Psihologija TV serije „The Big Bang Theory“

Piše: Sanja Dutina

„The Big Bang Theory“ možete da volite ili mrzite, da je smatrate neduhotivom ili serijom koja je svoju popularnost stekla slepo iskorišćavajući i jačajući stereotipe, ali činjenica je da prepuna predivnih prikaza psiholoških fenomena (ok, ponekad prenaglašeno). Svaka ličnost iz ekipe neprilagođenih fizičara, priča je za sebe pogodna za analizu, ali i njihove lepše polovine- Peni, Bernadet i Ejmi.

Hauard je inženjer koji ima problematično blizak odnos sa majkom, sve dok se ne odseli i oženi ženom po (saznaćemo) majčinom liku, ili bolje rečeno glasu. Raž je indijac koji je dugo patio od selektivnog mutizma koji se javljao samo kada je okružen ženama. Ako se sećate, u ženskom društvu nije mogao glasno da progovori dok ne popije bar minimumalnu dozu alkohola. Leonard je najbolje socijalno prilagođen i više volimo njegovu majku psihoanalitičarku sa duhotivim psihološkim uvidima i opaskama. Peni je promiskutitetna glumica u pokušaju koja radi u fast food restoranu The Cheesecake factory– i smiruje je upravo Leonard, a na kraju i oženi. Ejmi je ženska predstava Šeldona, a mnogo ističu da je glumica Mayim Bialik ujedno i jedini lik koji je nerd i u realnom životu, s obzirom na to da poseduje doktorat iz neuronauka. Doduše, vrednost njene diplome kao i istraživačkih sposobnosti ostaje pod znakom pitanja, jer je teško povezati njenu profesiju sa zagovaranjem antivakcinacijskog pokreta i ostalih besmislica koje podržava u javnosti.

Serija je nekoliko puta iskoristila aktuelne psihološke teme i uključila ih u sadržaj epizode. U prošloj sezoni, kompletnu epizodu posvetili su ljubavnom eksperimentu koji je osvojio društvene mreže. Šeldon i Peni su testirali hipotezu da se dvoje ljudi mogu zaljubiti jedno u drugo odgovarajući na listu intimnih pitanja a zatim se gledajući u oči ravno 4 minuta. Drugom prilikom, principom pozitivnog potkrepljenja Šeldon je pokušao da ispravi Penino ponašanju dajući joj čokoladu svaki put kada uradi ili kaže ono što mu odgovara.

No, vruće debate već godinama se vode online upravo vezano za najpopularnijeg junaka serije- Šeldona Kupera, tj pitanje da li pati od Aspergerovog sindroma ili ne. Asperger predstavlja visokofunkcionalni autizam, a od klasičnog ga razlikuje nedostatak opštih kognitivnih oštećenja i sposobnosti govora. Šeldon bi trebalo da predstavlja autističnog genija, potpuno socijalno neprilagođenog. Iako tvrdi da nema psihičkih problema („I’m not crazy, my mother had me tested“), proverićemo kroz osnovne simptome autističnog sprektra.

7031ee482bdca58d429adc1da4048741

Prvi simptom- oštećene socijalne interakcije i obrazac komunikacije. Veoma naglašeno u Šeldonovom slučaju jer često krši socijalne norme, iako je jasno da ih negde u teoriji poznaje pa i previše bukvalno shvata. Ne zna za granice, ne ume da se prilagodi tuđim potrebama, uverenjima, ponašanjima, te traži od drugih da se uvek povinuju njegovim željama. Sklon je da budi Leonarda u sred noći da mu saopšti trivijalni podatak, prsiljava grupu da ga vozi na lokacije koje njemu odgovaraju. Kontrolu uspostavlja pomoću dva dokumenta- Cimerskim ugovorom kao Ugovorom o vezi sa Ejmi. Sam odnos sa Ejmi je je nedefinisan- u ljubavnoj su vezi koja od intimnosti podrazumeva samo striktno ugovorene momente zagrljaja (i jedan neočekivani poljubac). Egocentričan je i sebe vidi kao intelektualno superiornog, ne ustručava se da druge ponižava zbog niže inteligencije i obrazovanja- kao na primer Hauarda koji nema doktorat, ili Peni koja nije završila koledž.

Sheldon: Why are you crying?

