Tip A i srčana oboljenja: Samo (koristan) mit?

Piše: Aleksandra Lazić

Još od kraja 19. veka sumnjalo se da su određene osobine ličnosti povezane sa srčanim oboljenjima. Tako je lekar Vilijam Osler (1849–1919) opisao tipičnog srčanog bolesnika kao „osetljivu, neurotičnu osobu, istovremeno robusnu, žustru i ambicioznu koja u svemu učestvuje ’punom parom’ i uz korišćenje svoje maksimalne energije“.

Tokom druge polovine 20. veka, verovatno nijedan faktor rizika od srčanog oboljevanja nije skrenuo na sebe toliko pažnje koliko je to učinio Tip A obrazac ponašanja.

Lekari Mejer Fridman i Rej Rozenman su 1974. godine u knjizi „Tip-A ponašanje i vaše srce“ dali opis osobe koju karakteriše Tip A i, suprotno, Tip B, ponašanje. Tip A osoba neprestano teži da postigne što više u što kraćem vremenskom periodu i da istovremeno obavlja što više aktivnosti (tzv. multitasking); ona je užurbana, izrazito agresivna, izrazito kompetitivna, nestrpljiva, sklona hostilnosti i ne može da se opusti. S druge strane, Tip B osoba ne ispoljava karakteristike Tip A osobe, one je ležerna i opuštena. 

Rani radovi Rozenmana i Fridmana su pokazali da Tip A može biti faktor rizika u nastanku nekih srčanih oboljenja. Uzmimo za primer istraživanje „Western Collaborative Group Study”, u kome je učestvovalo 3500 ispitanika. Na početku studije, muškarci uzrasta između 39 i 59 godina nisu patili od bilo kakvog srčanog oboljenja. Nakon osam i po godina, kod Tip A muškaraca postojala je duplo veća verovatnoća za nastanak srčanog oboljenja u odnosu na Tip B muškarce. Ubrzo posle toga, jedno istraživanje je i kod žena pokazalo sličnu povezanost Tipa A i kardiovaskularnog oboljevanja. Istraživanja poput ovih navela su američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv da 1981. godine priključi Tip A obrazac ponašanja tradicionalnoj listi faktora rizika koronarne bolesti srca.

2015-07-18_677aa

 Povezanost između Tip A obrasca ponašanja i srčanih oboljenja možda proističe iz fizioloških razlika između Tip A i Tip B osoba. U stresnim situacijama, Tip A osoba često pokazuje veću pobuđenost autonomnog nervnog sistema, ubrzan puls i povišen krvni pritisak, kao i brže zgrušnjavanje krvi i više nivoe holesterola i triglicerida, u poređenju sa Tip B osobom.

Verovanje u povezanost između Tip A obrasca ponašanja i srčanih oboljenja uzdrmano je krajem 70-ih godina. Neki istraživači nisu uspeli da dobiju iste nalaze kao Rozenman i Fridman. Neki su pokazali kako, posle prvog koronarnog događaja, Tip A može nositi sa sobom nižu stopu smrtnosti u poređenju sa Tipom B, a neki čak i da se za Tip B vezuje duplo veća stopa smrtnosti u poređenju sa Tipom A!

Potraga za „toksičkim jezgrom“ Tipa A

Tip A obrazac ponašanja nije odbačen, već se tokom 80-ih godina krenulo u potragu za užim faktorima rizika, kao što su samo hostilnost ili samo bes, radi što preciznijeg predviđanja srčanih oboljenja. Ovi faktori su nazvani „toksičkim jezgrom“ Tipa A.

Hostilnost podrazumeva reagovanje besom, iritacijom, nepoverenjem, prezirom i ogorčenjem na širok spektar frustrirajućih okolnosti. Istraživači su pokazali da je visoka hostilnost sredovečnih muškaraca dobro predviđala rizik oboljevanja od infarkta sa smrtnim ishodom, kao i da su hostilniji srčani pacijenti  imali značajno veće zakrčenje arterija od manje hostilnih. Muškarci su pod većim rizikom oboljevanja od srčanih bolesti nego što su to žene, a muškarci su i hostilniji od žena.

Mada hostilnost pogoduje razvoju srčanih oboljenja, postoji mogućnost da je ta povezanost samo prividna jer je hostilnost čest pratilac drugih faktora rizika. Na primer, hostilne osobe će pre imati nezdrave životne navike, kao što su upotreba alkohola ili duvana. Takođe, hostilnost je povezana sa gojaznošću, hipertenzijom, negativnim životnim događajima i manjkom socijalne podrške.

Neki istraživači su se usredsredili samo na jednu komponentu hostilnosti – bes. Pokazano je da javljanje srčanog udara povezano sa epizodom besa koja se desila par sati pre toga. Prema jednoj proceni, srčani napad izazvan iznenadnim izlivom besa čini jednu petinu svih infarkta miokarda sa smrtnim ishodom. Pokazano je da su oni ispitanici koji su najskloniji doživljavanju besa pod tri puta većim rizikom od srčanog napada od onih koji su tome najmanje skloni.

