Muza psihologije: Sabina Špilrajn između Junga i Frojda

Piše: Sanja Dutina

U dugo očekivanom (i na kraju, razočaravajućem) filmu A Dangerous Method“ , Kira Najtli tumači lik zaboravljene psihoanalitičarke – Sabine Špilrajn. Zahvaljujući ovom Kronenbergovom ostvarenju i Kirinoj lošoj glumi, Sabina će javnosti ostati poznata kao Jungova sado-mazo afera, a mnogi će se zapitati da li je uopšte stvarno i postojala.

Stručni krugovi ostali bi uskraćeni za njen lik i delo da italijanski psihoanalitičar, Aldo Karotenuto, nije pronašao Sabinin dnevnik u zgradi Rusoovog Instituta u Ženevi 1977. godine.  Pet godina kasnije, Karotenuto objavljuje knjigu pod nazivom „A Secret Symmetry: Sabina Spielrein between Jung and Freud“. Sabina se vraća iz zaborava ali se tumači isključivo kroz njen odnos sa Frojdom i Jungom. Kaže se da je za Junga bila značajna koliko i Ana O. Ili Dora za Frojda. A Sabina je bila mnogo više od toga – samostalna i originalna psihoanalitičarka, koja je ostvarila značajan doprinos psihoanalizi i uticala na neke od najvećih umova tog vremena.

Rani život i hospitalizacija

Sabina Špilrajn rođena je 1885. godine u jevrejskoj porodici u Rusiji. Njen otac se opisuje kao nervozan i nesrećan čovek, koji je često bio verbalno i fizički nasilan prema deci. Navodno ga je Sabinina majka svojim silnim aferama i rasipništvom dovodila do ludila, zbog čega je pretio samoubistvom, odbijao hranu i povlačio se u samoću sobe. Imala je tri brata, i sestru koja je u šesnaestoj godini umrla od tifusa.

Sabina je bila maštovita, introspektivna, zainteresovana za umetnost i nauku. Međutim, tokom života borila se sa depresijom, nervoznim tikovima, naizmeničnim napadima suza i smeha, zbog čega je hospitalizovana. U avgustu 1904. godine stiže u Burghölzli kliniku kao pacijent pod brigom tada mladog lekara Junga, koji joj pripisuje dijagnozu histerije.  Evo kako je Jung opisao svoju pacijentkinju u pismu Frojdu:

„Fizičke kazne koje je otac nanosio pacijentkinji od njene četvrte do sedme godine, povezane su sa njenom preranom i sada visoko razvijenom seksualnom osvešćenošću (…) Do masturbacije je dolazilo svaki put kada bi je otac kaznio. Posle nekog vremena, kazne više nisu bile neophodne da bi došlo do seksualnog uzbuđenja, dovoljan je bio i sam pogled na pretnje i druge situacije koje su implicirale nasilje, kao što je verbalno zlostavljanje, pretnje pokretima ruku i sl. Vremenom, nije više mogla da vidi očeve ruke a da se seksualno ne uzbudi, ili da ga vidi kako jede a da ne zamisli kako će tu hranu i da izbaci, itd. (…) Postepeno, uzbuđivala ju je bilo koja situacija koja je odražavala nasilje, na primer, ako bi joj bilo rečeno da mora da bude poslušna.“

88210-84195
Kira Najtli kao Sabina i Majkl Fasbender kao Jung, u filmu“A Dangerous Method“

Jung je u to vreme, na nagovor upravnika klinike, Brojera, čitao Frojdovo Tumačenje snova, i Sabina je bila prvi pacijent na koga je primenio novi psihoanalitički metod. Usled mladosti i neiskustva, terapiju je iskomplikovao transfer i kontratransfer, pa Jung i Sabina razvijaju prisniji odnos i intimno prijateljstvo. Uz Jungovu podršku, Sabina upisuje dugo željene studije medicine, i nakon deset meseci napušta kliniku kao „izlečena“.

Afera sa Jungom

Jung je bio deset godina stariji od Sabine, oženjen i imao je decu – skandal je bio neizbežan. Prema određenim zapisima, Sabina nije bila preterano fizički privlačna niti je njena ličnost bila dopadljiva, ali Jung je opisuje kao „senzualnu“, a prema Karotenutu, upravo ona je bila inspiracija za Jungov koncept anime.

Iz Sabininih pisama, potpuno je jasno da je bila zaljubljena u Junga, ali ostaje otvoreno da li se među njima zaista desilo išta više od strasnih zagrljaja. Takođe treba imati na umu da privrženost Jungu nije bila zaseban slučaj u njenom životu – prethodno se zaljubila u svog ujaka lekara, a zatim u asistenta u instituciji u kojoj je ležala pre Brojerove klinike.