Penny: Because I’m stupid!

Sheldon: That’s no reason to cry. One cries because one is sad. For example, I cry because others are stupid and that makes me sad.

Stereotipan repertoar interesovanja i aktivnosti. Šeldonova interesovanja su mnogobrojna, kao i znanja, ali često na istoj opsesivnoj liniji. Voli stripove, video igrice, superheroje, naučnu fantastiku (posebno Star Trek i Spoka). Fasciniran je vozovima i bar jednom nedeljno posećuje prodavnicu stripova.

Neadekvatno shvatanje socijalno emocionalnih poruka, nedostatak odgovora na emocije drugih ljudi, nedostatak prilagođavanja ponašanja socijalnim situacijama. Šeldonu nedostaje empatija, ne ume da čita tuđe emocije, ne razume sarkazam i nije u stanju da laže. Ne voli fizički kontakt, ukočen je kada treba nekoga da uteši. Tu se opet vraćamo na egocentričnost, jer prema Baron-Koenu, osobe sa autističnim tendencijama imaju deficit teorije uma, pa nisu u stanju da se postave na mesto drugoga i vide stvari iz tuđe perspektive. Koen je takođe govorio i o povezanosti autističnih crta i sklonosti fizici!

3b97192b987cfcd9578eb39a9a5551d3Siromašna upotreba socijalnih signala. Šeldon se skoro nikada ne smeje, a kada se nasmeje, to u najmanju ruku deluje veštački i zastrašujuće.

Nametanje rigidnosti i rutine u svakodnevnom funkcionisanju; otpor prema promenama i rutini. U Šeldonovom slučaju izraženo je do te mere da je očigledno da pati od Opsesivno kompulsivnog poremećaja. Ima kompulsivnu potrebu da održi rutinu na dnevnom nivou, spontanost izostaje. Tačno je određeno kada se odlazi u prodavnicu stripova, kada se pere veš, kada se jede koja hrana- i ima veliki problem ukoliko se bilo šta od planiranog poremeti. Mora tri puta da kuca na vrata i usput izgovori ime („Knock, knock, knock, „Penny“…knock, knock, knock, „Penny“…knock knock knock, „Penny“). Ima svoje mesto („spot“) na kauču koje niko drugi ne sme da zauzme. U skladu sa OKP, hipohondar je i plaši se zaraze i bolesti.

Preokupiranost interesovanjima, putem kojim se ide i sl. Ponekad je toliko opsednut problemom iz fizike da danima ne spava, a koliki problem predstavlja promena rute vidimo u epizodi kada Leonard ne može da ga vozi na posao, pa maltretira Peni i Haurda, preneražen što ne idu istim ulicama kao Leonard.

Pored toga, Šeldon deluje kao dete u telu čoveka. Tvrdoglav je, nerazuman, sklon regresiji (kada je bolestan potrebno je da mu neko peva „Soft kitty…“). Ima naznaka i oštećenog testa realnosti – kada veruje da ga je na putu do kuće pratio oblak čudnog oblika. Uz sve ove simptome, Šeldonovo ponašanje je u skladu sa nekoliko poremećaja ličnosti kao i autističnim spektrom, što je razumljivo jer je ipak u pitanju fiktivna ličnost.

Scenarista Bil Prejdi, sa druge strane, tvrdi da Šeldon nema Asperger, već da su njegove akcije prosto u „Sheldony“ stilu:

„Napisali smo lik kao lik. Mnogi u njemu vide i povezuju različite stvari. Mi smatramo da pošto Šeldonova majka nije uspela da mu da dijagnozu, nemamo je ni mi.“

Rizikujući da i sami budemo žrtve prevelikog učitavanja, Šeldon je fiktivni predstavnik (stereotipno i prenaglašeno) Aspergerovog sindroma uz kašiku OKP-a i zrno paranoje i narcizma. U tome zasigurno nema ničeg lošeg, jer i sami ljudi koji boluju od ovog poremećaja, ističu da je Šeldon neko u kome se pronalaze i ko ih zasmejava.

bazinga

 

 

Referenca:

Winston, Christine N. (2014). Evaluating Media’s Portrayal of an Eccentric-Genius: Dr. Sheldon CooperPsychology of Popular Media Culture. 

2 thoughts on “Psihologija TV serije „The Big Bang Theory“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s