Potiskivanje traume u knjizi „Prednosti jednog marginalca“

Piše: Marica Stijepović

Roman Prednosti jednog marginalca prati Čarlija, učenika prvog razreda srednje škole. Neposredno pred polazak u školu Čarli je bio psihijatrijski lečen zbog toga što je suviše teško podneo samoubistvo svog najboljeg druga. Kao i većina tinejdžera koji su glavni junaci romana, Čarli se teško uklapa u okolinu. Brat mu je otišao na koledž, a sa sestrom ima ambivalentan odnos. Atmosfera u njegovoj porodici je relativno prijatna – ‘’svi se vole iako se niko nikome ne sviđa’’. Uskoro postaje član vršnjačke grupe – začudo, ‘’usvajaju’’ ga maturanti Patrik i Sem, koji su polubrat i polusestra. Roman se hvata u koštac sa skoro svim temama koje bi vam mogle pasti na pamet kada se radi o tinejdžerima (pravi rudnik zlata za autora bloga o psihologiji), pa je, tako, Patrik gej i u vezi je sa dečkom koji krije svoju homoseksualnu orijentaciju; Sem je preživela tešku traumu u detinjstvu, a Čarlijev sestra je žrtva partnerskog nasilja. Uz već pomenuti suicid Čarlijevog najboljeg druga, tu je i misteriozna priča o pokojnoj tetki Helen, koja je jedno vreme živela sa porodicom i za koju je Čarli bio neobično vezan. Pominje se, naravno, i zloupotreba droge i alkohola – zar biste mogli zamisliti knjigu o tinejdžerima koja se bar površno ne bavi time?

Međutim, centralna tema i centralni ‘’tvist’’ romana svakako je potiskivanje traumatskih sećanja. Čarli često ima potrebu da potisne razmišljanja o nekim stvarima, naročito onima koji se tiču tetke Helen, jer se plaši da će mu razmišljanje pogoršati stanje. Međutim, dešava se upravo suprotno, usled potiskivanja, razvija disocijativne simptome, probleme sa pamćenjem, depresiju. U trenutku kada doživi prvi seksualni dodir sa devojkom koja mu se dopada, ima flešbekove na traumatski događaj. Neuspeh potiskivanja dovodi do nervnog sloma, nakon čega biva hospitalizovan. Suočavanje sa bolnim sećanjima pomaže mu da se oporavi i da od svog života napravi koherentnu priču. Prihvata realnost, postaje samopouzdaniji, pronalazi smisao u prošlim ali i u budućim iskustvima. Zaključuje da ne možeš promeniti ono što ti se desilo ali možeš uticati na to gde ćeš otići sa te tačke. Ritual kojim ovo potvrđuje je vožnja kroz tunel s prijateljima dok slušaju omiljenu muziku. Kada kaže ‘’beskrajni smo’’ Čarli u stvari misli da on i njegovi prijatelji imaju potpunu kontrolu nad onim što će se desiti, što je suprotnost osećanju bespomoćnosti koje stoji u osnovi traume.

perks

Čarli je sećanja na traumatski događaj potiskivao godinama. Smrt tetke na njega je teško uticala, imao je probleme zbog kojih je ponavljao razred, ali je ‘’zaboravio’’ značajniji deo priče koji je ležao u osnovi njegove depresije. Priroda i pouzdanost traumatskih sećanja, naročito onih koja se odnose na seksualno zlostavljanje, su kontroverzna tema među psihijatrima i prihoterapeutima. Teško je proučavati traumatska sećanja na uobičajen način, u eksperimentima i laboratorijama.  Postraumatske reakcije su kompleksne i uključuju kombinaciju učenja putem uslovljavanja, ‘’pobuđenosti’’ nervnog sistema ali i problema u pridavanju odgovarajućeg značenja događajima. Bez mogućnosti da se trauma izučava kao druge psihološke pojave, nauka je ograničena na posmatranje i prikupljanje iskaza od traumatizovanih ljudi, eventualno njihova poređenja sa kontrolnim grupama.

Harrison Pope, zaposlen u Mc Lean Hospital, zaključuje da se disocijativna amnezija – potiskivanje traumatskih uspomena – ne opisuje u radovima naučnika kroz istoriju, za razliku od depresije, halucinacija, anksioznosti i sl., za koje on smatra da su posledica urođenih kapaciteta mozga. Prvi takav opis pronašao je u devetnaestom veku, u romanima Čarlsa Dikensa i Rajdarda Kiplinga. Pope tvrdi da pre 1800. godine ne postoji nijedan opis zaboravljanja pojedinačnog traumatskog događaja. Postoje, veli on, opisi zaboravnosti, opisi kako je neko bukvalno zaboravio i ko je, ali oni ne potpadaju pod dijagnostičke kriterijume disocijativne amnezije. Pope smatra da je ovaj simptom u stvari ‘’pseudoneurološki’’, da je nastao u doba romanticizma uz još sijaset koncepata koji su potom prosto nestali sa mape nauke, ali da je psihoanaliza, sa svojom teorijom o nesvesnom, doprinela popularizaciji i opstanku ovog pojma. Takođe, ‘’krivicu’’ za ovo pripisuje Holivudu – film je, kako kaže on, idealan medij za priču o potiskivanoj trauma. Dramaturški je besprekorno prikazati flešbek u kome se iznenada razotkriva trauma iz detinjstva.

