Paranoidni poremećaj ličnosti u filmu „Balkanski špijun“

Piše: Anđela Knežević

Da li vam se ikada desilo da pročitate knjigu ili pogledate film koji je u vama izazvao oduševljenje i za koji znate da ćete opet pogledati? Da li ste nakon nekog vremena to uradili i imali osećaj kao da ste gledali vama do sad nepoznat film? Tokom odrastanja kao i većina ljudi videla sam priču o Beograđaninu Iliji Čvoroviću, kao priču o žrtvi smene političkih režima koji su bili puni kontradiktornosti i često izazivali brojne negativne emocije kod građana upućene ka sebe ili prema bližnjima. Shvatanje koje smo svi prigrlili kao sopstveno tumačenje „Balkanskog špijuna“ je da su socijalne okolnosti bile te koje su dovele do Ilijinog reaktivnog stanja. I to nije pogrešno tumačenje. Međutim, nakon studija psihologije i pauze u ponovnom gledanju filma, moje poimanje istog se promenilo. Saznanja koja sam stekla o paranoidnom poremećaju ličnosti su doveli do toga da lik Ilije Čvorovića identifikujem kao jednu od boljih filmskih personifikacija osobe sa ovim poremećajem. Filmska ekipa na odličan način je osmislila kinematografsko rešenje za prikazivanje najozbiljnije paranoidne epizode čoveka u pedesetim godinama.

Pre nego što počnemo sa psihološkom analizom lika kojeg u filmu tumači Danilo Bata Stojković moramo se upoznati sa time šta zapravo podrazumeva paranoidni poremećaj ličnosti.

Ovaj poremećaj se u većini slučajeva dijagnostikuje u ranom zrelom dobu i prisutan je u različitim kontekstima. Prema DSM-u, indikacije koje se vezuju za paranoidni poremećaj ličnosti su sledeće:

  • Sumnje, bez racionalne osnove, da ih druge osobe eksploatišu, povređuju i obmanjuju
  • Preokupiranost sa neosnovanim sumnjama o lojalnosti i pouzdanosti bliskih osoba i saradnika
  • Nerado poveravanje drugim osobama zbog neopravdanog straha da će informacije biti upotrebljene da bi njemu nanele štetu
  • Vidi skrivena, ponižavajuća i preteća značenja u benignim primedbama i događajima
  • Tendencija da budu zlopamtila, odnosno da odbijaju da oproste ili zanemare uvrede i povrede koji su ima drugi naneli
  • Percipiraju napade na njih, na njihov karakter ili reputaciju koji nisu vidljivi drugima i brzi su da reaguju ljutito ili sa kontra-napadom
  • Sveprisutna sumnja, bez racionalne osnove, u vernost supružnika ili seksualnog partnera

Danilo_Bata_Stojković_screen_shot_Balkanski_spijunOsim DSM klasifikacije, koristi se i ISD klasifikacija Svetske zdravstvene organizacije. Glavne odlike paranoidnog poremećaja ličnosti, koje čine sastavni deo obe klasifikacije su preterana sumnjičavost i nepoverenje u druge iskazano kroz sveprisutnu tendenciju da se ponašanja drugih definišu kao namerno ponižavajuća, zla, preteća, eksploatišuća ili obmanjujuća. Javljaju se u većem broju slučajeva kod muškaraca nego kod žena. Za ovaj poremećaj ličnosti nije određena jasna etiologija, tako da se smatra da u podjednakoj meri njegovom razvoju doprinose i sredinski i heriditivni faktori. Psihotična dinamika paranoidnog poremećaja ličnosti verovatno ima korene u ranom iskustvu gubitka ili razočarenja koji se delovanjem nesvesnog poriče od strane klijenta. Klijent koristi odbrambeni mehanizam projekcije da bi pripisao drugima emocije koje on/ona imaju kao rezultat tog ranijeg iskustva. Služeći se sumnjičavošću on sebe štite od istine koju njegova ličnost na svesnom nivou nije u stanju da prihvati. Ove osobe mogu imati izrazito nisko samopouzdanje ili osećaj nemoći u svom svakodnevnom životu, te svojim deluzijama ostvaruju kompenzaciju kako bi ublažili ta osećanja.

