HAPPY TUESDAY: Verovali ili ne, i oni su pisali o psihologiji

Piše: Sanja Dutina

Za ljubitelje psiho-trivija ništa lepše nego kad nabasaju na novo a nepotrebno psiho-znanje! Ovaj put se možemo zahvaliti Scottu Lilienfeldu (koji munjevito zauzima sve više mesto na mojoj lestvici omiljenih psihologa), koji je prošlog meseca objavio članak pod nazivom „78 iznenađujućih autora psiholoških istraživanja“. Autori obuhvataju poznate ličnosti, rodbinu poznatih ličnosti, istorijske figure, ali i životinje i devetogodišnje dete, a radovi su objavljeni između 1784. i 2013. godine. Objavljen rad, naravno, ne podrazumeva da su značajno doprineli psihologiji kao nauci, štaviše, geniji u jednoj oblasti znali su da potpuno promaše u domenu psihologije.

Izdvojili smo neke od najupečatljivih.

135e390da42d102ec55e0534a0b409f9v1_max_440x330_b3535db83dc50e27c1bb1392364c95a2

Mari Bonaparte

Bonaparte, M. (1940). Time and the unconscious. The International Journal of Psychoanalysis, 21, 427–468.

Princeza Mari Bonaparte, praunuka Napoleonovog brata, bila je psihoanalitičarka i Frojdova učenica. Mari je bila deo Frojdovog „tajnog prstena“ i pomogla mu je da pobegne iz Austrije tokom nacističkog režima. Između ostalog, napisala je knjigu u kojoj je ponudila psihološki profil Edgara Alan Poa, sa Frojdovim predgovorom. Zaključak gorepomenutog rada je da kako dete prelazi u odraslo doba, osećaj za vreme postaje sve više skučen.

franciscrick1

Fransis Krik

Crick, F., & Koch, C. (1995, May 11). Are we aware of neural activity in primary visual cortex? Nature, 375, 121–123.

Nobelovac, poznat po otkriću strukture DNK u saradnji sa Džejmsom Votsonom, u jednom periodu svoje karijere postao je fasciniran psihologijom svesti i svesnosti, i napisao je brojne članke na tu temu. Zaključak ovog rada je da ljudi i primati nisu direktno svesni neuralne aktivnosti u primarnom vizuelnom korteksu.

2015-07-04-LA-N01

Dalaj Lama

Lama, D., & Ekman, P. (2008). Emotional awareness: Overcoming the obstacles to psychological balance and compassion. New York, NY: Macmillan.

14-ti Dalaj Lama napisao je knjigu sa poznatim psihologom Polom Ekmanom, povezujući budizam i psihologiju emocija. Pišu o mindfullnesu i uticaju na empatiju.

davis

Kit Dejvis

Davis, K. E., & Jones, E. E. (1960). Changes in interpersonal perception as a means of reducing cognitive dissonance. Journal of Abnormal and Social Psychology, 61, 402–410.

Otac Kristin Dejvis (Šarlot iz „Seks i grada“) objavljuje članke na temu psihologije intimnih veza i ljubavi. Proučavao je javno ispoljavanje ljubavi kod parova, a tokom predavanja često koristi kao materijal scene iz serije Seks i grad.

einsteinfreud

Albert Ajnštajn

Einstein, A., Freud, S., & Gilbert, S. (1933). Why war? Paris, France: International Institute of Intellectual Cooperation.

Albert Ajnštajn i Sigmund Frojd objavili su svoju prepisku o uzrocima rata i potencijalnim načinima da se rat spreči.

4597cedf-02b0-473a-bd90-e31873606e94_636x357

Kolin Firt

Kanai, R., Feilden, T., Firth, C., & Rees, G. (2011). Political orientations are correlated with brain structure in young adults. Current Biology, 21, 677–680.

Oskarovac, Kolin Firt, možda nije prvi autor članka, ali je svakako prisutan. Zaključak rada je da konzervativci imaju veći obim desne amigdale (što je povezano sa većom osetljivošću na preteće stimuluse), dok liberali imaju veći obim prednjeg cingularnog korteksa.

tipper-gore-dep-400x400

Meri Elizabet Gor

Gore, T. (1993, January). Children and mental illness. Phi Kappa Phi Journal, 73(1), 16.

Meri je supruga bivšeg potpredsednika Amerike i dobitnika Nobelove nagrade za mir, Al Gora. Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Bostonu, a ceo život se bori sa kliničkom depresijom. 1999. godine je vodila prvu Konferenciju o mentalnom zdravlju u Beloj kući.

kanzi

Šimpanza Kanzi

Savage-Rumbaugh, S., Wamba, K., Wamba, P., & Wamba, N. (2007). Welfare of apes in captive environments: Comments on, and by, a specific group of apes. Journal of Applied Animal Welfare Science, 10, 7–19.

Verovatno prvi članak čiji je koautor šimpanza (K. Wamba), i to sa svojom majkom (P. Wamba) i polubratom (N. Wamba). Prvi autor je Su Sevidž Rumbo, primatolog. Ovi neverovatni autori u svom radu diskutuju o tome kako znanja do kojih smo došli o kognitivnim i emocionalnim kampacitetima bonobo majmuma mogu poboljšati njihove uslove života u zatočeništvu.

