Tv serija „Shameless“: Mi smo Galagerovi, to je već dijagnoza

Piše: Marica Stijepović

Fanovi serije Shameless zaintrigirani su dešavanjima na kraju pete sezone/u trejleru šeste sezone, koja bi trebalo da počne sa emitovanjem početkom naredne godine: riđokosa Debi, stara svega četrnaest godina, drži u ruci test na trudnoću, najverovatnije, sudeći po njenom zapanjenom izrazu lica, pozitivan. Debi je na početku serije bila opčinjena svojim školskim projektima i delovalo je da će, za razliku od starije sestre Fione, biti uspešna u školi. Bilo je to dok se nalazila u periodu latencije, kada deca, bez obzira na pol, investiraju energiju u saznavanje sveta oko sebe. Pomagala je starijoj sestri da drži ilegalno zabavište i bila na dirljiv način odana svom ocu alkoholičaru, od koga su već digla ruke sva ostala deca – komada šest ili sedam. Međutim, na pragu puberteta Debi počinje da pati za tim da što pre dobije menstrualni ciklus, da što pre počnu da joj rastu grudi, da što pre, po svaku cenu, izgubi nevinost. Njene drugarice već imaju burna seksualna iskustva, a jedna od njih ima čak i bebu. Kada ode kod  kominšinice da je pita kako da započne seksualni život, ova joj kaže: Imaš trinaest godina, šta si do sad čekala?

Fanovi koji su malo bliže upoznati sa istraživanjima u oblasti društvenih nauka već znaju da ljudi čija su rana iskustva obeležena nestabilnošću, zanemarivanjem, nasiljem – često imaju kraći životni vek, skloniji su rizičnim ponašanjima, pa čak i kriminalu. Debi nije sklona kriminalnom ponašanju što je delom vezano za njenu strukturu ličnosti a delom za njene role models, to jest sestru Fionu. Uključivanje u kriminalne aktivnosti rezervisano je za Debinog brata Karla, koji, a što je jasno iz svega par minuta najave šeste sezone, završava u maloletničkom zatvoru. Američki socijalni psiholog Griskevicius smatra da postoji evolutivno objašnjenje ponašanja kod ljudi koji odrastaju u ovakvim uslovima. Deca Galager odrastaju uz oca i majku koji su zanemarujući, zavisni su od alkohola i droge. O njima brigu vodi najstarija sestra Fiona, čija je jedina uloga da brine o drugima ili da bude zavisna od muškaraca u svom životu. Fiona muči muku sa plaćanjem stanarine, struje, a često i sa obezbeđivanjem užine za decu. Frenk i Monika Galager, koji su i sami odrastali u nestimulativnim okruženjima, su užasni roditelji, koji ne samo da ne brinu o deci već i troše njihov novac na alkohol i drogu. Pa opet, oni imaju šestoro dece, Frenk čak ima sedmo dete sa drugom ženom, koje se i ne seća. Mogli bismo, kaže Monika u jednom trenutku, da uradimo ono što znamo najbolje – da napravimo dete.

Shamelessusseason4ep1er

Šta je to u Galagerovima, i porodicama sličnim njihovoj, što ih tera da se reprodukuju? Studija iz 2010. godine pokazala je da devojčice koje odrastaju u domaćinstvima sa nižim socioekonomskim statusom (operacionalizovano preko ukupnog prihoda porodice ali i obrazovanja i zanimanja roditelja) ranije dobiju prvu menstruaciju, kao da njihova tela osećaju “nestabilnost“ i žure da uhvate korak sa reproduktivnim procesom. Takođe, u zemljama u kojima je životni vek kraći, žene ranije rađaju decu, a ovaj isti obrazac pronađen je i u Čikagu, odakle su, zanimljivo, Galagerovi.

