Tekst koji ne želite da čitate: Nasilje u filmu „Mustang“

Piše: Marica Stijepović

Turski film Mustang bavi se temom opresije žena i devojčica u patrijarhalnom društvu, koja se ogleda u zabrani redovnog školovanja, “duplim normama“ za muškarce i žene, prinudnim ugovorenim brakovima, ali i nasilju u porodici.

Pet sestara bez roditelja nalaze se pod starateljstvom babe i strica, koji im zbog druženja sa vršnjacima suprotnog pola i prijave dobronamernih komšija uskrate slobodu kretanja, slobodu školovanja i brutalno ih pretuku a potom na sve načine pokušavaju da ih udaju. Seksualno zlostavljanje adolescentkinja od strane strica koji brine o njima gotovo da deluje bizarno, naročito u svetlosti činjenice da mu je stalo da sačuva njihovo devičanstvo kako bi ih lakše udao. Međutim, možda je upravo u ovome i uverljivost prikaza: seksualno zlostavljanje zapravo nikada ne očekujemo, ni u filmu ni u životu. Stoga, verovatno ne želite da čitate ovaj tekst, baš kao što ni ja ne želim da ga pišem; baš kao što je većina gledalaca filma Mustang na kraju ostala u dilemi da li se seksualno zlostavljanje uopšte dešavalo i ako jeste, u kojoj meri.

Seksualno zlostavljanje je u filmu prikazano nekako uzgred, pod okriljem noći i uz sumnju da li se zaista dešava i ko zna za njega, iako je i gledaocu i svim protagonostima filma ovo zapravo jasno. Najmlađa devojčica ( i naratorka) Lale vidi strica koji se noću iskrada iz sobe najpre jedne pa druge sestre, čuje babu koja govori stricu da “prestane sa tim“, potom pita sestru šta se događa a ona odgovara da spava.

Prema podacima RAINN deca svakodnevno u velikom broju doživljavaju seksualno zlostavljanje, i to devojčice značajno češće od dečaka, a u 93% slučajeva počinilac je neko koga dete poznaje.  Alan Carr navodi da krug zlostavljanja nastaje tako što su pojedina deca prema nekim svojim karakteristikama ranjivija i verovatnije je da će se naći u poziciji žrtve – u ovom slučaju su to ženska deca, bez roditelja i srodnika koji bi ih zaštitili, u isključivoj vlasti strica, odvojena od vršnjaka i institucija u kojima bi mogla prijaviti zlostavljanje, u ruralnoj sredini i patrijarhalnom sistemu. S druge strane, po Carru, da bi se zlostavljanje dogodilo, potrebno je da ovakva deca dođu u dodir sa počiniocima koji su savladali sve unutrašnje i spoljašnje inhibitore i ništa ih, baš kao ni strica u ovom filmu, ne sprečava da počine seksualno nasilje nad decom.

mustang

Seksualno nasilje dešava se u porodicama koje su dezorganizovane i haotično funkcionišu, što je svakako slučaj sa porodicom u kojoj odrastaju ove sestre – ne znamo pod kojim okolnostima su umrli roditelji sestara ali njihova baba je svakako skrhana gubitkom i iscrpljena brigom o unukama, a takođe i nemoćna da se odupre uticaju preživelog sina. Upravo u ovakvim porodicama otac (odnosno muški nosilac moći) zlostavlja više dece, a ne samo jedno, za razliku od “preterano organizovanih“ porodica čija dinamika je drugačija.

Prema Carr-u, jedan od najkorisnijih modela za konceptualizaciju intrapsihičkih procesa koji leže u osnovi problema u ponašanju ili simptoma koji prate seksualno zlostavljanje je model Brownea i Finklehora, 1986. Ovaj model nastao je zbog nemogućnosti da se sva ponašanja i osećanja traumatizovane dece objasne simptomima posttraumatskog stresnog poremećaja te iz potrebe da se objašnjenje proširi na faktore koji su prethodili i sledili traumatski događaj a povezani su sa simptomima koje deca ispoljavaju. Ovaj model predlaže četiri koncepta: traumatska seksualizacija, stigmatizacija, izdaja i bespomoćnost i ove četiri različite a opet povezane dinamike leže u osnovi simptoma kod dece koja su seksualno zlostavljana.

Prema ovoj koncepciji, traumatska seksualizacija odnosi se na to kako počinilac zapravo prenosi detetu pogrešne predstave o normalnom seksualnom ponašanju i moralnosti, nakon čega dete kasnije u životu može da se preterano seksualizovano ponaša, da bude promiskuitetno kao odrasla osoba ili čak da izbegava seks. Druga po redu sestra, Selma, nakon svoje prve bračne noći govori ginekologu kod koga su je doveli da proveri njeno devičanstvo: Osećam se kao da sam spavala sa celim svetom. Gledajući film, opet nismo sigurni da li je Selma doživela seksualno zlostavljanje od strane strica. Moguće je da, pošto film gledamo iz pozicije najmlađe sestre Lale, ona jednostavno ranije nije imala dovoljno zrelosti da shvati šta se dešava u sobama sestara. Verovatnoća da je Selma doživela isto je velika, i da sebe doživljava kao uprljanu ovim iskustvom.

