„A znate li onaj kad devojka polaže vožnju?“ Kako seksistički vicevi utiču na stavove o ženama

Piše: Marica Stijepović


Magazini kao što je FHM već decenijama tvrde da mogu da iznose stavove u kojima se žene omalovažavaju bez mnogo problema, jer se ipak radi samo o šalama, odnosno – da njihovi čitaoci razumeju ironiju. Komentari Donalda Trampa na ovu temu samo su dolili ulje na vatru. Međutim, rezultati studije koja je još ranije objavljena u British Journal of Psychology pokazuju da šala nije uvek samo šala, već može otvoriti prostor za normalizaciju stavova koji vode čak i ka antisocijalnom ponašanju.

Naime, mladi ljudi doživljavaju seksističke šale kao manje hostilne kada su u kontekstu magazina za muškarce, i čak nisu bili u stanju da prepoznaju da li citati koji su im u istraživanju prezentovani dolaze od magazina poput FHM ili od osuđenih silovatelja. Prema nekim istraživanjima, sklonost ka pričanju seksističkih viceva može voditi čak i normalizaciji (laički rečeno, opravdavanju) takvih ponašanja kao što je čak i prisiljavanje na seksualni odnos.

Seksizam je zapravo jedna forma predrasuda – kada neku grupu smatramo inferiornom samu po sebi, odnosno, kada pojedincu pripisujemo neku osobinu samo zato što pripadaju određenoj grupi. Grupa su u ovom slučaju žene (odnosno lica suprotnog pola, pa tu spadaju i recimo transrodne, homoseksualne osobe itd). Psihološka pozadina sklonosti ka ovakvim stereotipima je vrlo interesantna. Postoje istraživanja koja povezuju seksizam sa osobinama ličnosti – na primer, pronađena je negativna korelacija sa osobinama otvorenosti i saradljivosti u tzv. Big five modelu, ali je zapravo istina da se pojava seksizma ne može objasniti bez uzimanja u obzir i psiholoških i socijalnih faktora. Pod socijalnim faktorima mislimo na pripadnost određenoj grupi i intergrupnu dinamiku. Sindrom stavova koji čine seksizam, baš kao i rasizam, promenio se tokom decenija, pa je tako jedno istraživanje pokazalo da moderni seksizam ne čine toliko stavovi o tradicionalnoj podeli poslova i uloga unutar polova, koliko potreba da se negira da seksizam uopšte postoji, a zajedno sa njim i potreba da se ženama na neki način pomogne u obrazovanju, zaposlenju i slično. Takođe, veoma je verovatno da će se rasizam i seksizam javiti zajedno kod iste osobe.

sexismPonekad ljudi možda nisu ni svesni efekta koji izgovaranje šala o ženama ima na okolinu. Dokazano je da seksistički humor zapravo “podmazuje“ predrasude – u jednom istraživanju ispitanici su upitani da fiktivno doniraju novac organizacijama za prava žena nakon slušanja šala na račun žena ali i neutralnih šala. Dešavalo se da iznos “fiktivnog“ doniranja padne za 80 posto nakon što su slušali šale na račun žena, ali samo kod ispitanika koji su već imali predrasude prema ženama, dok kod onih drugih šale nisu imale nikakav efekat. I ovde imamo situaciju da u seksističkim šalama uživaju podjednako muškarci i žene, ali samo ako dele jednu crtu, a to je da su i sami skloni predrasudama prema suprotnom polu. Prema nekim istraživanjima, šale na račun žena nisu benigne, zapravo mogu biti opasne, jer kreiraju takvu klimu u kojoj se predrasude slobodno ispoljavaju i ljudi osećaju da je to u redu i da ih niko zbog toga neće osuđivati. Međutim, ovakve šale utiču uglavnom na ljude koji već imaju seksističke stavove i uopšte stavove da je u redu da jedna grupa bude dominantna u odnosu na drugu. Dakle, to da li se smejemo šalama na račun žena i da li ih uopšte pričamo zavisi od naših dubljih stavova prema ženama i jednakosti među polovima.

Interesantno pitanje je koliko su za promociju ovakvih stavova odgovorni mediji, a koliko sami konzumenti. Prema socijalno-kognitivnoj teoriji koju je konceptualizovao i u psihološkoj nauci popularizovao Albert Bandura, odgovornost medija je velika, jer mediji promovišu jedan široki spektar ponašanja koja konzumenti usvajaju i čak oponašaju. Bandura je smatrao da je ljudsko ponašanje uslovljeno sa više faktora, uključujući one koji dolaze iz ličnosti i iz okoline. Međutim, to da li će osoba ispoljiti određeno ponašanje nakon što mu je bila izložena, zavisi od mnogo faktora, uključujući to da li je u našoj prirodi da ispoljimo određeno ponašanje – na primer, seksizam – ali i da li nam se “isplati“ da reagujemo na određeni način, to jest da li će okolina pozitivno reagovati, da li će nas osuditi ili ćemo od određenog ponašanja imati koristi.

Kada razmišljamo na ove teme, jasno je da reči mogu biti podjednako diskriminišuće kao dela, ili čak otvarati prostor da se normalizuju ponašanje koje znači diskriminaciju.

 

 

Reference:

Horvath, A.H.M. et al. (2011). „Lights on at the end of the party“: Are lads’ mags mainstreaming dangerous sexism? British Journal of Psychology, 103(4). 

Ryan, K.M. & Kanjorski, J. (1998). The enjoyment of sexist humor, rape attitudes, and relationship aggression in college students. Sex roles, 38(9). 

Swim, J.K. et al (1995). Sexism and racism: Old-fashioned and modern prejudicesJournal of Personality and Social Psychology, Vol 68(2)

 

2 thoughts on “„A znate li onaj kad devojka polaže vožnju?“ Kako seksistički vicevi utiču na stavove o ženama

  1. Meni nikako nije jasno da se humoristicki serijal klipova Andrija i Andjedka prikazuje vec mesecima na PrvojTV i da niko nije reagovao javno (ili je meni promaklo) da je to puno seksizma. Ono sto je pomeni najgore je cinjenica da je to uradjeno po lincenci nekog francuskog serijala. Znaci ili je i tamo tako seksisticko, ili oni odande ne kontrolisu, pa ni ne koriguju ove nase. I sve je to ha,ha, ha… ma, kako da ne!

    1. Potpuno ste u pravu. Ta serija je sinonim za seksizam i predrasude. Tekst je poprilicno tacan, danasnji seksizam se sveo na negiranje istog kao i na usmeravanje mrznje ka feministkinjama i svim onima koji kazu da razlike izmedju polova postoje (posto se i to zustro negira).
      Porazavajuca je cinjenica da mnogo muskaraca na feminizam i ravnopravnost kaze „Sad smo ravnopravni, sad mogu da se potucem sa zenskom osobom“, posto je naravno normalno prvo pomisliti na to .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s