Kako pobediti siledžije (bez osvete i mržnje)

Piše: Marica Stijepović

Postoji najmanje pet razloga zbog kojih bi trebalo da svako dete – maloletno ili punoletno – pogleda film Zootopia: prikaz borbe sa predrasudama, borbe sa apatijom, borbe za socijalnu pravdu, borbe za prijateljstvo, borbe sa posledicama vršnjačkog nasilja. Vršnjačko nasilje je možda i najvažnije od nabrojanog, jer se teško prepoznaje, deca o njemu teško progovaraju, a ostavlja ozbiljne posledice.

U psihologiji ne postoji potpuno jasna teorijska osnova koja objašnjava ovo ponašanje. Prema podacima američkih psihologa, oko deset posto dece biće u nekom trenutku žrtve vršnjačkog nasilja. Ovo je brojka koja se konzistentno javlja u različitim istraživanjima, čak i ako je definicija nasilja različita. A po Randy i Lori A. Sansone, definicija vršnjačkog nasilja je da jedno ili više dece biva agresivno prema jednom, ranjivom, detetu, u cilju postizanja dominacije i kontrole nad njim.

Prema nekim teorijama, ’’siledžije’’ imaju drugačije kognitivne predispozicije nego ostali ljudi – hostilne predrasude vezane za atribuciju, neku vrstu paranoidnog misaonog stila. Konstantno pripisuju hostilne namere drugim ljudima, što im pomaže da opravdaju sopstveno agresivno ponašanje. Na primer, vide provokaciju tamo gde je drugi ne bi videli – ako neko potrči pored njih i slučajno ih udari, siledžije misle da je to namerno i potom se svete. Ne procesuiraju dobro informacije iz socijalnih interakcija i zbog toga imaju pozitivan stav prema nasilju kao rešavanju problema. Jaana Juvonen nedavno je objavila rezultate pozamašne studije po kojoj ’’siledžije’’ nisu deca sa niskim samopoštovanjem, naprotiv, mnogi od njih imaju krajnje visoko samopoštovanje a neki spadaju u one ’’najkul’’ klince u školi. Mada dosta istraživanja pokazuje da ’’siledžije’’ kasnije izrastaju u psihopatske i nasilne ličnosti, Zootopia se poigrava ovim stereotipom pokazujući kako je Hopin siledžija Gideon iz detinjstva postao uspešan trgovac koji joj se izvinjava i shvata da je problem bio u njemu samome i njegovoj sopstvenoj nesigurnosti.

Koje su posledice vršnjačkog nasilja? U crtanom filmu Zootopia one su prikazane kao vrlo ozbiljne, a nauka tome daje za pravo. Potencijalne psihološke posledice vršnjačkog nasilja su (logično) problemi u socijalnim i vršnjačkim odnosima, jer deca počinju da se ponašaju regresivno, kao da su mlađa nego što zaista jesu, da se suviše oslanjaju na odrasle, a to im onda ne pomaže da uspostave adekvatne vršnjačke odnose. Žrtve često navode da su zabrinute, nervozne, tužne, što sve može voditi kliničkoj slici depresije i anksioznosti. Javljaju se i poremećaji ishrane i psihosomatizacija problema. Ima i istraživanja koja pokazuju da su deca koja već imaju depresivne i anksiozne simptome ranjivija, i da upravo ona mogu postati žrtve vršnjačkog nasilja.

zootopia_10262015_by_ninjaturtlefangirl-d9ty7j2

U crtanom Zootopia, i Džudi i Belveder trpe vršnjačko nasilje od strane iste osobe (Gideona), ali dramatično različito reaguju. Ovčica Belveder je anksiozna i nervozna. Kasnije postaje pomoćnica gradonačelnika – lava, ali je i on izlaže maltretiranju, istorija vršnjačkog nasilja ponavlja se na radnom mestu. Belveder radi u skučenoj prostoriji i šef je naziva pogrdnim imenima. Za sve ovo vreme, ovčica međutim smišlja plan kako da se u potpunosti osveti predatorima – koji su u crtanom ovo u najbukvalnijem smislu te reči. Belveder koristi priliku da uvede haos u ceo grad kada i sama postane gradonačelnica, i to tako što demonizuje predatore.

Interesantno je da priča o osveti može izgledati i kao kreativan način da bespomoćna žrtva ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom, i mnogo književnih i filmskih priča počiva na ovoj premisi – Grof Monte Kristo, Carrie, Kill Bill, Hamlet, da ne nabrajamo dalje. Istini za volju, u nekima od njih (Carrie i Hamlet) osveta ne deluje glamurozno i ispostavlja se da ipak donosi manje satisfakcije nego što žrtve očekuju. Uz to, Belveder se ne sveti svome siledžiji iz detinjstva (a čak i to bi bilo besmisleno u ovom filmu i realnosti) već sve predatore trpa u jednu demoniziranu kategoriju, ne uzimajući u obzir njihove individualne razlike i pothranjujući upravo kognitivni stil dominacije jedne vrste nad drugom i neuvažavanja međusobnih razlika u okviru grupe. Tako Belveder zapravo postaje siledžija, što joj, kao ni ostalim siledžijama, ne smeta mnogo dok je ne uhvate na delu.