Ovaj opis osobe sa paranoidnim poremećajem nam daje adekvatan uvid u prvu scenu filma „Balkanski špijun“. Uznemiren i iziritiran što je pozvan na informativni razgovor u policiju, iako je dobio napomenu da je to isključivo rutinska procedura, Ilija Čvorović odlazi kući svojoj ženi Danici i daje nam uvod u jednu od njegovih ozbiljnijih paranoidnih epizoda. Smatra da je njegov podstanar Petar Jakovljević opasan čovek koji radi protiv države i ugrožava njenu bezbednost. Razlog za to verovanje je njegovo tumačenje benignog pitanja o osnovnim podacima svog podstanara od strane inspektora za državnu bezbednost kao sumnjičave, kontrolišuće i preteće. Ovde ne smemo dozvoliti da nas zavara njegova navodna briga za državnu bezbednost, jer ćete lako uočiti da je prisutan i izražen motiv vraćanja priče na oštećenost koja je njemu nanešena i dalje se nanosi. Ilija nije osoba koja je u stanju u kom se nalazi u ovom filmu da razvije patriotske emocije koje bi imale racionalnu osnovu. Kako film odmiče možemo uvideti neke od indikacija ovog poremećaja: sumnja u vernost svoje supruge (izdala ga je zato što je insistirala da imaju podstanara), uverenost da je on oštećena stranka (državni neprijatelj je odabrao baš njegov posed da sa njega planira napad), osećaj nemoći (loši materijalni uslovi u kojima živi sa porodicom), nedostatak iskrenih afektivnih reakcija na pozitivna događanja oko njega i sl. Kod Ilije primećujemo muskulatornu tenziju, nesposobnost da se opusti ili smiri, konstantnu potrebu da proverava i skenira svoju okolinu i mesta na kojima se kreće podstanar Petar u potrazi za tragovima koji bi mu ukazali na sadržaj plana napada na državu. Svakoj situaciji pristupa sa najvećom ozbiljnošću i bez smisla za humor.

a3d9a8aa-5466-4382-8e0e-10085ed144db

Proces praćenja i proveravanja podstanara je u filmu prikazan na humorističan način, ali taj aspekt nije omeo da ozbiljnost Ilijinog poremećaja postane vidljiva. Za paranoidne individue je karakteristično da tokom reaktivnog stanja naprave iznenadnu socijalnu izolaciju. Ilija u početku uzima godišnji odmor, pa neplaćeno odsustvo da bi na kraju usledio otkaz i distanciranje od komšija i ostalih individua koji dolaze u kontakt sa Petrom. Razlog za ovakvo ponašanje je njegova usresređenost na iracionalni cilj i neutemeljena sumnjičavost da će svaka informacija koju njima saopšti biti zloupotrebljena. Razvoj priče prati momenat pojavljivanja lika Ilijinog brata Đura, koji nam potvrđuje uticaj genetske strukture kao uticaja na javljanje i razvoj paranoidnog poremećaja. Paranoidne osobe dalju komunikaciju mogu da ostvare isključivo sa osobama koje su registrovali kao svoje saveznike i koji ne ugrožavaju njihove deluzije o fatalnim, lošim namerama koji njihov neprijatelj ima prema njima. To su u ovom slučaju njegova žena Danica i brat Đura, dok kćerka biva odbačena i kritikovana za pokušaj da ukaže na istinitost očevog psihičkog stanja. Osobe koje imaju paranoidni poremećaj se ne obraćaju za pomoć svojom voljom, isključivo je hospitalizacija nametnuta naporom bliskog člana porodice ili prijatelja da se toj osobi pomogne. Međutim, što se više deluzija nastavlja ona nailazi na situacije u kojima preti da bude otkrivena za ono što jeste, projekcija Ilijinih želja da on sam ugrozi bezbednost države koja svoje nove temelje gradi na kapitalizmu, koja je zbog emocija prema Staljinu i njegovom režimu izdejstvovala njegovo zatvaranje na Goli otok. Pošto njegova ličnost ulaže izuzetan napor da održi paravan politički rehabilitovanog, pristojnog i radnog člana zajednice, istina nije nešto što bi tako krhka struktura mogla da izdrži.

