Kawaii fenomen: Nepodnošljiva slatkoća postojanja

Piše: Sanja Dutina

Svi smo opsednuti “slatkim” stvarima, ali su Japanci možda opsednuti malo više. Ipak je njihova popularna kultura iznedrila mange, anime i hentai i učinila ih prepoznatljivim svuda u svetu. Japanska reč za slatko koja već postaje univerzalna je kawaii, a izvedena je od reči kawayushi sa značenjem „patetično i neizdrživo za gledati, nejako, slabo“. Negativni aspekt reči se očigledno izgubio i ostao je akcenat na slabosti, bespomoćnosti, zaštiti koju izaziva sladak objekat u svojoj čistoći, dobroti i naivnosti. Kawaii  opisuje decu, plišane i prave životinje, crtane junake, balone i tome slično.

Opšte ludilo i pomama  za kawaii-em u toj državi počela je još krajem sedamdesetih godina prošlog veka, verovatno sa stvaranjem fiktivnog lika Hello Kitty. Usledila je preplavljenost proizvodima sa kawaii tematikom- od odeće, novina, dekorativnih predmeta do kreditnih kartica i pornografije. Kič je u potpunosti preplavio sve što može da se konzumira, bez razlike među polovima (neretko će i muškarac na ulicama Japana nositi Hello Kitty privezak na telefonu). Banke, osiguravajuće agencije koriste kawaii logo; znakovi upozorenja od cunamija prikazuje slatke oči i zube; avioni nose slike Pokemona; u vojsku ih pozivaju crtani junaci. Kawaii se dobro prodaje a i pogodan je za manipulaciju.

Zašto volimo preslatke stvari?

O tome je govorio još Konrad Lorenc. Bebe su slatke jer ih krase infantilne karakteristike- sitne oči, višak kože i masnog tkiva, neproporcionalno velika glava, neuravnoteženi hod, nejasni bebeći zvuci. Bebe životinje dele iste karakteristike, što kod ljudi još jednom pokreće urođeni instinkt za zaštitom. Lorenc je tvrdio da ovaj protektivni odgovor može pokrenuti bilo šta što liči na bebu makar zadovoljavalo samo minimalne karakteristike (znači i plišana igračka ili Hello Kitty).

A zašto baš Japan kao izvoznik? Autorka Kinsela krivi dva tinejdžerska modna krika: maru-moji (okrugla slova, stilizovani rukopis) i burikko (lažno dete- termin kojim se opisuje odrasla osoba koja se ponaša poput deteta). Njihova popularnost raste krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada Japan doživljava ekonomski procvat i razvoj srednje klase. Prema Kinseli, ova dva trenda su pokrenula i konzumerizam i navele radnje da pune police kawaii proizvodima.

tumblr_inline_n4wpo61Lah1rp77e4Prema drugim gledištima, kawaii je način da se pobegne od realnosti i umiri nostalgija za detinjstvom. Kao država sa najnižom stopom rađanja, višak neiskorišćenih roditeljskih instikata doveo je do preusmeravanja energije i opšte regresije. Kažu da je kawaii kriv za stvaranje generacije mladih koji nisu u stanju da se suoče sa realnošću svakodnevnog života. Ono što je punk bio u Londonu, to je kawaii u Japanu- u ovom slučaju, reakcija na režim i emocionalnu odmerenost odraslog života.

Kawaii istraživanja

Pitanje kako kawaii utiče na ponašanje, od skoro je privuklo pažnju naučnika. Kako bebeće karakteristike pokreću potrebu za brigom i negom, predlagalo se da slatke stvari podržavaju društvenost. Proces je povezan sa kognicijom tačnije mentalizacijom (pripisivanjem mentalnih stanja) i indirektno dovodi do povećane brige i socijalne uključenosti. Ali njihov efekat je mnogo veći od toga i ne obuhvata samo socijalnu povezanost.

Recimo, istraživanja su iznedrila fenomen „slatke agresije“. Ako ste ikada izgovorili nešto poput „Toliko je slatka, dođe mi da je pojedem“– jasno vam je o čemu je reč. Postoji veza između slatkog i agresivnih tendencija. Pri susretu sa slatkim životinjama i bebama javljaju se toliko velika pozitivna osećanja da skoro pa gubimo kontrolu. Istraživači smatraju da je to zapravo način nošenja sa jakim pozitivnim afektom, način da regulišemo emocije i održimo ih u ravnoteži otpuštanjem bar male količine negativnih (bez realne pretnje po slatko biće).

Kako je poznato da ljudi usporavaju govor kada se obraćaju bebama, japanski istraživači su pretpostavili i da gledanje slika mačića, kučića i drugih slatkih bića, usporava ponašanje čineći ga preciznijim. Pomoću tri eksperimenta pokušali su da mere uticaj posmatranih slika na postignuće u zadacima fine motorike, nemotorne vizuelne pretrage i pažnje. Primera radi, jedan deo je obuhvatao igricu Operacije gde su se plastični delovi tela uklanjali pomoću pincete, bez dodira okolnih stranica i uglova. Predstave beba životinja dovele su do uspešnije obavljenih zadataka, što se dovelo u vezu sa pokretanjem pozitivnih emocija koje su povezane sa motivacijom i tendencijom ka sistematičnijoj obradi informacija. Pažnja je povećana kao i kontrola motornih akcija- nekako smo nežniji i precizniji.

Kawaii nas dakle ne čini samo srećnijima, već utiče pozitivno i na naše ponašanje. Zato nastavite da gubitke vreme na Pinterestu i ne brinite- ova zavisnost od slatkog nije opasna.

 

 

 

Reference:

Peek, C.M. (2009). Kawaii Aesthetics: The role of cuteness in Japanese society. Honors Theses, The University of Arizona.

Nittono, H. et al. (2012). The power of kawaii: Viewing cute images promotes a careful behavior and narrows attential focusPLOS One. 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s