PsihoMisterije | Jede mi se… nešto lepo!

Piše: K.Z. Vuković

Na koji obično pomislite kada čujete „poremećaj ishrane“? Velika je verovatnoća da vam prvo padnu na pamet anoreksija i bulimija. Međutim, lista je mnogo duža i ne obuhvata samo skalu od izbegavanja uzimanja hrane do prejedanja. Takođe, iako je, mahom laički, prihvaćen stav da su poremećaji ishrane čisto psihološke prirode, neka istraživanja ih stavljaju u vezu sa različitim moždanim lezijama i promenama.  O tome pišu i Marianne Regard i Theodor Landis u članku gde su prvi ukazali na poremećaj o kome pišemo u ovonedeljnom razotkrivanju „misterije“.

Regard i Landis opisuju dva slučaja koja su ih usmerila ka poremećaju kome su „kumovali“ – gurmanskom sindromu.

Slučaj 1: od politike do fine hrane

Pacijent star 48 godina, primljen je u bolnicu nakon pojave levostrane hemipareze. Simptomi su takođe obuhvatali levostrani senzomotorni hemisindrom, a ponašajno, pacijent je pokazivao smanjenu inhibiciju i pojačanu agresivnost. Figuralna memorija i fluentnost su takođe bili smanjenog opsega. Skener mozga je pokazao krvarenje u području desne centralne moždane arterije. Pacijent je bio novinar koji je obrađivao oblast politike, a nikada nije pokazivao preterano interesovanje za hranu. Jeo je šta je bilo izneto pred njega, a nije imao omiljeno jelo. U bolnici se žalio kako je hrana izuzetno loša, kako njemu zapravo ne fali ništa sem dobrog obroka, a svakodnevni dnevnički unosi su se uglavnom ticali hrane. Detaljno i sa žarom je opisivao šta mu se jede i kako bi to trebalo da bude spremljeno. Nakon 4 meseca, hemipareza se uglavnom povukla i mogao je da počne da radi. Ipak, on se nije vratio na svoj stari posao političkog novinara, već je počeo da piše o hrani. Zahtevi za pripremanje obroka postali su specifičniji i detaljniji. Porodica je prijavila da se jedini razgovori koji ga dovode do uzbuđenja – tiču hrane.

Slučaj 2: biznismen-gurman

Pacijent star 55 godina primljen je zbog jake glavobolje i levostrane slabosti ruke i lica. Skener je takođe pokazao moždana krvarenja u desnoj hemisferi. Nekoliko dana nakon prijema, stanje se popravilo, ali je ponašanje ostalo izmenjeno – pravio je seksualne komentare pred sestrama i jeo je i za vreme pregleda. Pre prijema bio je fizički aktivan i brinuo je o svom izgledu, a ni on nije imao omiljeno jelo i hrana mu je bila sporedna stvar. Nakon što je nekoliko nedelja posle prijema zamoljen da piše o svom bolničkom iskustvu, njegovi opisi su se uglavnom ticali fine hrane. Porodica je izvestila da mu se ponašanje vratilo u okvire socijalno prihvatljivog, ali da konstantno priča o svojim fantazijama o hrani, da jede mnogo finija jela nego ranije i da češće posećuje restorane.

medical-syndromes-7

Grupa autora opisuje zanimljiv slučaj dečaka sa gurmanskim sindromom.

Desetogodišnji dečak, lečen je neposredno  nakon rođenja od infekcije izazvane bakterijom Streptococcus B i od krvarenja u desnoj temporalnoj hemisferi. Sve do osme godine, kada su počeli epi-napadi, nije imao ozbiljnijih zdravstvenih problema. Napadi su se dešavali različitom učestalošću – od nekoliko puta u toku dana do jednom nedeljno. I nakon tretmana sa pet različitih lekova, nije bilo značajnijeg napretka. Otprilike u toku godine kada su napadi počeli, roditelji dečaka su primetili da su mu se izmenile navike jedenja. Ne samo da je jeo više nego ranije, nego je počeo da zahteva finiju hranu, pa čak i da je kuva za sebe i porodicu.  Postajao bi fokusiran na razvijanje recepata, a roditelji tvrde da su njegova jela zaista bila ukusna. Za razliku od vršnjaka, nije voleo prženu i brzu hranu. Porodična istorija ne ukazuje ni na kakve mentalne ili neurološke bolesti, ni na kakve poremećaje u ishrani, a autori članka tvrde da je sam dečak emotivno stabilan, sa dobrim komunikacijskim veštinama. Skener je takođe pokazao krvarenja i promene u desnoj moždanoj hemisferi.

Regard i Landis su, inspirisani opisanim slučajevima, pokrenuli istraživanje kojim su utvrdili nekoliko pokazatelja na osnovu kojih se prepoznaje gurmanski sindrom:

  1. navike jedenja koje uključuju: a) normalnu glad i znake sitosti b) konstantnu čežnju za hranom c) konzumiranje određene hrane, obično dobrog kvaliteta i umerene količine d) preokupiranost radnjama koje se tiču hrane e) navika se ne doživljava kao poremećaj
  2. dokaz o jednoj moždanoj leziji
  3. strast prema hrani je pokrenuta lezijom
  4. nepostojanje drugih medicinskih ili socijalnih faktora koji bi prouzrokovali promene u navikama jedenja i apetitu
  5. nepostojanje istorije poremećaja ishrane ili drugih neuroloških ili psihijatrijskih bolesti

Autori su posmatrali 36 pacijenata kod kojih su pronašli ovaj sindrom. Oni su uglavnom  imali lezije u predelu desne hemisfere, koje su rezultirale različitim neurološkim promenama senzo-motornog karaktera. Kod ovih novopronađenih gurmana, navike u jedenju nisu jedino što se promenilo. Najčešća kognitivna promena bila je vizuelno-spacijalna disfunkcija. Bihejvioralne promene su uključivale i smanjenu kontrolu impulsa. Na osnovu prikupljenih rezultata, Regard i Landis su izneli hipotezu da je lokalizacija lezije primarni faktor koji leži u osnovi gurmanskog sindroma. Novonastale navike u jedenju nisu odgovarale ni jednom do tada poznatom poremećaju ishrane. Ipak primećuju da se neke fenomenološke i biološke odlike preklapaju sa zavisničkim i opsesivnim poremećajima, te da bi se anatomski i neurološki modeli razvijeni radi razumevanja tih vrsta poremećaja, mogli iskoristiti da bi se bolje shvatio i gurmanski sindrom.

159-610x360

Zanimljivi su i nalazi Levina, Lipsona i Devinskog koji ukazuju  na mogućnost eliminacije poremećaja u ishrani (navode primer pacijentkinje sa bulimijom i jedne sa anoreksijom) usled operacija lezija mozga, ponovo lokalizovanih u desnoj hemisferi.

Sva ova istraživanja (i mnoga druga o kojima ćemo tek pisati) ukazuju na fascinantni neotkriveni univerzum skriven u našem mozgu. Ukoliko imate ideju šta bi moglo da bude naša sledeća stanica, šaljite nam svoje predloge i ideje.

 

 

Reference:

Kurian, M. et al. (2008). „Gourmand syndrome“ in a child with pharmacoresistant epilepsyEpilepsy & Behavior, 13, 413-415.

Levine, R. et al. (2003). Resolution of eating disorders after right temporal lesionsEpilepsy & Behavior, 4(6), 781-783.

Regard, M. & Landis, T. (1997). „Gourmand syndrome“: Eating passion associated with right anterior lesionsNeurology, 48(5), 1185-1190.

Photo Credit: Vice

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s