Griskevicius navodi da su odluke koje ljudi donose, koliko god izgledale nerazumne, uvek vođene nekim unutrašnjim racionalnim principom. Njegova teorija zasniva se na tzv. ‘‘životnoj istoriji“ prema kojoj evolutivna biologija objašnjava koliko brzo i koliko često se organizmi spajaju i reprodukuju. Svaki organizam, kaže on, ima na raspolaganju ograničeno vreme, kalorije, novac, i na svesnom ili nesvesnom nivou mora doneti odluku o tome kako da ih utroši. Stoga ih investiraju ili u zdravlje svoje dece ili svoje zdravlje ili pak u besomučnu reprodukciju kako bi napravili što je moguće više svojih genetskih kopija pre nego što im se život okonča. Slonovi, recimo, imaju “sporiju“ strategiju; oni žive duže, njihovi životi su predvidiviji, zato njihove ženke rađaju jedno mladunče u dužem vremenskom periodu, trudnoća traje dve godine. Zečevi, naprotiv, imaju mnogo manju kontrolu nad okruženjem, njihova strategija je “brža“: razmnožavaj se što brže i češće pre nego što umreš. Ljudi su generalno bliži slonovima nego zečevima, ali u okviru svake vrste postoje varijacije. Galagerovi, koji često o sebi govore kao o zasebnoj vrsti, očigledno su usvojili “bržu“ strategiju. Moja veza sa Mikijem je gotova, zbog moje dijagnoze, kaže jedan od dece, Jan. Ja sam već stigla da uništim svoj brak, a čak nemam ni dijagnozu, kaže najstarija sestra Fiona. Mi smo Galagerovi, to je već dijagnoza, kaže Lip, jedino dete koje ide na koledž, a kada tamo ima probleme, vraća se kući da pokuša da napravi dete bivšoj devojci. Janov ljubavnik, Miki, već ima dete sa ruskom prostitutkom, a nema ni dvadeset godina.

Interesantno je da je od većeg uticaja finansijski status u detinjstvu kao varijabla nego aktuelni status – što pokazuje da strategija “životne istorije“ se formira i učvršćuje prilično rano u životu. Jedno istraživanje istog autora na mladim odraslim osobama ovo podržava, potvrđujući hipotezu da je za formiranje ove strategije najbitnije prvih pet godina života. Siromaštvo, nasilje i nepredvidivost pomažu formiranju životne strategije „uhvati trenutak i ne nadaj se budućnosti koja možda neće ni doći“. Frenk Galager, otac dece, više puta objašnjava svoju životnu filozofiju kao carpe diem. „Znam kako je živeti na ivici smrti, ja tako živim svakog dana“. Ovo je rečenica koju izgovara mladoj doktorki po imenu Bjanka, koja se pojavljuje kao potpuna suprotnost Frenku – celog života je marljivo učila, nikada nije pila, nikada nije probala drogu, i dobila je rak pankreasa u trideset drugoj godini. Na neki način, ona predstavlja indirektnu potvrdu da je filozofija Galagera “tačna“ jer poslednje dane odlučuje da provede upravo kao Frenk i ostali Galageri, ostavljajući gledaoca da se pita šta je ispravno i koliko svet u kome živimo ikada može biti zaista stabilan i predvidiv.

 

 

 

Reference:

James-Todd, T et al. (2010). The impact of socioeconomic status across early life on age at menarche among a racially diverse population of girlsAnnals of epidemiology, 20(11). 

Low, B.S. et al. (2008). Influences on women’s reproductive lives: Unexpected ecological underpinningsCross-Cultural Research, 42(3). 

Wilson, M. & Daly, M. (1997). Life expectancy, economic inequality, homicide, and reproductive timing in Chicago neighbourhoodsBMJ, 314(7089). 

Simpson, J.A. et al. (2012). Evolution, stress and sensitive periods: the influence of unpredictability in early versus late childhood on sex and risky behaviorDevelopmental Psychology, 48(3). 

Advertisements

2 thoughts on “Tv serija „Shameless“: Mi smo Galagerovi, to je već dijagnoza

  1. Frenk se seća Semine majke, a i u 6. sezoni ju je odmah prepoznao posle koliko godina.
    Nije Jan,nego Ian.
    Lip je jednom otišao do Mendi i posle se popravio (dok se nije desilo ono sa profesorkom).
    Inače, dobar članak, drago mi je što ste se setili moje omiljene serije, savršene za ovakve članke! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s