtekstom istopolne ljubavi  u kojoj je jedan od aktera ni manje ni više nego Albus Dambldor, a znamo sa kakvim se teškoćama susreću deca čije porodice ne prihvataju njihovu seksualnu orijentaciju ili različite rodne uloge.

fantastic-beasts-and-where-to-find-them-movie

Opskurus je personifikacija najmračnijih impulsa neprilagođene dece i odraslih, otelotvorena tuga zbog neprihvaćenosti u sredini koja ne toleriše drugačije. Međutim, za početak se može – i mora – pobediti magičnom rečenicom ‘’Poznajem još dece kao što si ti’’ a zatim i ‘’Ovo je vodič kako da ih zaštitimo, umesto da ih ubijemo’’ – što, nažalost, u čarobnjačkom i nečarobnjačkom svetu, barem u prvom delu franšize, ostaje bez odjeka.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s