Krivica zaposlene majke

Piše: Marica Stijepović

Ono što se popularno naziva “majčinskim instinktom“ u suprotnosti je sa nužnošću savremenih mama da decu ostave na čuvanju u vrtiću, produženom boravku ili kod bebsiterke. Kod nas postoji opcija plaćenog porodiljskog odsustva od godinu dana bebinog života, što je za većinu žena na Zapadu nedostižan luksuz, tako da se mame ukoliko žele da se vrate na posao već od bebinog rođenja suočavaju sa različitim dilemama. Na primer, da li da doje bebu, da li da je “navikavaju na ruke“, itd. Zaposlene majke stoga često osećaju krivicu i ambivalenciju, poznatu kao „krivica zaposlenih majki“‘ (working mother’s guilt’). Evidentno je da sam faktor zaposlenosti odnosno nezaposlenosti majke nije od uticaja na bračne odnose ili razvoj dece. Od većeg su uticaja ukupne porodične okolnosti, stavovi i očekivanja majki odnosno očeva, te raspoređivanje raspoloživog slobodnog vremena.

Pa ipak, da li se laički, odnosno stavovi javnosti, slažu sa ovim? Majke koje rade opažaju se kao “lošiji roditelji“ dok je ideal majke ona koja ostaje kod kuće i koja je potpuno posvećena porodici. Jedno istraživanje bavilo se razlikama u stavovima prema zaposlenosti žena i porodičnim ulogama na velikim reprezentativnim uzorcima. Prema ovom istraživanju, između perioda sedamdesetih i aktuelnog perioda došlo je do promena u stavovima u smislu da su srednjoškolci i odrasli postali spremniji da prihvate činjenicu da su majke zaposlene kao i da porodica ima dva izvora prihoda. Deca rođena između 1980. i 1990. (takozvani “millennials“) su nastavili napredak u smislu egalitarnih shvatanja rodnih uloga. Međutim, po nekim drugim nalazima i stavovi javnosti su ambivalentni, a više negativni nego pozitivni: po istraživanju Pew centra, čak četrdeset i jedan procenat odraslih građana u SAD pozitivno je odgovorilo na pitanje da li je porast broja zaposlenih majki loša stvar za društvo u celini. Četrdeset i dva procenta su situaciju nezaposlene majke koja brine o deci procenila kao idealnu; četrdeset i jedan je kao takvu procenio situaciju gde majka radi pola radnog vremena dok je osam procenata navelo da je idealna situacija u kojoj je majka zaposlena. Pri tome, muškarci su, više nego žene, skloni da procenjuju situaciju u kojoj je majka nezaposlena kao optimalnu.

Kako to utiče na samopercepciju (ne)zaposlenih majki? Istraživanje Pew centra, jednog od najuglednijih i najcitiranijih u SAD, pokazuje da majke, upitane da ocene sebe i svoje roditeljske veštine, uglavnom sebe ocenjuju prilično visoko, bez obzira na to da li su zaposlene ili nisu. Međutim, sa najvećim stepenom kritike sebe ocenjuju zaposlene majke. Samo deset procenata zaposlenih majki sebi je dalo najviše ocene. Nezaposlene mame sebe ocenjuju blaže, tako da je najviše ocene sebi dalo dvadeset osam procenata.

umdznpu9seyrbagtl7xl

Kvalitativno istraživanje osećanja krivice kod zaposlenih majki pokazuje da one krivicu osećaju svakodnevno, a da u osnovi krivice leži zapravo osećaj odgovornosti za decu: krivica se pojavljuje kada majke osećaju da su izneverile svoju odgovornost – naročito u situacijama kada se ponašaju asertivno i stavljaju svoje potrebe na prvo mesto. Jedna studija čak se bavila istraživanjem koliko krivica može da se koristi u reklamiranju proizvoda! Neki proizvodi bili su povezani sa osećajem krivice, a neki nisu. Reklamiranje proizvoda koji su izazivali osećaj krivice, kao na primer jela iz mikrotalasne, izazivali su i osećaj gneva kod ispitanica. Majke su i inače žrtve predrasuda i stereotipa: ukoliko su uspešne na poslu – naročito u takozvanim “muškim“ zanimanjima, pretpostavlja se da su negde “omanule“ kao majke. Ukoliko se opažaju od strane okoline kao tople i posvećene majke, velika je verovatnoća da će ih, počev od poslodavaca, posmatrati kao manje kompetentne. Muškarci, odnosno tate, nemaju ovakvih problema.

Zaposlene majke, po prirodi stvari, moraju da “žongliraju“ između različih društvenih uloga, što im izaziva stres i promene raspoloženja, ali s druge strane, evidentirano je i da se žene mogu privići na ovakvo “žongliranje“ tako da manje utiče na njihovo raspoloženje.

Sve u svemu, činjenica da majka radi može imati pozitivne efekte kako na nju tako i na decu, suprotno stavu laičke javnosti. Međutim, potrebno je uzeti u obzir brojne varijable, od kojih je među bitnima i pomoć koju zaposlena majka ima. Postoji jedna nigerijska izreka koja ima pandan u svim afričkim jezicima a zaživela je i u popularnoj kulturi (i ušla čak u naziv knjige Hilari Klinton), koja je u poslednje vreme još glasnija u odbrani prava zaposlenih majki: Potrebno je selo da bi se odgajilo dete. Glavno značenje poslovice je da dete nije odgovornost samo roditelja već i šire porodice. Prevedeno na moderni jezik, bilo bi lepo da imamo uzajamnu pomoć i podršku članova porodice, komšiluka, uopšte zajednice, a u krajnjem slučaju, neophodna su sistemska rešenja čuvanja dece dok je majka na poslu – jaslice, vrtići, produženi boravci u školama.

 

 

Reference:

Scarr, S. et al. (1989). Working mothers and their families. American Psychologist, Vol 44(11).

Gorman, A.K. & Fritzsche, A.B. (2002). The Good-Mother Stereotype: Stay at Home (or Wish That You Did!)Journal of Applied Social Psychology, 32(10). 

Donnelly, K. et al. (2015). Attitudes Toward Women’s Work and Family Roles in the United States, 1976–2013. Psychology of Women Quarterly 1-14

Elwin-Novak, Y. (1999). The meaning of guilt: A phenomenological description of employed mothers’ experiences of guilt. Scandinavian Journal of Psychology, 40(1). 

Pintho, B.M. & Priest, S. (1991). Guilt appeals in advertising: An exploratory studyPsychological Reports, 69(2). 

Okimoto, G.T. & Heilman, E. M. (2012). The „Bad Parent“ assumption; How Gender Stereotypes affect reactions to working mothers. Journal of Social Issues, 69(4). 

Williams, J.K. et al. (1991). Multiple role juggling and daily mood states in working mothers: An experience sampling study. Journal of Applied Psychology, 76(5). 

 

Advertisements

2 thoughts on “Krivica zaposlene majke

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s