Nasuprot ovome, jedna studija je pokazala da je ‘’povratak sećanja’’ spontan fenomen, koji se dešava kao reakcija na stimulus koji je povezan sa traumom. Upoređivano je 97 žena koje su preživele seksualno zlostavljanje sa 65 ispitanica kontrolne grupe. U kontrolnoj grupi bilo je ekstremno retko da im se desila epizoda u kojoj nisu mogle da se sete nekog događaja, dok je ona u grupi zlostavljanih žena bila česta – 1% nasuprot 35%. Takođe su traumatizovane žene mnogo češće spominjale namerno zaboravljanje, odbijanje da se misli o događaju. Pri tome, ni karakteristike zlostavljanja ni uzrast na kome se ono desilo nisu bili značajni prediktori amnezije. Pronađena je naknadna veza između prolongiranog zlostavljanja i amnezije. Upravo ovo je slučaj i kod Čarlija: amnezija je povezana sa prolongiranom zloupotrebom, a sećanje se spontano vratilo u situaciji prvog seksualnog čina sa devojkom do koje mu je stalo.

text-quotes-tape-bokeh-happiness-sadness-life-blurred-background-the-perks-of-being-a-wallflower-_74054-12

Kod Čarlija je stalno prisutno osećanje krivice koje karakteriše zlostavljanu decu. Međutim, on ovo osećanje vezuje za činjenicu da je tetka poginula dok je išla da mu kupi rođendanski poklon, a ne za iskustvo zlostavljanja. Roman pokreće tešku i bolnu temu opraštanja onima koji su nas povredili – naročito ako su to osobe koje smo voleli i kojima smo verovali. Potisnuvši iskustvo zlostavljanja, Čarli pamti tetku Helen kao najbolju osobu na celom svetu. Međutim, nakon otkrivanja zlostavljanja, on nastavlja da gaji pozitivna osećanja prema tetki. Jedna od najtežih i najbolnijih tema sa kojima se psihoterapeuti susreću je činjenica da deca koja su žrtve porodičnog nasilja, čak i njegovih najtežih oblika, često imaju i pozitivne emocije prema počiniocima nasilja. Upravo ovo čini temu tako teškom za rad, jer dok bi najveći deo čovečanstva prosto ‘’razapeo’’ osobu za koju se zna da je naudila detetu – samo dete je često spremno da oprosti zloupotrebu, čak i kada mu se oproštaj ne traži. ‘’Jer jednostavno’’, kaže Čarli dok stoji u svom tunelu, ‘’nisam mogao da prestanem da sprečim osećaj da mnogo volim tetku Helen što mi je kupila dva poklona’’.

Šboski nam nedvosmisleno poručuje da je oproštaj nužan kako bi žrtva mogla da nastavi sa svojim životom i da izađe iz uloge žrtve. ‘’Upravo u tom trenutku stvari su počele da postaju jasnije, jer posle toga više nije bilo nikoga koga bih mrzeo’’, kaže Čarli. Naravno, i on prolazi kroz fazu okrivljavanja i besa, koja je nužna, ali brzo shvata da ‘’to ne vodi nikuda i da nije u tome stvar’’. Kako bi počela da na drugi način priča priču svoga života, žrtva mora sebe da preobrazi u preživelog. Tada trauma više ne igra ključnu ulogu u njenom životu i može da osvetli i prateće narative – ono što Čarli naziva ‘’učestvovanjem’’.

‘’Ja nisam ono što sam zbog onoga što sam sanjao i čega sam se sećao u vezi sa tetkom Helen. To sam shvatio kada su se stvari smirile. I mislim da je vrlo važno to znati. Zbog toga su stvari postale jasne i celovite. Nemoj pogrešno da me shvatiš. Znam da je ono što se desilo bilo važno… ali čak i ako nemamo moć da biramo odakle potičemo, ipak možemo da biramo kuda idemo dalje.’’

 

 

 

Reference:

Šboski, S. Prednosti jednog marginalca. Dereta, 2015.

Albach, F., Moormann, P.P. & Bermond, B. (1996). Memory recovery of childhood sexual abuseDissociation, 9(4), 261-273.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s