Antony-Kidman_0

Antoni Kidman

Kidman, A. D., & Edelman, S. (1997). Developments in psycho-oncology and cognitive behavior therapy in cancer. Journal of Cognitive Psychotherapy, 11, 45–62.

Klinički psiholog iz Australije, Antoni Kidman, ujedno je i otac Nikol Kidman. Inače, zbog njega su sajentolozi napravili frku kada se razvela od Toma Kruza, smatrajući da je razvod posledica njene upletenosti u psihološka znanja.

lisa-kudrow-01-2014

Lisa Kudrou

Messinger, H. B., Messinger, M. I., Kudrow, L., & Kudrow, L. V. (1994). Handedness and headache. Cephalalgia, 14, 64–67.

Lisa Kudrou iliti Fibi iz serije „Prijatelji“, u saradnji sa svojim ocem Li Kudrouom, napisala je članak o povezanosti migrene i toga da li smo levoruki ili desnoruki. Nisu pronašli statistički značajne rezultate, ali zanimljivije od toga je da Lisa i Li pate od migrena.

How-about-never-cartoon

Robert „Bob“ Mankof

Mickes, L., Walker, D. E., Parris, J. L., Mankoff, R., & Christenfeld, N. J. S. (2011). Who’s funny: Gender stereotypes, humor production, and memory bias. Psychonomic Bulletin & Review, 19, 108-112.

Možda vam nije poznato njegovo ime, ali njegove karikature sigurno jesu ukoliko ste ikada nabasali na magazin The New Yorker. Mankof je doktorirao eksperimentalnu psihologiju ali je napustio svoju profesiju: „ Dao sam otkaz kada je moja eksperimentalna životinja preminula (golub). Uzeo sam to kao znak i počeo da crtam.“

rosa-emily-image

Emili Roza

Rosa, L., Rosa, E., Sarner, L., & Barrett, S. (1998). A close look at therapeutic touch. Journal of the American Medical Association, 279, 1005–1010.

Emili Roza je specifična po tome što je ovaj članak objavila kada je imala 9 godina i to u saradnji sa svojom majkom. Istraživanje je bazirano na Emilinom školskom projektu i postalo je medijski hit!

mysteries-2108100_1700570c

Bertrand Rasel

Russell, B. (1938). The relevance of psychology to logic. Aristotelian Society Supplementary, 17, 42–53.

Britanski filozof i matematičar, nekoliko puta se neslavno oprobao u psihologiji, ali nema veze, zvučno je ime pa ga često citiraju NLP „stručnjaci“.

Carl-Sagan-portrait-590x295

Karl Segan

Sagan, C. (1986). Night walkers and mystery mongers: Sense and nonsense at the edge of science. Skeptical Inquirer, 10, 218–222.

Veličinu kakva je Karl Segan nije potrebno predstavljati i zadovoljstvo nam je da se bavio psihološkim razlozima nekritičkog verovanja u paranormalno, kao i ljudskom tendencijom da se oslanja na anegdote kao dokaze, vođeni emocijama prilikom evaluacije dokaza. I da nije napisao rad, Karl Segan je svakako ostavio veliki uticaj na psihologiju kao i na nauku uopšte.

Gertrude Stein

Gertruda Stajn

Stein, G. (1898). Cultivated motor automatism; a study of character in its relation to attention. Psychological Review, 5, 295–306.

Ova američka spisateljica bila je studentkinja Vilijama Džejmsa na Harvardu. U radu se bavila individualnim razlikama u  podložnosti ideomotornom efektu (čitaj: prizivanje duhova). Kasnije je i Skiner citirao Gertruda istraživanja ideomotornog efekta i automatskog pisanja.

ce5fc5bc70d7108d40fcd764e02b208d1235330192

Čelsi Salenberger

Wagoner, J. H., & Sullenberger, C. B. (1978). Pupillary size as an indicator of preference in humor. Perceptual and Motor Skills, 47, 779–782.

Pilot Čelsi Salenberger,heroj koji je uspeo bezbedno da spusti avion na površinu reke Hadson u Njujorku i tako spase živote putnika i posade, masterirao je Industrijsku i organizacionu psihologiju na Purdue Uinverzitetu.

122038_1615

Mark Vonegat

Vonnegut, M. (2010). Personal reflections on diagnosis. Journal of Mental Health, 19, 373–375.

Mark Vonegat, sin Kurta Vonegata, inače je lekar koji živi u Bostonu. Poznat je i po svojoj autobiografskoj knjizi „The Eden Express“ , u kojoj opisuje svoju borbu sa psihozom. U ovom radu istražuje ograničenja vezana za razumevanje i tretman psihoze, i neefikasnost DSM-a u doprinosu lečenja pacijenata.

Referenca: 

Lilienfeld, S.O. & Lynn, S.J. (2016). You’ll never guess who wrote that: 78 surprising authors of psychological publications. Perspectives on psychological science, 11(4). 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s