Stomatološka nemoguća misija- izlečiti strah od zubara

Piše: Sanja Dutina

Stomatologija je tehnološki (dosta?) napredovala, a  povećane su i svest i odgovornost prema oralnoj higijeni. Iako statistike kažu da u Srbiji samo 40 odsto građana redovno pere zube, navodno je i to pomak u odnosu na prethodne godine. Prisutne su brojne inicijative da se skrene pažnja na važnost prevencije, posebno kod dece i mladih. Uprkos tome, strah od zubara ostaje poseban izazov za stomatologiju, kao jedan od najčešćih strahova uopšte. 80% odraslih osoba pati od nekog vida dentalnog straha, od čega je 20% visoko anksiozno a 5% pati od tzv dentalne fobije i u potpunosti izbegava odlazak kod zubara. Prema podacima, žene se više plaše, ali pitanje je da li je zaista tako ili su žene iskrenije, dok muškarci poriči i kriju svoju slabost.

Ljudi koji se plaše zubarske stolice čak i u pogledu najsitnije intervencije, na pregled odlaze tek onda kada dovoljno zapostave problem i kada osete jak i neizdrživ bol. O posledicama je suvišno govoriti, ali psihološko razumevanje ovog straha moglo bi biti od pomoći pacijentima koji su posebno ugroženi. Za početak, potrebno je napraviti razliku između tri vrste straha. Dentalni strah je reakcija na opasnost koju doživljavamo u susretu sa pretećim stimulusima („Već sam bio kod zubara, tačno znam šta će da radi i plašim se“). Osoba u suštini zna da je strah preteran i bez osnova. Dentalna anksioznost je strah od nepoznatog, tj reakcija na nepoznatu opasnost. Psihoanalitičari smatraju da je ovaj strah zanimljiv primer anticipatorne anksioznosti, jer nije motivisan samo iščekivanjem bola, s obzirom na to da pacijent često unapred zna da će se koristiti lokalna anestezija. Stoga veruju da ova anksioznost ima duboko psihološko značenje da je zovu i zubnom neurozom, a pogađajte, povezuju i sa strahom od kastracije. Dentalna fobija podrazumeva toliko jak strah, da se u potpunosti izbegava odlazak dok zubara sve dok fizički problem ne postane neizdrživ („Znam šta se dešava kad odem kod zubara i nema šanse da opet odem; Nije mi dobro koliko sam prestravljen“). Karakteriše je veliki broj iracionalnih uverenja o katastrofičnim ishodima intervencije, kompetencijama zubara i slično. Postoji i posebna skala procene dentalne anksioznosti, gde ispitanici označavaju nivo anksioznosti koji misle da će osetiti u različitim prilikama- kada se zapute kod zubara, dok sede u čekaonici, dok čekaju da bušilica počne sa radom, dok čekaju injekciju anestezije ili skidanje kamenca. Nimalo lak posao za stomatologe- često i sami doživljavaju neugodnost sa ovakvim pacijentima, ne samo zato što su „teški“ već i zato što intervencija obično duže traje a i njihove reakcije mogu proizvesti tehničke probleme.

health-dental-fear-art-gmmevs1p-1health-dental-fearKako uopšte nastaje bilo koji tip straha od zubara? Najčešće je izvor traumatsko i bolno iskustvo iz detinjstva (po principu klasičnog uslovljavanja), mada studije potvrđuju da negativno iskustvo u detinjstvu ne vodi nužno do dentalnog straha i izbegavanja zubara u budućnosti. Ipak, ponekad je dovoljna samo jedna neprijatna situacija da se upravo to dogodi. Učenje po modelu, tačnije posmatranje tuđe rekacije straha je drugi mogući krivac. Nekad je dovoljno slušati strašne priče o vađenju zuba i komplikacijama, ili o anesteziji koja nije delovala. Problem je i invazija ličnog prostora, osećaj bespomoćnosti kao i osećaj gubitka kontrole. Neki ljudi prosto imaju niži prag tolerancije bola, ili samo veruju da je tako, pa su važni i faktori poput ličnih karakteristika ili straha od bola. Visoko anksiozni pacijenti su skloni da tokom vremena rekonstruišu i precenjuju nivo bola koji su osećali. Nepoverenje u zubara može izazvati strah od bespotrebnih i pogrešnih intervencija. Na kraju, nekada se dentalna fobija svodi na samo jedan deo tretmana- zvuk i vibraciju bušilice, vađenje zuba, mirise u stomatološkoj ordinaciji, a potpuno je neverovatno da je kod nekih pacijenata najjači okidač upravo ono što najviše može da im olakša- tj injekcija lokalnog anestetika.

Šta može da pomogne? Ako strah nije toliko jak da je potrebna ozbiljnija psihološka podrška, postoje neke karakteristike okruženja koje su mogu modifikovati i učiniti ceo proces ugodnijim ili podnošljivijim. Akcenat je na odnosu zubara i pacijenta. Stav zubara je jako važan- njegova prijateljska nastrojenost, moralna podrška, empatija, informisanje ali i efikasnost. Pacijenti žele da čuju tri tipa informacija: šta će se tačno desiti, šta će osetiti i kako da se nose sa tom situacijom. Ako se plašite zubara a imali ste tu sreću da naiđete na onog koji ima dovoljno razumevanja, sigurno ste upoznati sa STOP tehnikom. Naime, pacijentima se jasno daje do znanja da mogu prekinuti tretman kada im postane previše neugodno (obično podizanjem ruke), što umanjuje osećaj gubitka kontrole pa i sam strah. Za slučaj da ste navikli da idete kod onog ne-baš-tako razumnog, postoji još jedan trik u vidu tehnike distrakcije- slušalice i muzika do daske. Izuzetno efikasno i ako ništa, prikriva onaj strašni zvuk bušilice.

 

 

Featured Image Credit: yourperfectsmile.co.uk

Reference:

Sartory, G. et al. (2004). Predictors of behavioral avoidance in dental phobia: The role of gender, dysfunctional cognitions and the need for control. Anxiety, stress and coping: An international Journal, 19(3). 

Capps, D. & Carlin, N. (2011). Sublimation and Symbolization: The Case of dental anxiety and the symbolic meaning of teeth. Pastoral Psychology, 60(6). 

Gao, X. et al. (2013). Dental fear and anxiety in children and adolescents: Qualitative study using YouTube. J Med Internet Res, 15(2). 

Hmud, R. & Walsh, L.J. (2009). Dental anxiety: causes, complications and management approaches. Journal of Minimum Intervention in Dentristry, 2(1). 

Newton, T. et al. (2012). The management of dental anxiety: time for a sense of proportion? British Dental Journal. 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s