„Za mene, život bez nauke je potpuno beskoristan. Šta još na svetu postoji za mene, ako nema nauke? Ali ta misao me užasava… Cena je potčinjavanje ličnosti… Ne! Ne želim takvu ljubav: Želim dobrog prijatelja pred kojim mogu da ogolim dušu; želim ljubav starijeg čoveka da me voli kao što roditelji vole i razumeju svoje dete… Kad bi samo postojao tako mudar čovek kao što je moj Junga!“

Ove reči govore o određenom divljenju koje je osećala prema Jungu, kao i o željenoj figuri oca na koju može da se osloni – mnogo više nego o romantičnoj, strasnoj, erotskoj ljubavi. Sabina deluje kao previše dostojanstvena i ambiciozna da bi se zadovoljila ulogom ljubavnice:

„Ne dozvoli da propadnem, Zaštitniče. Želim nekoga da volim celom svojom dušom, nekoga ko će mi uzvratiti osećanja svom mladalačkom jačinom; želim da budem supruga i majka, ne samo diverzija. Želim da vidi za šta sam sve sposobna, i koliko vredim. Želim da me ludo voli i da budem u stanju da mu prkosim. Želim da vidi da sam u stanju da volim i da mogu da se izdignem iznad osećanja. Ali zaista želim da volim nekoga! Gde je čovek kojeg bih mogla da volim?“

jung-sabina-freud
Jung, Sabina i Frojd

Tračevi o Sabininoj i Jungovom aferi brzo su se proširili. Jung nije želeo da rizikuje razvod sa suprugom Emom, pa je napustio Burghölzli kliniku i vratio se porodici. Zanimljivo je koliko „pritvorno pismo“ je uputio Frojdu, kada je ovaj saznao za njihovu aferu. Optužio je Sabinu da je „sistematski planirala zavođenje“, što je smatrao „neodgovarajućim“, a Frojd mu je poverovao primećujući: „Način na koji te žene uspevaju da nas opčine svakim zamislivim duševnim savršenstvom, dok ne postignu svoje ciljeve, jedan je od najveličanstvenijih prizora prirode.“

Na kratko, Jung i Sabina prestaju da se viđaju, a zatim razvijaju kolegijalan odnos. Sabina završava svoju doktorsku disertaciju o „psihološkom sadržaju nekih slučajeva shizofrenije“, pod Jungovim mentorstvom. Nakon jednog od ponovnih susreta napisala je:

„Najvažniji ishod naše diskusije bio je da se ponovo vatreno volimo. Moj prijatelj je rekao da uvek moramo da pazimo da se opet ne zaljubimo: uvek ćemo biti opasni jedno za drugo. Priznao mi je da do sada nije upoznao ženu koja bi mogla da me zameni.“

Sabina svoje iskustvo i patnju sublimira u radu „Destruction as the Cause of Coming into Being“. Navodno je Jungu afera sa Sabinom bila dodatni stresor koji ga je gurnuo u „kreativnu bolest“, čiji je proizvod upravo „Crvena knjiga“.

Sabinin uticaj na Jungov rad?

Nakon ljubavnog sloma, Sabina se fokusira na karijeru. Konačno upoznaje Frojda, ostvaruje sa njim prijateljski odnos i postaje član Bečkog društva psihoanalitičara. Fokusira se na libido, nagone smrti i destruktivnosti, dok ujedno raste i privrženost Frojdu: „Sada je profesor Frojd taj koji čini da sijam… Ljubav doktora Junga ostavlja te hladnim“.

Kako su Sabina i Jung tokom intimnih večeri diskutovali o različitim temama poput nagona smrti, ona izražava strah da bi mogao da „posudi ceo razvoj ideje“ a da joj ne pripiše nikakve zasluge. Sa druge strane, i Jung se plaši da bi ona mogla da pozajmi neke od njegovih ideja. Ko je od koga pozajmljivao, ko je prvi izneo hipotezu o desktruktivnosti, verovatno nikada nećemo saznati. Doduše, Jung joj kaže: „Tendencije ka smrti su pre bile jasne tebi nego meni, razume se“, kao i: „Možda sam pozajmio od tebe, sigurno sam nevoljno apsorbovao deo tvoje duše kao što si i ti deo moje. Ono što je važno je šta je svako od nas uradio sa tim. A ti si uradila nešto dobro.“ Da li se Jung dodvoravao ili je Sabinin uticaj na Jungov rad veći nego što pretpostavljamo? Ni u jednom svom delu je ne pominje, što nije prvi put da se poništi doprinos žene velikim idejama.

