Samo su slušali naređenja? Kritika čuvenog eksperimenta poslušnosti

Piše: Sanja Dutina

„Ja sam slušao naređenja. Svejedno kakva. Ja sam slušao naređenja i izvršavao ih. Iz moje kože ne mogu napolje.“

Bez ikakve krivice i kajanja, ovo je izjavio na suđenju 1961. godine Adolf Ajhman, nacistički ratni zločinac. Slučaj i rečenica koja je inspirisala profesora psihologije sa Jejla da mesecima kasnije osmisli eksperiment kojim bi dokazao da se čak i obični ljudi mogu navesti na mučenje drugih ljudi, samo zato što im je tako rečeno. Govorimo, naravno, o Stenliju Milgramu i njegovom poznatom eksperimentu poslušnosti, koji je postao i tema filma The Experimenter.

Kako je verno prikazano i u filmskoj adaptaciji, ispitanici su pozvani da učestvuju u eksperimentu, a zatim su podeljeni u parove tako da je jedna osoba predstavljala učitelja, a druga učenika. Svaki put kada bi učenik (koji se nalazio u drugoj prostoriji) dao pogrešan odgovor na pitanje sa višestrukim izborom, učitelj bi ga kažnjavao elektrošokovima- i to, sa odmicanjem vremena, sve jačim šokovima. Ono što učitelj nije znao jeste da je učenik u stvari Milgramov saradnik, glumac, koji nije primio nijedan šok, iako je mogao da čuje njegove urlike i previjanje od bola. Koliko „učitelja“ je nastavilo sa mučenjem bez obzira što čuju da je druga osoba u agoniji?

Milgramovi rezultati su šokirali javnost- u studiji je tvrdio da 65% ljudi  (dve trećine) nastavlja da daje elektrošokove, čak i kada lično osećaju neprijatnost. U situaciji kada su izrazili nesigurnost u svoje akcije, dobili bi podstrek od supervizora u vidu reči „Eksperiment zahteva da nastavite“ ili „Nemaš izbora učitelju, moraš da nastaviš“, što je bilo dovoljno da većina nastavi. Milgram je zaključio da bez obzira što se akcija kosila sa njihovim moralom, ovi ljudi su bili poslušni, baš kao i Ajhman, samo zato što je naredba došla od strane autoriteta.

Filmska verzija je u skladu sa onim što čitamo u knjigama i udžbenicima, ali retko gde ćete pronaći informaciju o tome koliko su Milgramovi zaključci, podaci i metodologija zaista bili ispravni? Prema novom talasu kritike, sve se više veruje da je eksperiment poslušnosti poprimio razmere mita, i postao pojednostavljena priča u cilju promocije „moćne poruke o ljudskoj prirodi“. Naime, skorije analize transkripta i audio snimaka originalnog eksperimenta, umanjuju njegovu vrednost po nekoliko tačaka.

Milgram Teacher

  • U slučaju kada su učitelji odbijali da nastave sa primenom elektrošokova, trebalo je da daju iste verbalne podstreke, tačno četiri puta. Međutim, supervizor je improvizovao i ubeđivao ih do te mere da je ličilo na nagovaranje i psihičko zlostavljanje. Ko je ušao u navedenih 65%, ispada da je zavisilo od toga koju varijaciju izjave je supervizor primenio.
  • Ni to možda nije toliko važno, jer je replikacija istraživanja pokazala da nijedan ispitanik nije pokleknuo baš na tom četvrtom podsticaju, jedinom koji je bio prava naredba. Mnogo su efikasnije bile aluzije na nauku, što znači da se 65% ispitanika nije potčinjavalo autoritetu, već su verovali da daju značajan doprinos nauci.
  • Kada su u ulogama učitelja i učenika bili ljudi koji se poznaju, neposlušnost je skočila na 85%.
  • Milgramova saradnica je tvrdila da su mnogi ispitanici sumnjali da je sve namešteno i da naravno ne daju prave šokove. Ako bi se ti ispitanici izbacili iz analize, neposlušnost raste ne 66%.
  • Kada se uzmu u obzir kasnije varijacije eksperimenta koje Milgram izveo, sveukupno, većina tj 58% nije poslušalo naredbe.

Na Milgramovu žalost, čak i sam Ajhman je na kraju priznao da je počinio zločine zato što je zaista verovao u ideju.

Da smo ubili 10,5 miliona Jevreja, bio bih zadovoljan i mogao bih reći, u redu, uništili smo neprijatelja… Ja nisam bio obični izvršilac naređenja, kao takav bio bih budala, radio sam na tome iz idealizma.“

Sem što propušta da kritički sagleda eksperiment o poslušnosti, film The Experimenter upoznaje širu javnost sa Milgramovim kasnijim radovima, tj mnogobrojnim kreativnim eksperimentima, kao što je teorija o 6 stepeni razdvanjaja, izgubljena pisma, mentalna reprezentacija gradova ili ona svima bliska situacija- kada jedna grupa ljudi gleda u nešto, većina će zastati i takođe pogledati.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s