Pusti naslov, pročitaj tekst do kraja

Piše: Sanja Dutina

Da li zapravo živimo u Matriksu? Odgovor vodećih stručnjaka mogao bi da vas zabrine!

NIJE KORISTILA ŠAMPON 18 MESECI: Kada vidite ŠTA joj se desilo s kosom, DOBRO ĆETE RAZMISLITI.

5 načina da naučite i zapamtite apsolutno sve.

Da li je ovo najbolji kofer na svetu?

Tabloidni online mediji pomoću ovakvih naslova sakupljaju vaše klikove i šerove, i stiču popularnost. Koliko god nas iritiraju, pored svesnog odupiranja težnji da otkrijemo šta se krije iza šokantne najave, bar jednom dnevno završimo na stranici koja daleko od toga da uspe da nahrani našu radoznalost.

Poenta takvih naslova nije da suvoparno sumiraju ideju teksta. Naslov je tu da nas zavede, da privuče našu pažnju, zagolica maštu, i navede nas da kliknemo i nastavimo da čitamo tekst. Iako to već svi na racionalnom nivou znamo, ne ostajemo ravnodušni i i dalje klikćemo. Zašto? Istraživali smo za vas, osvrćući se na neke od tipičnih stilova tzv clickbait naslova.

Naslov kao pitanje

Tekstovi koji obećavaju  da će vas naučiti kako da dođete do savršenog naslova, najčešće savetuju – naslovom postavite pitanje. Na taj način se podstiče interesovanje i pažnja, posebno kada proveravamo da li se naš lični odgovor poklapa sa sadržajem teksta. Istraživanje profesora sa Norveške biznis škole, Linde Lai i Odina Farbrota poredilo je kroz dva eksperimenta da li naslov kao pitanje zaista povećava čitanost teksta. Odgovor je, očekivano, pozitivan, a najefikasnija su ona pitanja koja se obraćaju čitaocima.

1385334_371653846302488_533834683_nTo je potvrdila i studija rađena u Norveškoj, na sajtu koji je pandan američkom Ebay-u. Istraživači su pustili nekoliko tipova oglasa o Iphone-u, kauču, televizoru i mašini za veš. Kao primer navodimo Iphone oglase: „Na prodaju, crni Iphone 4, 16GB“,Da li nekome treba Iphone 4?“ i „Da li je ovo vaš novi Iphone 4?“. Duplo više klikova odneli su oglasi sa pitanjima, a čak tri puta više klikova pitanja koja su se obraćala čitaocu. Suština je da ovaj tip naslova deluje lično, čitalac se lako poistoveti sa porukom a navodno i utiču na promenu ponašanja.

Ipak, naslovi u obliku pitanja slabije se pamte u odnosu na one u vidu iskaznih rečenica (ako je uopšte pamćenje naslova još uvek nekome od značaja).

NEĆETE VEROVATI!

Za popularnost ovakvih naslova optužuje se sajt Upworthy, koji je iskoristio psihološki fenomen poznat kao „rupa“ u znanju/informaciji. Profesor Džordž Lovenstajn sa Carnegie Mellon Univerziteta, terminom „rupa u informaciji“ opisao je razliku između onoga što znamo i onoga što želimo da znamo. Ako imamo bar malo početnog znanja, želećemo da znamo više; nismo zainteresovani za nešto o čemu ne znamo ama baš ništa.

Stil emocionalno manipulativnih naslova koji se sastoji od dve rečenice, toliko se oponaša i ponavlja u medijima da je postao iritantan i predvidljiv (primer: NEĆETE VEROVATI: Postoje pesme koje Marija Šerifović NE MOŽE da otpeva!). Međutim, istraživanja objašnjavaju njihov uspeh. Prvi deo je tu da izazove iznenađenje, predstavi nešto neočekivano što se kosi sa dosadašnjim znanjem, a drugi deo dodatno održava interesovanje. Pažnja je zagarantovana dok nas kopka šta se to krije u samom tekstu.

7 STVARI KOJE TREBA DA ZNATE

Naslov započnite što većim brojem i provereno ćete dobiti veliki broj sherova. Ovaj tip naslova naš lenji mozak obožava – najviše voli što lakše i sa što manje truda i muke da dođe do informacija. Brojevi privlače pažnju i obećavaju organizovane informacije sa jasnim (kratkim) vremenskim ograničenjem (7 bogatih poznatih ličnosti koje su živele u ekstremnom siromaštvu). Opet, kao što je slučaj i sa pitanjima, ovakvi naslov i tekstovi se slabije pamte, što ide u prilog staromodnim, zanimljivim a tačnim naslovima.

Naslov utiče na razumevanje teksta

Svako ko je objavio online tekst susreo se sa negativnim komentarom koji je u stvari reakcija na naslov a ne i sadržaj (otud i onaj tipičan odgovor – Molim Vas, pročitajte tekst do kraja). Činjenica je da 8 od 10 ljudi pročita samo naslov, ali problem je što dok pokušavamo da budemo drugačiji, uzbudljivi i nećete-verovati-koliko-neverovatni, naslovom zbunjujemo čitaoce i navodimo ih na pogrešne zaključke. Čak i ako pročitaju tekst do kraja, držaće se inicijalne reakcije a evo i zašto.

capture

Pomoću naslova procenjujemo šta da očekujemo od teksta, ali većina ne zadržava više informacija nego što je dato u naslovu. Takođe, naslov daje ton tekstu i utiče na to kako čitamo tekst, ali i šta pamtimo. Ulrik Eker, psiholog i profesor na Univerzitetu u Australiji, predstavio je studentima 4 kratka članka o genetski modifikovanoj hrani. Članci su sadržali nekoliko stavova o genetski modifikovanoj hrani, ali i citate uticajnih naučnika kao što je: „Nema logičnih razloga za bilo kakvu zdravstvenu brigu“. Jedna grupa studenata je dobila verziju sa naslovom „GM hrana može predstavljati dugoročni zdravstveni rizik“, dok je verzija druge grupe predstavljena naslovom: „GM hrana je bezopasna“. Naravno, prva grupa studenata je zapamtila mnogo više informacija vezanih za potencijalne zdravstvene rizike u odnosu na prvu.

Čitaoci i dalje očekuju da naslov precizno i tačno sumira suštinu teksta. Izvlačenje reči iz konteksta kako bi se povećala čitanost, utiče na pogrešno razumevanje teksta, što ostaje u pamćenju i teško se ispravlja. Pitanje je, koliko poštujemo čitaoce, i da li je uvek vredno žrtvovati činjenice zarad klikova i sherova? Šta je suština – čitanost ili informisanje?

 

Reference:

Lai, L. & Farbrot, A. (2014). What makes you click? The effect of question headlines on readership in computer-mediated communication. Social Influence, 9(4). 

Ullrich, K.H.E. (2014). The effects of subtle misinformation in news headlinesJournal of Experimental Psychology: Applied, Vol 20(4).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s