PsihoMisterije | Lečenje fobije od lifta… hranom?!

Piše: Sanja Dutina

Kroz istoriju psihologije mogu se naći zastrašujuće, smešne, uspešne, manje uspešne, čudne ili neverovatne tehnike tretmana određenih psihičkih problema. U koju grupu biste svrstali metod lečenja fobije od lifta hranom, opisan 1973. godine od strane Bryntwicka i Solyoma, prosudite sami.

Sve je počelo od ideje da se jedan eksperiment rađen na životinjama može primeniti i na ljude. Naime, životinje su lišavane hrane i vode, a zatim nagrađivane u situacijama koje su provocirale strah. Terapeuti su se dosetili i iskoristili ovu tehniku na gospodi B.M i W.H. koji u patili od fobije od lifta. Konkretno, B.M. je bio uspešni biznismen čija fobija je potekla od dve situacije zaglavljivanja u liftu od po nekoliko minuta u toku dve nedelje. Narednih pet godina, mučeni čovek je peške išao do šesnaestog sprata, gde mu se nalazila kancelarija. W.H.-ova fobija je samo jedan deo njegove klaustrofobije koja je u to vreme trajala tri godine.

Nakon što standardni tretman lečenja fobije nije doveo do očekivanih rezultata, oba pacijenta su dobila instrukcije da 24h pre narednog susreta ne jedu i ne piju vodu. Naravno, oboje su pristali željni da se po svaku cenu oslobode problema. Kada su se pojavili na seansi, terapeut ih je uveo u lift sa bogato postavljenom trpezom. Svakako, veoma kreativno. Narednih 35 minuta, dok je lift išao gore-dole, pacijenti su uživali u hrani i piću. Pre odlaska kući, dobili su instrukciju da se provozaju u što više liftova u obližnjim zgradama. Iznenađujuće- oboje su izjavili da je anksioznost pala gotovo na nulu i da nisu imali nikakav problem da se posluže liftom.

Surova šala za kratko je uzdrmala trijumfalnu pobedu gospodina W.H. Nedelju dana nakon seanse, čovek sa kojim se vozio liftom namerno je zaustavio lift i prokomentarisao „Pitam se da li će opet da krene?“. Pet sekundi je bilo dovoljno da W.H. preplavi znoj i da se anksioznost povrati. Sedam dana kasnije, terapeuti su organizovali još jednu gozbu u liftu, i W.H. je ponovo bio izlečen. Simptomi se nisu vraćali ni dve godine kasnije.

kevorkian-art_nearer-my-god

Iz današnje perpektive, na ovu priču možemo gledati kao na zanimljivost, i suvišno je reći da, ako ništa, nedostatak kontrolne grupe remeti efikasnost predložene terapijske tehnike. No, Rosen i Orenstein su još 1970tih godina uložili žalbu i tretman nazvali farsom:

„… izgleda da nema dokaza koji podržavaju pretpostavku da takva deprivacija može značajno da doprinese efikasnosti ovakvog tretmana baziranog samo na in vivo izlaganju. Kao prvo, autorovo lično iskustvo sa „fobijom od lifta“ sugeriše da se izbegavanje lifta može eliminisati jednom in vivo seansom bez pomoći teorijskog „suprotnog-uslovljavanja.“

Uvek je bilo mudrih ljudi. Ali ako nemate alternativu, i ako se plašite lifta, sledeći put bar ponesite čokoladice.

 

 

Referenca:

Bryntwick, S. & Salyom, L. (1973). A brief treatment of elevator phobia. Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry, 4(4), 355-356. 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s