Nisam ja hladan, samo sam shizoidan

Piše: Marica Stijepović

Ljudi sa dijagnozom šizoidnog poremećaja ličnosti često deluju ravnodušno i hladno i imaju poteškoća u uspostavljanju interpersonalnih relacija. Kada im je ugrožen ‘’privatni prostor’’, osećaju se nelagodno.  U knjizi Ostaci dana Kazua Išigura, moguće je da glavni junak, batler Stivens, pati od šizoidnog poremećaja ličnosti ili, ako ništa, pokazuje neke njegove karakteristike.

Stivens je batler, veoma ozbiljno shvata svoj posao i privržen je vlasniku kuće u kojoj radi, gospodinu Darlingtonu. Jedine osobe sa kojima Stivens stupa  u malo dublju interakciju su njegov otac (stariji gospodin Stivens) i domaćica kuće gospođica Kenton. Prema gospodinu Darlingtonu ispoljava privrženost i nikada ga ne preispituje kritički. Interesantno je da nijedan bitniji lik u knjizi nema imena, već ih Stivens navodi i oslovljava isključivo po prezimenima, kao da se i na ovaj način trudi da uspostavi i pokaže distancu.

Kako je naracija u prvom licu, to nemamo uvid u to kako Stivens izgleda, govori i kakva mu je neverbalna komunikacija, mada iz njegovog monotonog načina izlaganja to možemo otprilike da zamislimo. U ekranizaciji knjige Entoni Hopkins je oživeo Stivensa tako da on ima neupadljivu, gotovo nepostojeću mimiku i ravan ton bez pokazivanja emocija, što odgovara opisu osobe sa ovim poremećajem. U knjizi, indikativna je situacija otpuštanja jevrejskih devojaka – gospodin Darlington naloži njihovo otpuštanje samo zato što su Jevrejke (‘’mi ovde u Darlington holu ne možemo da imamo jevrejsku poslugu’’).  Stivens se ponaša uravnoteženo, hladno (‘’zadatak je bio težak ali se morao izvršiti sa dostojanstvom’’). Kada prođe bezmalo godinu dana, Stivens na svoj način saopštava gospođici Kenton da mu je zapravo tada bilo teško, da to nije želeo i da je ‘’čitavu stvar’’ vrlo teško podneo. Gospođica Kenton ga pita zašto uvek mora da se pretvara, navodi da se osećala kao da je sama na svetu u svojoj tuzi zbog otpuštanja devojaka. Stivens ne razume njeno pitanje, jer se on zapravo nije pretvarao, samo nije umeo da pokaže neverbalno i verbalno svoja osećanja. Takođe ni u trenutku kada ih verbalizuje ne ume da ih podeli sa gospođicom Kenton već izlazi ostavljajuči je da sama tuguje i ponovo proživljava događaj.

ostaci_dana_vvU knjizi je evidentno da Stivens ne poseduje nikakav smisao za humor. Kako je toga i sam svestan, očajnički se trudi da ga razvije, ali mu ovo ne polazi za rukom. Nakon smrti gospodina Darlingtona imanje na kome Stivens radi prelazi u ruke Amerikanca gospodina Faradeja, koji pokušava da se šali sa Stivensom:

’…nikako nisam uspevao da dokučim šta se u stvari u tim prilikama očekuje od mene. Možda se očekivalo da se nasmejem od srca; ili pak da uzvratim nekom svojom dosetkom… pa kako mi nije pošlo za rukom da smislim nastavak u šaljivom tonu, odlučih da to prekinem: prisetih se tobože nekog važnog posla, izvinih se i napustih svog prilično ošamućenog poslodavca… sve mi se čini da gospodin Faradej nije zadovoljan mojom reakcijom na njegove raznovrsne šale…’’

Zapravo, iako izbegava bliske kontakte sa drugim ljudima, Stivens oseća potrebu za njihovim prihvatanjem i uvažavanjem u profesionalnom smislu, a pod stresom je i kada ga ljudi pogrešno shvataju (kao u selu u kome mu se pokvare kola pa seljani pomisle da je on zemljoposednik a ne sluga) ili kada on ne uspeva da se izrazi (kada pokušava da razgovara sa jednim gostom o počecima seksualnog života, opet po nalogu svoga gospodara).

