Drugo stanje mozga: Da li su trudnice zaista zaboravne?

Piše: Sanja Dutina

Pre mesec dana saznali smo da je koleginica iz kancelarije trudna. Od pre mesec dana, do tada poznata kao nepogrešiva, na svaku naznaku njene greške ili propusta, značajno se pogledamo i telepatski skočimo na zaključak – „Trudna je..“. Svesno ili nesvesno, upecamo se na ono što zovemo „trudnički mozak“, „mamin mozak“, „mamomnezija“. I trudnice i ljudi iz okruženja veruju da trudnoća izaziva kognitivne deficite, posebno kada je u pitanju pamćenje.

Da li trudnoća stvarno pogađa moždane funkcije ili je u pitanju samo deo negativne  percepcije žene kao žrtve svojih hormona?

Ako pitate trudnicu, najverovatnije će vam potvrditi da je počela da zaboravlja, da se teže koncentriše, propušta detalje, što se najviše odražava na posao.  Zapravo, uz mučninu i problem sa spavanjem, zaboravnost je nešto na šta se najviše žale. Neke od njih čak tvrde da se deficiti održavaju i nekoliko meseci nakon porođaja.

Međutim, postoji raskorak između toga kako trudnica procenjuje svoje kognitivne sposobnosti i onoga što pokazuju studije.  U najmanju ruku, rezultati su nekonzistentni. Problem je i metodološki – zaključci se izvode iz veoma malog uzorka a različita israživanja koriste različite zadatke merenja i procene. Recimo, 2002. godine Anđela Oatridž je skenirala mozak 9 žena pre, tokom i posle trudnoće, i pronašla da se veličina mozga tokom trudnoće nekako smanjila, a zatim povratila 6 meseci nakon porođaja. I sama autorka je priznala da je uzorak od 9 ispitanika suviše mali, kao i da su njeni nalazi čisto spekulativni.

U drugim istraživanjima, glavna objašnjenja kognitivnog pada su hormonske i emocionalne promene, deprivacija sna, mučnina i depresija. Depresivno raspoloženje bi zaista moglo uticati na pamćenje, anksioznost bi mogla uticati na pažnju i fokusiranost. Ali isto tako, problem sa pamćenjem i pažnjom može se objasniti i bezazlenije. Buduće mame pažnju fokusiraju „unutra“, na svoj organizam i same sebe, zaokupljene su brojnim pitanjima o majčinstvu, svesne da im se život menja. Pažnja je stoga podeljena, i kvalitet spoljnih informacija koje prate i pamte očekivano je smanjen. Što se tiče hormona, nema jasnih dokaza da tokom trudnoće utiču na kognitivne sposobnosti na bilo koji način.

e5656b38ce47333a5da5ff634c3cf4e9

Zašto bi uopšte dolazilo do poteškoća i mentalne nespremnosti u situaciji kada je od izuzetne važnosti da žena bude „kognitivno“ jaka? Evoluciono nema smisla a nije ni logično. U prilog tezi da je trudnički mozak samo mit, poslužiće nam studije o psihološkim efektima trudnoće rađene na… pa, pacovima. Kod pacova, sve promene tokom blaženog pacovskog stanja povezuju se sa poboljšaljem a ne deficitima! Naime, pacovi postaju bolji u skoro svemu što rade, kako bi se i tokom i nakon porođaja što bolje brinuli o svom potomstvu. Stres i anksioznost se smanjuju, spacijalna memorija, traganje za hranom i predatorsko ponašanje se povećavaju.

Zašto je kod ljudi drugačije? Ovi istraživači veruju da je problem u zadacima koje koristimo kada testiramo trudnice. Ukoliko bi pristup i pitanja bili sofisticiraniji, efekti bi verovatno bili približni pacovima. Pre nekoliko godina studija Rebeke Pirson je to potvrdila. Rebeka je dokazala da je poodmakla trudnoća povezana sa boljim prepoznavanjem pretećih i agresivnih izraza lica. Buduća majka lako uoči potencijalnu pretnju po sebe ili bebu, što govori i da je budnija, osetljivija i opreznija.

Helen Kristensen nakon testiranja kognitivne brzine, radne memorije i trenutnog i odloženog prisećanja na 1241 trudnici, zaključuje da nema statistički značajnih razlika u pogledu kognitivnih sposobnosti. Prosto rečeno, trudnoća ne  utiče na kognitivne kapacitete.

Deo problema je što priručnici za trudnoću uveravaju žene da će verovatno imati problem sa pamćenjem i koncentracijom, tako da su predisponirane da bilo kakvu zaboravnost pripišu trudnoći“, kaže Kristensenova.

Fokus pažnje trudnice više nije na posao i uobičajene zadatke, već na pripremu za dolazak bebe. „Promena fokusa pažnje je zapravo adaptivna, a ne kognitivni deficit“. Ne postoji problem sa kognitivnim funkcionisanjem, već promena povezana sa određenim domenom, koja ima svoju svrhu.

24-baby-brain.w190.h190.2xKoliko naša očekivanja mogu da oblikuju ono što vidimo, pokazuje i istraživanje rađeno na studentima MBA, koji su komunicirali sa menadžerkom koju nikada pre toga nisu sreli. Trebalo je da je ocene po različitim stavkama, a samo jednoj grupi je rečeno da je menadžerka trudna. Naravno, upravo ta grupa je interakciju ocenila kao manje zadovoljavajuću u odnosu na drugu grupu studenata.

Trudnoća se obično ne krije niti može sakriti, a očekivanja i stereotipi doprinose da kod trudnice uočimo kognitivnu promenu. Primetimo da je nešto zaboravila, da je mentalno odsutna – nešto što se i svim drugim ljudima svakodnevno dešava, ali ovaj put to nepravedno pripišemo i svalimo na trudnoću.

 

 

 

Reference:

Onyper, S.V. et al. (2010). Executive functioning and general cognitive ability in pregnant women and matched controls. Journal of Clinical and experimental neuropsychology, 32(9). 

Crawley, R.A. et al. (2003). Cognition in pregnancy and the first year post-partumPsychology and Psychotherapy, 76(pt1). 

Crawley, R.A. et al. (2008). Cognitive changes in pregnancy: mild decline or societal stereotype? Applied cognitive psychology, 22(8). 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s