Rat za psihologiju: Kako su oružani sukobi doprineli razvoju nauke

Piše: Sanja Dutina

Prošle godine, američka vlada je objavila dokumente o nasilnim tehnikama ispitivanja koje je koristila Centralna obaveštajna agencija (CIA). Skandalu je doprineo podatak da su u kreiranju i izvršenju ovih „proširenih tehnika ispitivanja“, tj specijalnih metoda mučenja, učestvovala dva psihologa.

Prema New York Times-u, Američka psihološka asocijacija (APA) je tajno sarađivala sa Bušovom administracijom sa ciljem da etičke zahteve prilagode praksi mučenja. 2006. godine, izvor iz Pentagona je objasnio da je APA podršavala uključenost psihologa u ispitivanja, i da su se zato više oslanjali na psihologe nego psihijatre ili druge zdravstvene radnike.  APA je naravno negirala bilo kakvu uključenost, kao i povezanost sa psiholozima koji su učestvovali u programu, ocenjujući da su detalji „mučni i za svaku moralnu osudu“.

Međutim, tajna saradnja Asocijacije i Centralne obaveštajne agencije nije zapanjujuća, imajući u vidu istoriju odnosa psihologije i vojske. Podsetićemo se kako je psihologija u Americi, posebno socijalna i klinička, procvetala upravo zahvaljujući Prvom i Drugom svetskom ratu.

Psihologija i Prvi svetski rat

Prvi veliki iskorak psihologije kao primenjene nauke desio se tokom Prvom svetskog rata. Amerika se uključila u rat 1917. godine. U to vreme, Volter Dil Skot, bivši učenik Vilhelma Vunta, osnivača prve psihološke laboratorije, primenjivao je psihologiju na različite oblasti biznisa poput advertajzinga i selekcije kadrova. Vojska je prepoznala korist koju bi za nju imale Skotove tehnike regrutacije i selekcije, i uskoro je osnovan Komitet za selekciju koji je do kraja rata činilo 7000 specijalista, dok je intervjuisano preko 3 miliona ljudi.

Ipak, mnogo zanimljiviji i značajni projekat bio je program testiranja koji je osmislio Robert Jerkiz, tadašnji predsednik Američke psihološke asocijacije i profesor na Jejlu. Jerkiz je predložio generalu da APA napravi poseban instrument za selekciju i regrutaciju vojnika, koji će pomoći vojsci da identifikuje mentalno nepodobne sa jedne, i intelektualno superiorne sa druge strane. Revidirao je Bineove testove sposobnosti, i inicijalna ideja je bila da se testovi izvode individualno. Kada je shvatio da je vojsci potrebno grupno testiranje, 1917. godine, zajedno sa Termanom i Godarom osmislio je tri testa: Alfa – za obrazovane, Beta – za nepismene, i Modifikovana Beta za individualna ispitivanja – za one koji padnu Betu. Testovi su počeli da se primenjuju 1918. godine, i iako je APA u to vreme imala samo 300 članova, Jerkiz je uspeo da sakupi 150 članova koji su bili spremni da služe vojsci kao civili i ispitivači. Do kraja rata testirano je 1,7 miliona regruta.

7555255628_a3239897c2_b

Jerkizovi testovi su bili predmet kritike i kontroverze, s obzirom na to da su sadržali kulturoške predrasude, dok su skorovi korelirali sa brojem godina provedenim u Americi. Ukratko, pokazali su da je mentalni uzrast prosečnog belog Amerikanca 13.8, a da 95% crnaca spada u kategoriju „kretena“, kao i da su svakako po učinku ispod belaca. Besmislenost testova evidentna je iz nekih primera stavki koje prikazuju kulturne predrasude. Recimo, u okviru Beta testa, predstavljena je slika praznog teniskog terena, a od vojnika se očekuje da nacrta mrežu kako bi prikaz bio kompletan. Alfa je uključivala pitanja poput: „Šta je Crisco?“ sa ponuđenim odgovorima: 1) lek , 2) sredstvo za dezinfekciju, 3) pasta za zube, 4)  prehrambeni proizvod – dakle testirali su puko prepoznavanje brenda.

Selekcija i regrutacija su bili samo jedan deo vojne psihologije koja se naglo razvijala. Postojala je takođe i Moralna divizija u okviru koje su psiholozi proučavali prilagođavanje vojnika na život u vojsci, uticaj vojne propagande na stavove, razloge dezertiranja i slično.

