PsihoMisterije | Procesni kverulant iliti parničenje kao stil života

Piše: Ana Perović

A.B. star 55 godina, tvrdi da je još 1972. godine, godinu dana po zaposlenju, otkrio „krađe čiji je glavni organizator bio tadašnji direktor“ preduzeća u kom je radio. Tada, navodi on, direktor i njegovi službenici organizuju akcije njegovog proganjanja u želji da ga “udalje sa posla jer je on znao sve o njihovim malverzacijama“.  Kada je, nakon jednog konflikta sa direktorom 1973. godine, tražio pravdu putem suda u tom se poduhvatu obratio i „svim organizacijama na nivou Jugoslavije“. Shvativši da je pravda nedostižna, rešio je da “skrene pažnju” direktoru na svoj težak socijalni položaj, time što će mu zapretiti lažnom bombom. Za tu priliku “ofarbao je šišarku zelenom bojom na nju stavio čep od akumulatora i time mahnuo pred direktorom” sa pretnjom da će je aktivirati.

Danas A.B. poseduje zavidan broj dokumentacije kojom argumentuje svoju višedecenijsku borbu za pravdu koja mu nije ukazana: “žalbe”, “krivične prijave”, fotokopiju teksta iz novina sa naslovom “Nedostižna pravda u kukavičjem gnezdu moga grada”, “zahtev za suspenziju postupajućih sudija”, “zahtev za zaštitu ustavnih prava i zaštitu života“ upućen predsedniku Srbije, predsedniku Vlade i ministru pravde Republike Srbije. Uz pomenute dokumente, A.B. prilaže i “još neke aktuelne okolnosti, impresije, činjenice i dokazi urednosti moje psihe“. A.B. je podneo niz krivičnih prijava protiv sudija nadležnog opštinskog i okružnog suda. Kada je telefonom izrekao pretnju svim zaposlenima u okružnom javnom tužilaštvu rečima “da će on sve počistiti” optužen je za krivično delo.

A.B. navodi da je pokrenuo oko 200 sudskih procesa, od kojih je po njegovoj proceni 8% rešeno u njegovu korist. Između ostalih potvrđuje da je podneo zahtev za razvod braka pre trinaest godina, te da od tada nema intimne kontakte sa suprugom, koja i dalje živi u istom domaćinstvu sa njim. Tužio je i vlastitog kuma i vlastitog pravnog branioca, a zbog parničenja svesno je ušao u minus na tekućem računu pri čemu navodi da je ta suma “ništa” u odnosu na sumu novca koju on, po njegovoj gruboj proceni, treba da naplati putem suda.

the_querulant_by_fradga-d51nnj5

Stručnjaci iz domena neuropsihijatrije i sudske psihijatrije koji su bili uključeni u slučaj A.B. saglasni su u stavu da on ispunjava dijagnostičke kriterijume navedene u međunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ICD-10 za dijagnostikovanje duševne bolesti pod nazivom Paranoia querulans – sumanuta revandikaciona psihoza, tip procesni kverulant.

Nekada su kverulanti zauzimali specifičnu poziciju među poremećajima, smatralo se da se nalaze na granici između psihotičnih sumanutosti i fanatičnih preokupacija kakve se javljaju kod antisocijalnog poremećaja ličnosti. Klerambo ih je smatrao „psihozom iz strasti“, a vremenom su zauzeli mesta i u klasifikacijama poput ICD-a i DSM-a. Vremenom je ova dijagnostička kategorija izgubila na značaju usled višestrukih kritika da više doprinosi patologizaciji osoba koje se pasionirano bore za svoja prava, nego pomaganju obolelima.

Paranoia querulans danas predstavlja oblik paranoje iz grupe revandikacionih (onih koje se tiču zahteva za povraćaj svojine, neopravdano oduzetih dobara i prava vlasništva) sumanutosti koja se karakteriše tendencijom ka strastvenom parničenju. Kako samo ime nalaže (kverulant – tužibaba, onaj koji pati od tog da stalno tužaka), ova osoba pristupa parnicama usled uverenja da je zakinuta nepriznatim pravima, zaslugama i vrednostima. U traženju tih nepriznatih prava, ovi ljudi pokreću postupke, tuže, vode maratonske parnice, rešavaju sporove tražeći pomoć i kod najviših instanci vlasti sve do međunarodnih sudova. Jedna od glavnih odlika njihovog ponašanja jeste istrajnost u često dugom i isrcpljujućem procesu borbe za pravdu koja im, kako veruju, pripada, pri čemu se neuspesi tretiraju kao osnova za formiranje novih “dokaza”. Protivdokazi se izvrću u činjenice koje govore njima u prilog, a zakoni tumače pristrasno i uvek u svoju korist. Usled preokupiranosti sobom, malo je razumevanja za prava drugih, pa neretko optužuju sudije i veštake zbog navodne pometenosti, nestručnosti i predrasuda, a okreću se čak i protiv vlastitih branilaca, koje često menjaju. Gomilajući žalbu na žalbu njihova akta postaju sve obimnija, a njihov ekonomski, socijalni i psihološki status sve ozbiljnije oštećeni.