Džudi Hops, nasuprot tome, od rođenja želi da postane prva zečica policajka u Zootopii i stalno nailazi na prepreke, počev od roditelja koji joj poručuju da je najveća sreća odustati od svojih snova i ostati u zoni komfora. Džudi se ne povinuje ovim savetima, ali ona je redak cvet – mnogo dece ne bi moglo da se odupre ovakvim roditeljskim uverenjima i odustalo bi od svojih snova, i zato je ona sjajan role model za decu. Džudi se takođe protivi Gideonu, lisici, koji je udara i govori joj da će uvek biti samo ’’mala glupava zečica’’. No ona odbija da je drugi ljudi definišu, i zaista postaje zečica policajka.

Njeni roditelji, koji nisu podržavali njen izbor, ipak su srećni zbog nje i prate je na voz za Zootopiu, gde takođe ne cvetaju ruže: šef Bogo je diskriminiše i stavlja na mesto radnika na parkingu; ali Džudi ni za to ne haje, ne dozvoljava da joj se nalepi etiketa i istrajava u nameri da dokaže šefu da greši, što će na kraju i uspeti. Kao takva, Džudi nije bezgrešna. I sama ima predrasude prema lisicama koje su joj ulila iskustva iz detinjstva i roditeljski saveti, te nosi sa sobom sprej protiv lisica, iako joj najbolji prijatelj postaje upravo lisac – Nick Wilde. Ponašanje predatora lakomisleno – i javno – objašnjava biološkom osnovom, što je suština rasizma, fašizma, šovinizma i svih ostalih -izama; iako je Džudi ’’dobra osoba’’, to ne znači da nije podložna konzervativnim razmišljanjima, ne primećujući koliko iznošenjem ovakvih stavova može da povredi upravo sebi najbliže ljude. Ipak, ona uspeva da shvati svoju grešku i blagovremeno je ispravi.

ZOOTOPIA – FLASH, THE FASTEST SLOTH AT THE DMV -- When rookie rabbit officer Judy Hopps (voice of Ginnifer Goodwin) has only 48 hours to crack her first case, she turns to scam-artist fox Nick Wilde for help, but he doesn't always have her best interests at heart. Their investigation takes them to the local DMV (Department of Mammal Vehicles), which is staffed entirely by sloths. Directed by Byron Howard and Rich Moore, and produced by Clark Spencer, Walt Disney Animation Studios' "Zootopia" opens in U.S. theaters on March 4, 2016. ©2015 Disney. All Rights Reserved.

A šta je sa Nikom? Lisci su grupa prema kojoj se čak i u idiličnoj Zootopii ispoljava najviše predrasuda. Lav, kao predator, može biti gradonačelnik, ali lisac je samo – bedni prevarant. Kao prevaranta Nika vidimo  u prvoj sceni. Kasnije saznajemo da je bio žrtva vršnjačkog nasilja. Zbog pripadnosti grupi predatora vršnjaci mu nisu dozvolili da postane izviđač, a to su mu saopštili na vrlo bolan način, stavili mu brnjicu i zatvorili ga samog u mraku. Ovaj događaj ima traumatsko dejstvo na Nika. Za razliku od Belveder, on ne počinje da mrzi grupu koja ga je odbacila, ali usvaja njihovo stanovište i nastavlja da živi po principu samoispunjujućeg proročanstva.

Vršnjačko nasilje je po nekim statistikama povezano sa predrasudama, pa deca bivaju maltretirana zbog izgleda, telesne težine ili rase, što se u Nikovom slučaju simbolizuje kroz njegovu vrstu. Nik u izvesnom smislu i ne dobija zadovoljenje – nema konfrontacije sa njegovim siledžijama, kakvu dobijaju Džudi i Belveder, oni nisu kažnjeni niti su se promenili.

Važnost ovakvog prikaza je činjenica da je on veoma blizak stvarnom životu – većina ljudi nikada ne dobije katarzičan susret sa akterima svoje traume iz detinjstva, te moraju sami, ili uz pomoć terapeuta, da razreše ovu traumu. Nik to radi uz pomoć Džudi, koja je njegov ’’značajan drugi’’ i koja i sama prevazilazi predrasude vezane za njega.

Kada smo izašli iz bioskopa, sin mi je rekao ’’Vidiš, i on (Nik) i ona (Džudi) su imali nekoga ko ih je…’’ U našem jeziku skoro da i ne postoji reč koja dobro opisuje – i prevodi – fenomen; i zato sam izabrala da završim rečenicu: ’’…zlostavljao, da, ali i on i ona su uspeli da pobede’’. Možda je u tome suština sjajne poruke koju film šalje deci ali i odraslima: pobeda nije u osveti niti u mržnji ni u suočavanju sa siledžijama iz detinjstva, pobeda je kada uspemo da se suočimo sa svojim strahovima i porazima i (brojnim) nesavršenostima i nastavimo da sledimo snove i budemo ono što smo uprkos, ili ruku pod ruku, sa njima.

 

 

Reference:

Sansone, R.A. & Sansone, A.L. (2008). Bully Victims: Psychological and Somatic AftermathsPsychiatry, 5(6).

Rigby, K. (2003). Consequences of bullying in schoolsCanadian Journal of Psychiatry, 48(9). 

Fekkes, M. et al. (2006). Do bullied children get ill, or do ill children get bullied? A prospective cohort study on the relationship between bullying and health-related symptoms.Pediatrics, 117(5).

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s