Rad sa Pijažeom

piaget-1965
Ž. Pijaže

Sabina je nekoliko godina radila na Rusoovom Institutu, gde je upoznala Žan Pijažea. Pijaže je ujedno jedna od najpoznatijih osoba koje je analizirala. Njihove terapijske seanse održavale su svakog jutra u 8h u Ženevi, punih osam meseci. Kako i zašto je terapija prestala – ostaje dodatna misterija.

Pijažea je u to vreme psihoanaliza privlačila, iako je bio nepoverljiv – čak je postao i član Švajcarskog društva psihoanalitičara. Na prvom kongresu je učestvovao zajedno sa Sabinom. U intervjuu 1979. godine, rekao je da su njihove terapijske seanse bile samo iskustveno učenje, dok je drugom prilikom objasnio da je bio imun na psihoanalizu i da Sabina nije uspela da ga ubedi u validnost teorije. Frustrirana neuspehom navodno je prekinula terapiju, dok je on zapravo uživao da otkriva svoje komplekse. Pijaže pominje Sabinu u svom radu „The Language and Thought of the Child“, i evidentno je da mu je pomogla da razvije svoje ideje.

Povratak u Rusiju i smrt

Sabina se 1924. godine seli u Moskvu, gde se bavila dečjom psihoanalizom ali i učila velikane poput Lurije i Vigotskog. Bila je član Ruskog društva psihologa sve dok psihoanaliza u Rusiji nije zabranjena. Sabina se vraća u Rostov na donu, svoje rodno mesto, gde je tajno primala klijente. Kada su Nemci zauzeli Rostov po drugi put 1942. godine, Sabina i njene dve ćerke ubijene su zajedno sa ostalim ruskim jevrejima.

Sabinin naučni doprinos

Sabina je jedna od prvih žena psihoanalitičara, ujedno i najmlađa i jedina čiji su rad i doprinos zaboravljeni. Bavila se dečjom psihoanalizom pre Ane Frojd, iako se Ana smatra začetnicom. Prva je pisala o odnosu deteta i majčinih dojki – iako je Melani Klajn ne citira u svojim radovima. Bila je prva koja je povezala lingvistiku i psihoanalizu, a poreklo i razvoj dečjeg govora istraživala je pre Pijažea. Njeni radovi su anticipirali Bolbijevu teoriju atačmenta, jer je pokušala da poveže psihoanalizu sa evolucionom biologijom. Moguće je i da je prva koristila terapiju igrom sa decom.

Afera sa Jungom ne može umanjiti originalnost i širinu njenog rada, pa ipak, ostala je samo jedna jedina fusnota u Frojdovoj knjizi „Izvan principa zadovoljstva“, kada je u kontektu destruktivnosti napisao: „Veliki deo ovih spekulacije je anticipirala Sabina Špilrajn u interesantnom i poučnom radu koji ipak, nažalost, nije ni meni do kraja jasan.“

 

 

Reference:

Noth, I. (2015). Beyond Freud and Jung: Sabina Spielrein’s contribution to child psychoanalysis and developmental psychology. Pastoral Psychology, 64(2). 

Ovcharenko, V. (1999). Love, psychoanalysis and destructionThe Journal of Analytical Psychology, 44(3). 

Kelcourse, F. (2015). Sabina Spielrein from Rostov to Zurich: The making of an analystPastoral Psychology, 64(2).

Minder, B. (2001). Sabina Spilerein. Jung’s patient at the Burgholzli. The Journal of Analytical Psychology, 46(1).

Skea, B.R. (2006). Sabina Spielrein: out from the shadow of Jung and FreudThe Journal of Analytical Psychology, 51(4).

Cooper-White, P. (2015). „The power that beautifies and destroys“: Sabina Spielrein and „Destruction as a cause of coming into being“.  Pastoral Psychology, 64(2).

Vidal, F. (2001). Sabina Spielrein, Jean Piaget – going their own waysThe Journal of Analytical Psychology, 46(1).

Cifali, M. (2001). Sabina Spielrein, a woman psychoanalyst: another pictureThe Journal of Analytical Psychology, 46(1).

 

One thought on “Muza psihologije: Sabina Špilrajn između Junga i Frojda

  1. Nije tacno da je nepoznata. Itekakp je profesionalcima poznat njen doprinis. Moje licno misljenje da je ona bila na neki nacin I zacetnik psihoanalize, jer je sama kroz svoje poremecaje bolje receno zastoje I devijacije u razvoju sve to istinski I iskreno shvacala I pidijelila. Dalje nikad nije dokzana Jungova evtl. afera s njom. Freud sa dvojom dobrom dozom pragmaticnosti je itekako dao znacaj svim dogadjanjimaa oko Sabine I to koristio. Most dangerous game
    Makm

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s