Kao poslednje oružje koristi agresiju. Đura je spremniji na fizičku agresiju od Ilije, te je on bio zadužen za mučenje i izmamljivanje prinudnih priznanja od prijatelja Petra Jakovljevića, kao i kasnije prebijanje samog podstanara. Kada Petar i Ilija ostanu sami dobijamo jednu od boljih scena našeg filma i mnoštvo replika koje i danas rado koristimo. Sa psihološke tačke gledišta imamo jednu od najbolje prikazanih kulminacija paranoidne epizode. Pokušavajući da izmami priznanje o svim zlodelima učinjenim i planiranim uviđamo dubinu potisnutosti neprijateljskih osećanja prema državnom sistemu. Iskustvo se formiralo u ranom zrelom dobu, a uključivalo je osećaj gubitka (svog prethodnog načina života) i osećanje razočarenja (u novi sistem u kojem je on bio na neprijateljskoj strani, iako se borio za istu državu). Kao što je to karakteristično za individue sa paranoidnim poremećajem ličnosti, kako se kognitivni sadržaj o iracionalno percipiranim aktivnostima uvećava tako se eksternalizuju i personalizuju paranoidne atribucije kao odgovor na stresnu situaciju. Odbijajući da učestvuje u njegovim deluzijama Petar Jakovljević se na kraju oslobađa i uspeva da zovne hitnu pomoć jer u tom trenutku Ilija doživljava infarkt. Scena u kojoj odlučuje da prati četvoronoške svog odbeglog podstanara je humoreskna, bizarna i prilagođena Ilijinom stanju svesti u tom trenutku. Poslednjom scenom je napravljeno odlično rediteljsko rešenje koje nas ostavlja u nedoumici o budućnosti lika kojeg je tako dobro odglumio Danilo Bata Stojković. Zbog svoje specifičnosti paranoidni poremećaj ličnosti je pomalo zanemarena tema u kliničkoj psihologiji i psihijatriji iz različitih razloga. Otežanost dijagnostifikacije i lečenja klijenata sa ovom vrstom poremećaja ličnosti je u tome što mali broj slučajeva se prijavi zdravstvenim institucijama. Tako da ukoliko prepoznajete člana vaše porodice kao osobu sa paranoidnim poremećajem ličnosti, potražite pomoć za nju. Njegova/njena tumačenja koja se mogu u trenutku prepoznati kao koherentna i logična, ubrzo će izgubiti te karakteristike i kvalitet svakodnevnog života porodice će opadati.balkanski 1

Filmska ekipa je svima nama približila patnju i teškoće kroz koje prolaze sam klijent i njegova porodica, kao i osoba koja biva uvučena u paranoidnu epizodu i koja je registrovana kao neprijatelj. Na kraju vas ostavljam sa nešto drugačijim pogledom na film i preporučujem da ga opet pogledate. Pogledajte ga u društvu što vam dozvoljava prostor za diskusiju. Ovaj put neka ličnosti Ilije, Danice, Sonje, Petra i Đure budu te koje oblikuju spoljašnje stimuluse koje im je sredina, ili politički sistem ako hoćete, dao i od toga stvaraju svoje živote, pre nego da ih posmatrate kao objekate koje su drugi oblikovali.

 

 

Reference:

Sadock B. J., Kaplan H. I., Sadock V. A., Kaplan and Sadock’s Synopsis of Psychiatry, 2007, Lippincott Williams and Wilkinson, Philadelphia.

Shultz J. M., Videbeck S. L., Lippincott’s Manual of Psychiatric Nursing Care Plans, 2009, Lippincott Williams and Wilkinson, Philadelphia.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s