U prilog tezi da Stivens pati od poremećaja ličnosti govori njegova rigidnost i teškoća uvida kao i teškoća da se prilagodi i promeni. Gospođica Kenton predstavlja pretnju njegovim uobičajenim, nefleksibilnim načinima opažanja i ponašanja. Kao ugrožavajući, Stivens doživljava čak i sam pokušaj gospođice Kenton da ulepša njegov životni prostor, da mu unese cveće u sobu, i to jasno pokazuje navodeći da mu je do sada njegova soba sasvim odgovarala.

Stivens takođe ima teškoće da izrazi osećanja ili da na uobičajen način reaguje na situacije, čak i kada su one toliko emotivno šaržirane kao smrt njegovog oca ili rastanak sa ženom koju (valjda) voli. Njegov otac najpre padne i doživi moždani udar, a potom umre. Stivens ne pokazuje ni tugu ni strah zbog očevog lošeg zdravstvenog stanja, a kada mu jave da mu je otac umro objašnjava da je zauzet poslom i dozvoljava domaćici da mu ona zatvori oči. Takođe, kada gospođica Kenton kaže da izlazi na sastanak sa drugim čovekom, Stivens opet ne pokazuje nikakve emocije, ljubomoru niti strah da će je izgubiti. Ovaj izostanak reakcije Kentonova doživljava kao nedostatak osećanja sa njegove strane i udaje se za drugog čoveka, iako se kasnije ispostavlja da je Stivens gajio osećanja prema njoj.

Prema nekim shvatanjima, pacijenti sa šizoidnim karakteristikama ličnosti ovaj personalni stil razvijaju kao odgovor na odrastanje uz slične roditeljske figure – rigidne, emocionalno nedovoljno responzivne. Mada ne dobijamo informacije o odnosu Stivensa sa majkom, evidentno je da je njegov otac bio sklon hladnom i distanciranom ponašanju i da on i Stivens nisu bili suviše bliski.

2721

Sržno uverenje koje je Stivens formirao u životu je da odnosi sa drugim ljudima i nisu toliko važni, već je važniji posao batlera i koncept dostojanstva kome je privržen, baš kao što je bio i njegov otac. Koncept dostojanstva ilustruje se događajem kada je jedan batler u Indiji ispod stola zatekao tigra, nakon čega ga je usmrtio i saopštio svom gospodaru:

“Večera će biti poslužena u uobičajeno vreme i veoma me raduje što mogu da kažem da tada neće biti nikakvih vidljivih tragova tek minulog događaja“.

Stivensov otac sa divljenjem je ponavljao ovu anegdotu te se može videti kakav je bio njegov odnos prema pokazivanju emocija. Očev stav usvojio je i Stivens. Njih dvojica nisu diferencirani u smislu da se obojica prezivaju Stivens i razlikujemo ih kao starijeg i mlađeg gospodina Stivensa. Mlađi Stivens izjavljuje pak:

 “…zacelo je i naša profesionalna obaveza da duboko razmislimo o svemu tome kako bi svako od nas postigao što veći uspeh u stremljenju ka dosezanju dostojanstva“.

Dakle, personalni stil Stivensa već je oblikovan ranim odnosima i (moguće) nekom vrstom predispozicije, a potom je njegov profesionalni život uticao na to da on počne pozitivno da vrednuje takvo ponašanje i da ga čak kod sebe neguje. Samim tim, promena za njega postaje teška ako ne i nemoguća, a samim tim i njegov kvalitetan odnos sa ljudima koji su mogli da mu budu bliski.

Advertisements

2 thoughts on “Nisam ja hladan, samo sam shizoidan

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s