Tretman depresije: Antidepresivi nasuprot Kognitivno-bihejvioralnoj psihoterapiji

Piše: Sanja Dutina

Kao glavni sastojak, najbrži pa i najjeftiniji način lečenja depresije, obično se prepisuju antidepresivi. Međutim, studije pokazuju da samo 22-40% pacijenata uspeva da se izbori sa depresijom uz pomoć lekova, jer izgleda da oni samo potiskuju simptome dok u suštini – ne leče. Lekovi su efikasni samo onoliko dugo koliko se uzimaju, i ne umanjuju budući rizik od ponavljanja depresivnih epizoda.

Sa druge strane, prednost vezanu za efikasnost godinama već preuzima Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), uključujući njene različite modalitete. Ukratko, u osnovi KBT je pretpostavka da ljudi koji boluju od depresije imaju „izrazito negativna i netačna uverenja o sebi i svetu“. Kritičkim preispitivanjem takvih uverenja, menja se način na koji osoba misli,  a samim tim nestaje i depresija. Koliko god zvučalo previše jednostavno, rezultati tvrde da je KBT na dobrom putu. Kako i zašto KBT pomaže, i na koje mehanizme u mozgu utiče dok ih lekovi zaobilaze- ostaje nejasno. Odgovor na ovo pitanje mogu nam pružiti neurološki nalazi, ali nažalost, efekte psihoterapije je mnogo teže proučavati od efekata antidepresiva, posebno uzimajući u obzir koliko se seanse i među samim terapeutima razlikuju. Međutim, nije i nemoguće.

Prema dosadašnjim neuro-nalazima, ljudi koji boluju od depresije imaju primetne promene u dve oblasti mozga- prefrontalnom korteksu koji je odgovoran za samokontrolu i planiranje, i limbički sistem uz amigdalu, koji je uključen u emocionalnu obradu informacija. Prefrontalni korteks je kod „zdravih“ ljudi u stanju da koči aktivnosti amigdale i drži emocije pod kontrolom, što upravo depresivnima nedostaje. Amigdala je preterano aktivna i bez kontrole prefrontalnog korteksa, zbog čega su preplavljeni ponavljajućim negativnim mislima. Istraživanje Siegle-a iz 2007. godine pokazalo je da se pod uticajem KBT aktivnost amigdale i prefrontalnog korteksa dovodi u „normalno“ stanje što se održava čak i nakon 14 nedelja. Najvažnija posledica KBT psihoterapije je sticanje novih koping veština, koje ostaju i onda kada se terapija završi. Moguće je da ove veštine aktiviraju prefrontalni kortekst koji povratno utiče na regulisanje amigdale, tačnije emocionalnih odgovora.

Šta je sa antidepresivima? Ne može se reći da ne pomažu, ali ostaje problem dugoročnog efekta, što sugeriše da utiču na slične neurološke mehanizme poput KBT, ali i na neke koji se razlikuju. Antidepresivi dovode do promene u dostupnosti neurotransmitera, što zatim utiče i na smanjivanje aktivnosti amigdale. DeRubeis i saradnici predlažu da je upravo ovo  izvor razlike antidepresiva i KBT-a. KBT je usmerena na aktivnost prefrontalnog korteksa, dok antidepresivi utiču direktno na amigdalu. Iz istog razloga antidepresivi ostavljaju samo kratkoročne efekte u odnosu na KBT. Utičući direktno na amigdalu, izbegavajući prefrontalni korteks, antidepresivi pomažu onoliko dugo koliko se uzimaju. Kada se prestane sa lekovima, amigdala je opet prepuštena sama sebi i osetljiva na naredne udare sredinskih stresora. Suprotno tome, KBT pomaže da se usvoje veštine kojima se reguliše aktivnost prefrontalnog korteksa, što znači da je i rad amigdale relativno dugoročno očuvan.

tumblr_n2cgy5kBA41smmqyyo1_1280

Prefrontalni korteks je iskorišćen i kao metod procene kada i za koje pacijente je korisna KBT a kada su bolji antidepresivi. U studiji rađenoj 2011. godine, došlo se do zaključka da kada se pacijentima prikažu negativne reči, manja proširenost zenica ukazuje na smanjenu aktivnost u određenim delovima prefrontalnog korteksa, što upućuje na veću korist od KBT-a. Veća proširenost zenica navodila je da je bolje držati se antidepresiva.

I dalje, De Rubeisove tvrdnje bez jakih dokaza ostaju samo pretpostavke. Veliki broj pitanja ostaje neodgovoren. Postoje i oni nalazi koji tvrde da usled problema sa radnom memorijom, depresivni pacijenti teško uče nove informacije, zbog čega u startu imaju poteškoće sa razumevanjem poente Kognitivno bihejvioralne terapije. Da bi KBT bila korisna, prema Safranu i Segalsu, pacijenti moraju biti u stanju da razumeju suštinu ove terapije, da se bavim svojim mislima i osećanjima, da održe fokusiranost i pažnju i da budu saradljivi. Ako depresija smanjuje aktivnost prefrontalnog režnja i oštećuje radnu memoriju, i dalje je nejasno kako KBT uspeva da leči čak i teže slučajeve depresije.

Postoji još jedna važna napomena vezana za KBT. Dugoročnost efekata ove terapije dosledno je zavisila od iskustva terapeuta koji je primenjuju.  Za manje iskusne terapeute, priča o iznenađujuće jakim efektima bez relapsa, ne važi. Uz ovo, ali i činjenicu da određeni ljudi ipak bolje reaguju na lekove, sve dok nam neuropsihologija ne pruži jednoznačne nalaze, ostaje da KBT ipak može da reši samo neke probleme. Zbog nekih drugih, rano je odbaciti antidepresive.

 

 

Featured PhotoCredit: upstreamdownstream.org

Reference:

Anthes. E. (2014). Depression: A Change of mind. Nature, 515,185–187.

Driessen, E & Hollon, S. D. (2010). Cognitive behavioral therap for mood disorders: efficacy, moderators and mediatorsPsychiatr Clin North Am., 33(3):537-55.

DeRubeis, R.J. et al. (2008). Cognitive therapy versus medication for depression: treatment outcomes and neural mechanismsNat Rev Neurosci. 9(10):788-96.

James, I. A. et al. (2008). Cognitive Behavior Therapy and Executive Functioning in Depression. Journal of Cognitive Psychotherapy: An International Quarterly, 22(3). 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s