Ako smo pametni, zašto smo glupi?

Piše: Sanja Dutina

2008. godine, Ruben Zarejt (18) planirao je da opljačka prodavnicu u Čikagu. Upao je u radnju sa pištoljem i zahtevao da mu se preda sav novac. Međutim, novac je bio u sefu, a sef je mogao da otvori samo menadžer koji je bio odsutan. Ruben je odlučio da kasnije okuša sreću još jednom, ali kako bi uštedeo vreme, zaposlenima je ostavio svoj broj telefona, i naredio da ga pozovu kada menadžer bude u radnji. Zaposleni su nakon nekog vremena pozvali Rubena da se vrati, ali na njegovo iznenađenje, u radnji ga je čekala policija.

Ovu priču možete pronaći na mnogim listama koje navode primere „najglupljih kriminalaca“ na svetu. Verovatno ste i sami pomislili da je Ruben neverovatno glup. Međutim, ne moramo biti glupi da bismo činili glupe stvari. Čarlton recimo pominje „pametne budale“, inteligentne ljude bez zdravog razuma, dok Hajman govori o tome kako pametni ljudi često ispadnu glupi samo zato što su pametni (na pr. usled rasejanosti).  W.B. Jejts navodno nije primljen na Triniti koledž zato što je prilikom prijave pogrešno spelovao reč „profesor“, Ajnšajn je jednom zaboravio svoju adresu stanovanja pa je taksisti rekao „Vozi me Ajnštajnovoj kući“.

Reč „glupo“ koristimo toliko često a da i ne znamo tačno da definišemo šta se pod tim podrazumeva. Balazs Aczel, mađarski psiholog, zainteresovao se upravo za temu neinteligentnog ponašanja, jer kako kaže, neverovatno je koliko je malo istraženo. Svojim istraživanjem objavljenim u naučnom žurnalu Intelligence pokušao je da odgovori na pitanje šta to čini neko ponašanje glupim i zašto i kada određenu radnju nazivamo glupom.

Aczel je zajedno sa kolegama sakupio stvarne događaje iz novina, blogova i foruma, a kriterijum je bilo prisustvo fraza poput „uraditi glupu stvar“, „glupost“, „to je bilo glupo“ ili „glupo“. 154 ispitanika su nakon svake priče odgovarala na pitanja: „Da li biste ovu radnju opisali kao glupu?“, „Od 1 do 10, koliko je bila glupa?“, a zatim da objasne zašto misle da je glupa. Prvo je hteo da odgonetne koliko su ljudi saglasni kada ocenjuju neku radnju kao glupu. Pokazalo se da među ispitanicima postoji visok nivo saglasnosti – u 98% slučajeva iste radnje su ocenjene kao glupe.

stupidity-taxesNa kraju su sve gluposti sažete u kategorije i ispostavilo se da za tačno tri tipa situacije koristimo ovaj pridev.

Prvi tip situacije je kada postoji raskorak između sposobnosti i samopouzdanja, a nazvali su je samopouzdano neznanje. Akter je naumio da izvrši određenu rizičnu radnju, ali mu nedostaju veštine da je izvede. Takav je slučaj sa Rubenom, i još jednim drugim lopovom koji je umesto mobilnog telefona ukrao uključen GPS uređaj i na taj način omogućio policiju da ga brzo uhvati.

Drugi tip glupe situacije je nedostatak praktičnosti – odsutnost uma, prosto rečeno, pad pažnje. Ponekad nismo sigurni da li je učinjena glupost zbog nedostatka praktične inteligencije ili nedostatka pažnje, ali svodi se na isto. Recimo, ne znate da sastavite IKEA-in proizvod i pored jednostavnosti i instrukcija. U filmu „Šešir profesora Koste Vujića“, Jovan Cvijić upada u rupu iz čiste nepažnje jer hoda gradom zadubljen u knjigu.

Konačno, treći tip situacije je gubitak kontrole. Rezultat je opsesivnog, kompulsivnog ili zavisnog ponašanja – dešava se onda kada nismo u stanju da kontrolišemo svoje ponašanje. Primer je kada propustimo razgovor za posao kako bismo nastavili da igramo video igru na kompjuteru ili zakasnimo na važan sastanak zbog skrolovanja Fejsbuk tajmlajna.

Što je veća odgovornost pripisana akteru radnje i što su krupnije i značajnije posledice, na skali gluposti, radnja je dobijala veću ocenu. Zbog toga je samopouzdano neznanje, tj precenjivanje sopstvenih sposobnosti, najveća glupost kojoj možete da podlegnete.

„Najgluplja stvar koju neko može da uradi je da preceni sebe. To nam govori da ne morate da imate nizak IQ da biste se u očima drugih ponašali glupo. Samo je potrebno da loše procenite svoje sposobnosti.“

 

 

Featured Photo Credit: incimages

Referenca:

Aczel, B. et al. (2015). What is stupid? People`s conception of unintelligent behaviorIntelligence, 53. 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s