Savesnost nije uvek dobra osobina

Piše: Marica Stijepović

 

Svaki student treće godine psihologije umeće da izdeklamuje svih pet dimenzija čuvenog Big Five modela, ali šta su one zapravo? Crte ličnosti predstavljaju meru učestalosti i intenziteta osećanja, misli i ponašanja kod jedne osobe u odnosu na druge ljude. Ekstarverzija, Saradljivost, Savesnost, Neuroticizam i Otvorenost su nazivi koji se odnose na dimenzije u ličnosti, ali njihova imena nemaju mnogo veze sa asocijacijama koje im pridajemo u svakodnevnom životu. Nijedna od ovih dimenzija nije sama po sebi pozitivna ili negativna, i zato je važno imati na umu da na primer Saradljivost, koja zvuči potpuno poželjno, nije od pomoći u situacijama u kojima su potrebne objektivne odluke ili ono što nazivamo “teškim“ odlukama, a da ljudi niski na Saradljivosti imaju uspeha kao naučnici, vojnici ili kritičari. Otvorenost se od strane psihologa, koji su i sami kao grupa visoki na Otvorenosti, smatra poželjnom osobinom koja vodi zdravim koping mehanizmima, ali s druge strane, ljudi niski na Otvorenosti su dobri za policiju ili trgovinu. Bitan je i međusobni odnos ovih dimenzija, jer Ekstraverzija znači veću otvorenost prema svetu i želju za kontaktima, ali ukoliko je neko nizak na dimenziji Ekstarverzije a visok na dimenziji Saradljivosti, svakako se ne radi o arogantnom usamljeniku već o prijatnoj osobi kada joj se jednom približimo. Savesnost, s druge strane, meri kapacitet za kontrolu impulsa, dok su ljudi visoki na Neuroticizmu emotivno reaktivniji od drugih ljudi, i skloniji da doživljavaju negativne emocije kao anksioznost, depresija ili bes. Kod njih, problemi u emotivnoj regulaciji dovode do toga da ne razmišljaju jasno i da imaju teškoće u donošenju odluka.

Svako od nas, prema Big five modelu, poseduje sve ove crte, samo u manjoj ili većoj meri, što znači da su one kontinuum a ne da ih neko poseduje ili ne poseduje.

Pretpostavka je, takođe, da faktori ličnosti predstavljaju dispoziciju za određeno reagovanje, pa, kada imate validan psihometrijski instrument, a Big Five se takvim smatra, interesantno ga je dovoditi u vezu sa stvarno ispoljenim ponašanjima bilo u eksperimentalnim uslovima bilo u svakodnevnom životu osobe.

1d05efc

Jedno istraživanje se upravo bavilo crtama izmerenim na Big Five i fenomenom takozvanog “pucanja pod pritiskom“. Ovaj izraz se odnosi na to da kod nekih ljudi pod pritiskom dolazi do slabijeg postignuća na radnim zadacima u odnosu na postignuće koje imaju kada nema pritiska. Ove individue donose odluke lako i na dobar način kada pritiska nema, ali pod pritiskom podbacuju.Cilj studije je bio da istraži da li faktori u ličnosti, onako kako su izmereni testom Big Five, utiču na to kako ljudi podnose rad pod pritiskom. Ko se potpuno “pogubi“ a ko upravo tu zasija?

Studija se sastojala iz dva eksperimenta od kojih je jedan uključivao društveni pritisak a drugi i društveni pritisak i nedostatak vremena. U pitanju je bio zadatak u vezi sa donošenjem odluka kojim se od učesnika tražilo da razviju odgovarajuću strategiju učenja. Zadatak je tako koncipiran da podrazumeva odabir između trenutnog zadovoljenja potreba i dugoročnog benefita. Optimalna strategija uključivala je da se odabere način na koji će ispitanici imati veće kumulativno potkrepljenje na kraju. “Društveni pritisak“ sastojao se u tome da je ispitanicima rečeno da su upareni sa partnerom i da od njihovog zajedničkog postignuća zavisi da li će zaraditi određenu novčanu nadoknadu, iako nikakvi partneri u realnosti nisu postojali.

Nalazi istraživanja pokazali su da u situaciji u kojoj nema pritiska nijedan od “velikih pet“ faktora nisu korelirali sa postignućem ispitanika. U situaciji u kojoj jeste postojao društveni pritisak, dve dimenzije su negativno korelirale sa postignućem – Neuroticizam i Savesnost. Stoga je izveden i drugi eksperiment u kome je društvenom pritisku dodato i vremensko ograničenje. U ovom eksperimentu, sa postignućem je negativno korelirala dimenzija Saradljivosti!

Istraživači su zaključili ono što je i zdravorazumski jasno – da visok nivo neuroticizma negativno korelira sa postignućem jer ispitanici visoki na dimenziji Neuroticizma biraju da što pre izađu iz neprijatne situacije, to jest situacije koja im izaziva anksioznost. Negativnu vezu sa Saradljivošću ili Savesnošću nisu mogli da objasne jer je nisu ni pretpostavili, pa su predložili da se rasvetljavanje ove veze ostavi za neka buduća istraživanja. Ako ništa drugo, ono pokazuje da veza između postignuća i osobina ličnosti nikada nije jednoznačna. Na primer, zdravorazumski smatramo da je i narcizam povezan sa postignućem, a u nekim istraživanjima ova veza nije dokazana. Štaviše, izgleda da je moderirana očekivanjem uspeha odnosno neuspeha. Nalazi su zanimljivi u kontekstu, recimo, ljudskih resursa, gde su Saradljivost i Savesnost uvek poželjne osobine, a – kako rekosmo na početku teksta – ne mora da bude tako.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s