Stigmatizacija se u okviru ovog modela odnosi na to da počinilac okrivljuje dete i uvlači ga u čuvanje tajne, nakon čega ostali članovi porodice ili zajednice mogu da krive dete zato što je “učestvovalo“ u zlostavljanju. Dete razvija negativna verovanja o sebi, uključujući i samookrivljavanje. Ovakva verovanja vode ka samodestruktivnim ponašanjima kao što je zloupotreba droga, samopovređivanje pa čak i suicid. Dete može da internalizuje zahtev za tajnošću koji postavlja počinilac i da odvoji to jest izoluje cele oblasti iskustva iz sopstvene svesti.

thumbnail_23557

Treća po redu rođenja i prva koju vidimo kao žrtvu seksualnog zlostavljanja, Ece, izvršava samoubistvo nakon što ima periode prejedanja i anksioznosti kao i “opasnog“ seksa praktično stricu pred očima, dok je kod četvrte po redu sestre Nur očigledno da je uvučena u igru tajnosti  i da čak i pred Lale, najbližom osobom, pokušava da sakrije da se zlostavljanje dogodilo. Ovo je u skladu sa brojnim stručnim znanjima o tome da seksualno zlostavljanje ima kratkoročne i dugoročne efekte na psihološko funkcionisanje koji uključuju seksualizovano ponašanje, emocionalne probleme kao i u probleme u odnosima sa drugim ljudima.

Dinamika izdaje započinje kada je poverenje koje dete ima u počinioca iznevereno i kada nije ispunjeno detetovo očekivanje da će odrasli ljudi da ga zaštite. Ovo vodi uverenju da ljudi uopšte nisu dostojni poverenja, što može voditi brojnim problemima u odnosima sa drugim ljudima i intenzivnim osećanjima tuge i ljutnje. Nažalost, kod sestara je ovo osećanje ispravno, jer iako je baba devojaka svesna zlostavljanja koje se događa, njen jedini način da zaštiti devojke je da ih uputi na udaju, čime će samo jedna zloupotreba biti zamenjena drugom.

Bespomoćnost, pak, ima koren u detetovom iskustvu da je nemoćno da spreči zlostavljanje jer počinilac koristi fizičku nadmoć i prinudu, a pojačava se odbijanjem ostalih članova porodice i uopšte društvene mreže da ili veruju detetu ili da preduzmu odgovarajuće mere da ga zaštite. Iz razloga bespomoćnosti, Ece izvršava samoubistvo dok Nur pristaje na udaju i sve svadbene ceremonije, kao i Selma pre nje.

Bolje prilagođavanje dešava se tamo gde je seksualno zlostavljanje manje hronično i ozbiljno i dešava se kao jedinstvena forma umesto da je povezano i sa zanemarivanjem i fizičkim zlostavljanjem. Važno je i da li je počinilac član porodice ili neko izvan porodice jer ovaj faktor utiče na to do koje mere je detetov stav prema svetu kao vrednom poverenja izigran. Što je manje povređeno poverenje deteta, to je bolje i njegovo prilagođavanje nakon zlostavljanja. Međutim, kod svih sestara ovaj protektivni faktor izostaje jer se radi o izdaji od strane nekoga ko je trebalo da vodi računa o njima nakon smrti njihovih roditelja. Pa opet, ne reaguju sve sestre isto, a u sibling subsistemu najbolje prilagođavanje pokazuju najstarija i najmlađa sestra.

Na nivou ličnosti deteta protektivni faktori su asertivne veštine, fizička snaga i funkcionalni koping mehanizmi kao traženje socijalne podrške i korišćenje odnosa koji znače društvenu podršku (najstarija sestra Sonay uspeva da nađe podršku u svom mladom ljubavniku i da se kasnije uda za njega). Međutim, ukoliko se radi o zlostavljanju koje se dešava u porodici, najvažniji je odnos sa roditeljskom ili supstitutivnom roditeljskom figurom koja nije počinila zlostavljanje, kao i podrška žrtvi od strane šire porodice. U slučaju sestara, važna je njihova uzajamna podrška, koja ipak nije dovoljna jer čak ni među sobom nisu u stanju da razgovaraju o zlostavljanju koje se dogodilo. Nakon samoubistva Ece, sestre ćutke tuguju, ne započinjući razgovor o uzrocima samoubistva premda ga sve naslućuju. Kao suportativnu osobu Lale prepoznaje svoju nastavnicu, ali film ne objašnjava do kraja da li se radi o fantaziranoj ili stvarnoj podršci.

Mustang1

Za profesionalca u oblasti mentalnog zdravlja, prosto je nemoguće, bez obzira na pravi umetnički domet filma koji je upitan, da piše o ovom filmu a da ne piše o seksualnom zlostavljanju, koliko god on, čitaoci i gledaoci osećali da se sve u njima buni i želi da zaboravi ideju o seksualnom zlostavljanju zajedno sa osrednjim filmom. Pisati o Mustangu a ne pisati o seksualnom zlostavljanju gotovo da je isto kao i žmuriti na činjenicu da seksualno zlostavljanje postoji, i da se dešava upravo sada, nekome i negde.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s