Zašto kažeš ljubav, a misliš na bič

Piše: Sanja Dutina

Odavno je proširen spektar tema koje čine seksualne fantazije, a da ih ne doživimo kao nešto bolesno i patološko. Ako pogledamo liste najpopularnijih erotskih romana među ženama, očigledno je da ih teme seksualne submisivnosti veoma uzbuđuju i privlače (druge su po redu u odnosu na maštanje o neodoljivom strancu kao ljubavniku). Zašto je potpuno seksualno prepuštanje ženama toliko intrigantno?

Frojdov stav da su seksualne fantazije kompenzatorne i da predstavljaju potisnute ili nezadovoljene želje, pobijen je rezultatima istraživanja koji kažu su zapravo deo normalne i zdrave seksualnosti. Seksualne fantazije su čak češće kod onih ljudi koji nemaju seksualnih problema i koji ne izražavaju seksualno nezadovoljstvo. Isto tako, žene mogu da uživaju seksualnim fantazijama koliko  i muškarci. Pa opet, mnoge osećaju bezrazložnu krivicu ili stid kada maštaju o određenim temama.

Zamišljam da sam primorana da mu se predam“ – rečenica koja može biti opasna sama po sebi, jer  postoji rizik da se shvati pogrešno, kao zeleno svetlo za seksualno nasilje u realnom životu. Nije suvišno reći ovakve submisivne fantazije nemaju nikakve veze sa potajnom željom za seksualnim nasiljem, posebno imajući u vidu da i potpunim prepuštanjem u mašti, žene zapravo zadržavaju kontrolu nad samim činom.

Prema jednoj o teorija, fantazijama o submisivnosti žene izbegavaju krivicu koju osećaju za preuzimanje odgovornosti nad seksualnim željama. Ukoliko odgovornost prebace na partnera, lakše se prepuštaju seksualnom uživanju. Ali ipak, postoje i dokazi da upravo žene koje nemaju seksualnu krivicu, uz slobodu uživanja u različitim mislima o seksu, dotaknu se i onih koje uključuju prisilu i submisivnost. Samim tim su deo otvorene, pozitivne seksualne bez osećanja krivice.

Sadržaj seksualnih fantazija je povezan sa stilom afektivnog vezivanja. Nerazdvojne su jer proces atačmenta oblikuje i seksualne motive, stavove i ponašanja. Birnbaum i kolege su krenuli od toga da ljudi sa anksioznim stilom vezivanja koriste seks da ispune svoju potrebu sa sigurnošću i emocionalnom intimnošću. Izbegavajući tip, sa druge strane, pravi granicu između seksa i intimnosti. Češće se upuštaju u seksualne avanture i koriste seks kao metod pojačavanja samopouzdanja. Na taj način, ovaj autor ne isključuje do kraja mogućnost da fantazije predstavljaju neispunjene želje, bar u kontekstu atačmenta.

po97jbozok

Ispitujući seksualne fantazije na uzorku od 48 parova, Birbaum je došao do zaključka da i muškarci i žene fantaziraju u istoj meri, dok je 2/3 fantazija usmereno upravo na seksualnog partnera. Međutim, sadržaj fantazija se razlikuje u odnosu na tip afektivnog vezivanja. Tri vrste fantazija su povezane sa anksioznim tipom – želja za intimnošću, poniženi ili bespomoćni self (submisivne fantazije), želja za privrženošću i zadovoljenjem potreba.  Anksiozni romantizuju seks i granice seksa i ljubavi su potpuno izbrisane.  Preostale tri su povezane sa izbegavajućim tipom: želja da se pobegne od realnosti, agresivni i otuđeni self, agresivni i otuđeni partner. Ove teme su bile češće onim danima kada su parovi izveštavali o negativnim interakcijama poput konflikta.

Na primer, ukoliko ljudi sa anksioznim stilom osećaju da postoji pretnja po sigurnost veze i da je na neki način ugrožena, fokus fantazije se menja i naglašena je njihova zavisnost od partnera u vidu fantazija o submisivnosti, po cenu poniženja selfa. Prosto koriste seksualne fantazije, pa i sam seks u realnom životu (pristaju na seks i kada nisu zaista zainteresovani), kao način da umanje strah i zadrže partnera. Sa druge strane, izbegavajući stil pokušava da se distancira od partnera tako što umanje značaj intimnosti u odnosu na seks. Ne samo da fantazije koriste za beg od realnosti, već ne dozvoljavaju ni na nivou misli da se predstave kao slabi, poniženi i bespomoćni. Upuštaju se u protektivne fantazije u kojima su potpuno nezavisni od partnera i dominanti – izuzetno seksualno potentni.

Ljudi na drugačije načine doživljavaju svoje fantazije. Neko ih koristi za svesno pojačavanje želje ili uzbuđenja, drugi isprobavaju kako će reagovati na različite stvari, istražuju mogućnosti, ili pokušavaju da shvate koje je njihovo drugo ja – šta možda jesam ili nisam. Sazrevanjem postajemo svesni mogućnosti seksa, i sposobnosti da ne uživamo samo u činu već i ideji želje. Fantazijama učimo i primećujemo šta nas interesuje ili šta nas uzbuđuje – krojimo svoj seksualni identitet. Fantazijama bolje razumemo sebe i svoje potrebe za intimnošću, i u njima ne mora biti ničeg patološkog.

 

Featured Photo Credit: HuffPost

Reference: 

Birnbaum, G.E. (2007). Beyond the borders of reality: Attachment orientations and sexual fantasiesPersonal Relationships, 14(2). 

Hawley, P.H. & Hensley, V.A. (2009). Social dominance and forceful submission fantasies: feminine pathology or power? Journal of sex research, 46(6). 

Barker, M. (2014). The „problem“ of sexual fantasiesPorn Studies, 1(1-2). 

Shulman, J.L. & Horne, S.G. (2006). Guilty or not? A path model of women sexual force fantasiesJournal of Sex Research, 43(4). 

Birnbaum, GE. et al. (2011). In and out of a daydream: attachment orientations, daily couple interactions, and sexual fantasies. Personality and Social Psychology bulletin, 37(10). 

 

One thought on “Zašto kažeš ljubav, a misliš na bič

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s