Psihologija i Drugi svetski rat

Dok je primena psihologije u Prvom svetskom ratu uglavnom podrazumevala testiranja regruta, Drugi svetski rat je otvorio prostor za psihološka istraživanja, savetovanje i brojne druge kliničke usluge. 1943. godine osnovana je Kancelarija za strateške usluge, kao preteča Centralne obaveštajne agencije, u okviru koje je stvoren prvi psihološki asesment centar. Kroz ovaj centar je prošlo 5000 kandidata za rad u Kancelariji, a vršili su brojna istraživanja za potrebe rata. Neke od oblasti su bile grupni moral, vođstvo, noćni vid, međurasni odnosi, grupna dinamika.

Psiholozi su u okviru Komiteta za nacionalni moral vodili računa da se održi i pojača moral među civilima i vojskom tokom rata, a u okviru svojih seminara, između ostalog, objašnjavali su zašto se Amerika uključila u rat. Jedan od proizvoda njihovog rada je i delo u četiri toma – „Američki vojnik“, što se uzima za prvo istraživanje američkih psihologa u oblasti socijalne psihologije.

Kako su milioni vojnika i veterana patili od Post-traumatskog stresnog poremećaja, psiholozi po prvi put, usled nedostatka psihijatrijskog osoblja, dobijaju priznatu ulogu psihoterapeuta. Klinička i socijalna psihologija bujaju, što rezultira povećanim brojem psihologa i psiholoških programa.

shellshock2

Nakon rata, jedan od predstavnika Američke ratne mornarice izjavio je:

Verujem da je primena psihologije u selekciji i treniranju ljudi, kao i dizajnu oružja tako da odgovara vojnicima, učinila više da pobedimo u ovom ratu nego bilo koja druga pojedinačna intelektualna aktivnost.“

Američka psihološka asocijacija i CIA

Hladni rat pomogao je nastavak dalje saradnje vojske i psihologije, ali i psihologije i Centralne obaveštajne agencije. Histerija zbog tajnih sovjetskih psiholoških metoda, pogodovala je ulaganju miliona dolara na programe kontrole uma između 1950. i 1963. godine. U pitanju je jedan od najozloglašenijih psiholoških ekperimentara u saradnji sa CIA-om – projekat MK Ultra (koji je donekle poslužio i kao inspiracija za aktuelnu seriju Stranger Things). U prvoj fazi MK Ultra je fokusirana na droge, hipnozu i elektrošokove (ukupno 149 projekata i 185 istraživača). LSD program se primenjivao u bolnicama i poznatim Univerzitetima kao što je Kolumbija Univezitet, ali i na naivnim subjetkima u okviru letnjih kampova, zatvora, studentnih žurki i sl.

Ispostavilo se da LSD ne daje dovoljno dobre rezultate, pa se prešlo na bihejvioralni pristup, usled čega su psiholozi dobili još značajniju ulogu. 1950. godine CIA je donirala 2,4 miliona dolara neimenovanom Odseku za psihologiju na nepoznatom Univerzitetu. Ko je tačno bio uključen – ne znamo, jer je tadašnji šef CIA-e, Ričard Helms, uništio većinu dokumenata vezanih za MK Ultra projekat. Znamo da je jedan od produkata ovih ekperimenata upravo otkriće naprednih tehnika mučenja.

tumblr_lrz9k9l3mq1qhdn8jo1_400CIA je takođe uticala da se oformi Društvo za ispitivanje ljudske ekologije (HEF) u okviru Kornel Instituta kako bi se istražile tehnike kontrole uma koje bi upravo CIA i finansirala. HEF je kasnije donirao novac brojnim istraživanjima, među kojima je i rad Harija Harlova, budućeg predsednika APA-e, o efektima izolacije majmuna, ali i psihoterapijska istraživanja Karla Rodžersa. Prosto, vojska je nastavila da sponzoriše psihološka istraživanja, i nakon drugog svetskog rata, bar polovina članova APA-e je imala bar neki vid podrške od strane američke vlade.

Psihologija je tokom svoje istorije očigledno odgovarala na potrebe rata i pomagala vojsku, ali isto tako je izvukla korist u vidu javnog prihvatanja, podrške i nagle ekspanzije. Veza je neraskidiva, i pitanje je da li i koliko su se danas psihologija i APA zaista distancirale od uticaja vojske.

 

 

Reference:

Seligman, E.P.M. & Fowler, R.D. (2011). Comprehensive Soldier Fitness and the Future of PsychologyAmerican Psychologist, 66(1). 

Keene, J.D. (1994). Intelligence and morale in the army of a democracy: The genesis of military psychology during the First World WarMilitary Psychology, 6(1). 

Summers, F. (2008). Making sense of the APA: A history of the relationship between psychology and the militaryPsychoanalytic Dialogues, 18(5). 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s