Važno je napomenuti da su iz ove dijagnostičke kategorije isključeni društveni aktivisti, učesnici različitih kampanja i pokreta koji se putem tužbi zalažu za teme od šireg javnog značaja (čak i ako se pri tom radi o zalaganju za malo poznate ciljeve i putem neobičnih sredstava). Prema Mulenu i Lesteru, ono što obolele razlikuje od pomenutih grupa građana jeste to da život takozvanih kverulanata postane obuzet ličnom potragom za pravdom koja se tiče tema koje imaju veze isključivo sa tom osobom, i često se tiču doživljenih nezadovoljstava koja prerastaju u doživljaje ogromnih nepravdi.

querulantenKverulante, kao i sve paranoične poremećaje, odlikuju sistematizovanost sumanutih ideja osobe, njihova unutrašnja koherentnost, povezanost i razumljivost, što u kombinaciji sa visokim intelektualnim sposobnostima i rečitošću može za posledicu imati utisak o ubedljivosti onog što oboleli govori. Nažalost, ono što je problematično je temelj na koji se sistem ideja nadgrađuje. U slučaju kverulanata, radi se o sistemu s jednom temom – sve ideje se zasnivaju na osećaju zakinutosti za pravdu ili nepriznatog prava. Za razvoj ovog poremećaja neophodni su intenzivni traumatični doživljaji nepravde, koji osobu u ranom periodu ispune osećanjima bazičnog nepoverenja, agresivnosti i deluju formativno na rasuđivanje o sebi i drugima. Poreklo doživljaja da prava i vrednosti osobe ne dolaze do izražaja, da su stalno na udaru drugih ljudi koji ih proganjaju i tako sprečavaju njihovu realizaciju i uvažavanje treba tražiti u ranom emocionalnom razvoju.

Tako kverulante odlikuje kognitivni stil traženja potvrde za svoj pogled na stvari, hvatanje za sve što dožive kao podršku, odbacivanje ili minimizaciju činjenica koje se ne uklapaju u njihov sistem ideja. Pedantno se fokusiraju na detalje, pri tom odbijajući da saznanja povezuju na apstraktnijem nivou i sumnjajući u motive svakog ko dovede njihova tumačenja u pitanje. Kao posledica takvog stila funkcionisanja, oni najčešće bivaju socijalno izolovani ili se pak sami izoluju ističući svoju intelektualnu superiornost spram okoline (što ih štiti od upliva tuđih mišljenja, ali i osećanja odbačenosti). Tako, neke od čestih kognitivnih distorzija predstavljaju sledeće: „oni koji me ne podržavaju u potpunosti su moji neprijatelji“, „svaki izostanak napredovanja u mojoj misiji je proizvod zlonamernih uplitanja sa strane“, „kompromis je ponižavajući poraz“, „žalbe predstavljaju glavnu okosnicu mog života, stoga što sam ja u pravu, ishod koji želim nije samo poželjan već i neminovan“.

Dok bolest pokazuje progresiju, ove osobe često potroše celokupnu svoju imovinu i materijalno osiromaše, a ponekad traže izlaz u obračunavanju ili agresiji. Iz svega navedenog proizilazi i višestruki značaj poboljšanja metoda njihovog tretmana. Nažalost, osobe sa ovom dijagnozom retko imaju uvid u svoju bolest, te je senzibilisanost stručnjaka iz domena mentalnog zdravlja i pravnih službi od velike važnosti. Uspešno lečenje ovog poremećaja je veoma teško i može zahtevati hospitalizaciju, farmakoterapiju i neku od formi psihoterapije.

 

 

 

Reference:

Gajić, Z. et al. (2005). PARANOIA QUERULANS U SUDSKO-PSIHIJATRIJSKOJ PRAKSIAktuelnosti iz neurologije, psihijatrije i graničnih područja, god. XIII,  br. 1-2.

Mullen, E.P. (2006). Vexatious Litigants and Unusually Persistent Complainants and Petitioners: From Querulous Paranoia to Querulous BehaviourBehavioral Sciences and the Law, 24, 333-349.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s