Screaming womanPored izraženog besa (engl. anger-out), i bes koji je „potisnut“ može negativno uticati na zdravlje srca. Bes okrenut ka unutra (engl. anger-in) predstavlja nemogućnost odnosno nevoljnost osobe da neverbalno ili verbalno izrazi bes, iritaciju i slično, u odnosu na izvor frustracije (posebno ako će njeno izražavanje besa izazvati interpersonalni konflikt).

Šta možemo da zaključimo?

Tip A obrazac ponašanja koji su otkrili Rozenman i Fridman nije neizostavno povezan sa rizikom od nastanka srčanog oboljenja, te je možda samo „mit“. Teško možemo da govorimo o „tipu ličnosti“ pomoću koga bismo sa velikom sigurnošću predvideli da li će se neka osoba razboleti ili neće. Pa ipak, istraživanja pokazuju da pri prevenciji i lečenju treba da obratimo pažnju na neke od karakteristika Tipa A (npr. sklonost hostilnosti). Pored toga, ne smemo da zaboravimo da su za srčana oboljenja zaslužni i nasleđeni rizik zasnovan na porodičnoj istoriji i rizici koji proističu iz ličnog životnog stila, kao što je prejedanje i manjak vežbanja, kao i drugi faktori.

 

 

Reference:

Rosenman, R. H., Brand, R. J., Jenkins, C. D., Friedman, M., Straus, R., & Wurm, M. (1975). Coronary heart disease in the Western Collaborative Group Study: Final follow-up experience of 8 1/2 years. Jama, 233, 872-877.

Haynes, S., Feinleib, M., & Kannel, W. B. (1980). The relationship of psychosocial factors to coronary heart disease in the Framingham Study. III. Eight-year incidence of coronary heart disease. American Journal of Epidemiology, 111, 37-58.

Jorgensen, R. S., Johnson, B. T., Kolodziej, M. E., & Schreer, G. E. (1996). Elevated blood pressure and personality: A meta-analytic review. Psychological Bulletin, 120, 293-320.

Lovallo, W. R., & Pishkin, V. (1980). A psychophysiological comparison of type A and B men exposed to failure and uncontrollable noise. Psychophysiology, 17, 29-36.

Kuller, L., Neaton, J., Caggiula, A., & Falvo-Gerard, L. (1980). Primary prevention of heart attacks: the multiple risk factor intervention trial. American Journal of Epidemiology, 112, 185-199.

Dimsdale, J. E. (1988). A perspective on type A behavior and coronary disease. New England Journal of Medicine, 318, 110-112.

Ragland, D. R., & Brand, R. J. (1988b). Type A behavior and mortality from coronary heart disease. New England Journal of Medicine, 318, 65-69.

MacDougall, J. M., Dembroski, T. M., Dimsdale, J. E., & Hackett, T. P. (1985). Components of type A, hostility, and anger-in: Further relationships to angiographic findings. Health Psychology, 4, 137-152.

Shekelle, R. B., Gale, M., Ostfeld, A. M., & Paul, O. (1983). Hostility, risk of coronary heart disease, and mortality. Psychosomatic medicine, 45, 109-114.

Scherwitz, L., Perkins, L., Chesney, M., & Hughes, G. (1991). Cook-Medley Hostility scale and subsets: Relationship to demographic and psychosocial characteristics in young adults in the CARDIA study. Psychosomatic Medicine, 53, 36-49.

Matthews, K. A., Woodall, K. L., Engebretson, T. O., & McCann, B. S. (1992). Influence of age, sex, and family on Type A and hostile attitudes and behaviors. Health Psychology, 11, 317-323.

Siegler, I. C., Peterson, B. L., Barefoot, J. C., & Williams, R. B. (1992). Hostility during late adolescence predicts coronary risk factors at mid-life. American journal of epidemiology, 136, 146-154.

Mostofsky, E., Penner, E. A., & Mittleman, M. A. (2014). Outbursts of anger as a trigger of acute cardiovascular events: A systematic review and meta-analysis. European heart journal, 35, 1404-1410.

Ferroli, C. (1996). Anger could be a fatal fault. The Saturday Evening Post, 18-19.

Williams, J. E., Paton, C. C., Siegler, I. C., Eigenbrodt, M. L., Nieto, F. J., & Tyroler, H. A. (2000). Anger proneness predicts coronary heart disease risk: Prospective analysis from the Atherosclerosis Risk in Communities (ARIC) study. Circulation, 101, 2034-2039.

Wright, L. (1988). The Type A behavior pattern and coronary artery disease: Quest for the active ingredients and the elusive mechanism. American Psychologist, 43, 2-14.

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s