Neočekivana povezanost emocionalne inteligencije i manipulacije

Piše: Sanja Dutina

Emocionalna inteligencija je toliko puta definisana i redefinisana da je dovoljno reći suštinu- ljudi koji imaju visoku emocionalnu inteligenciju mnogo bolje percipiraju, razumeju i upravljaju sopstvenim, ali i tuđim emocijama. Bilo da je sagledavamo kao crtu ili kao formu inteligencije, oduvek se povezivala sa dobrim psihosocijalnim funkcionisanjem: višim nivoima sreće, boljim zdravljem, akademskim postignućem, nižim nivoima stresa i sposobnošću nošenja sa promenama.

Prema brojnim istraživanja, emocionalna inteligencija se ističe kao jedna od najvažnijih varijabli koje utiču na ispoljavanje agresivnog ponašanja. Tako je dokazano da je kod dečaka vršnjačko nasilje povezano sa nižom emocionalnom inteligencijom i sa poteškoćama u razumevanju tuđe perspektive (kognitivnom empatijom). Ista veza nađena je i u slučaju porodičnog nasilja. Uopšte, ljudi sa većom emocionalnom inteligencijom su manje agresivni i nasilni. To se objašnjava pretpostavkom da oni koji imaju nižu emocionalnu inteligenciju češće koriste pogrešne strategije i fokusiraju se na umanjivanje distresa umesto na rešavanje problema, a samim tim se uključuju u fizičko, seksualno ili bilo koje drugo nasilje.

Kod adolescenata ovo posebno ima smisla. Nasilnoj deci nedostaju dva kvaliteta emocionalne inteligencije- samokontrola i saosećanje, dok je izražena impulsivnost. Koreni impulsivnosti povezani su amigdalom, koja služi kao „prekidač“ koji se pali i gasi i šalje signale limbičkom sistemu koji vodi računa o primarnim emocijama i ponašanju. Amigdala evaluira senzorne informacije emocionalnog sadržaja koji se dalje prenose u frontalni režanj, zadužen za donošenje odluka (biraju se akcije koje će se preduzeti). Iako se svi svakodnevno borimo sa primitivnim odgovorom amigdale i racionalnim procesima frontalnog režnja, adolescenti tu borbu  vrlo lako gube, s obzirom da frontalni režanj još uvek nije dovoljno razvijen. Mozak i dalje raste, a neuralni putevi su nestabilni i neizdiferencirani pa impulsivno ponašanje i emocionalni odgovori ne mogu adekvatno da se regulišu.

lead_large

Sudeći po novijim rezultatima, emocionalnu inteligenciju ipak nije dovoljno tumačiti samo u pozitivnom svetlu, i izgleda da i ona ima svoju mračnu stranu ili bar mračnu komponentu. Kako prenosi British Psychological Society, Alison Bejkon i kolege dobili su neočekivane rezultate vezane za odnos emocionalne inteligencije i crte potrage za senzacijom, i to kod devojčica!  Visok nivo emocionalne inteligencije stajao je ruku pod ruku sa višim nivoom delikventnog ponašanja, uključujući zloupotrebu supstanci i nasilje. Izgleda da emocionalna inteligencija može da podstakne indirektnu agresiju poput psihološkog zlostavljanja, zlonamernog tračarenja i socijalne isključenosti. Sve su to oblici agresije koji su više svojstveni devojčicama nego dečacima. Sposobnost prepoznavanja i regulisanja tuđih i sopstvenih emocija izgleda da pomaže ženama da se naizgled postave kao dobronamerne, dok predviđanje tuđeg odgovora manipulaciju čini uspešnijom. Kod dečaka, visoka emocionalna inteligencija je i dalje umanjivala delikventno ponašanje i potragu za senzacijama.

Doduše, jedna druga studija ukazuje da nema polnih razlika, i da visok nivo emocionalne inteligencije predviđa emocionalnu manipulaciju i indirektnu agresiju i kod žena i kod muškaraca. Jedina razlika je što se muškarci više služe racionalizacijom i kognitivnim distorzijama kako bi opravdali svoje ponašanje.

Emocionalna manipulacija se definiše kao sposobnost da se utiče na tuđe ponašanje i osećanja u cilju dostizanja lične koristi i ciljeva. Možda bi ona mogla predstavljati mračnu stranu emocionalne inteligencije. Kako za sada stvari stoje, ostaje da emocionalna inteligencija umanjuje primitivne odgovore tj otvorenu agresiju kojoj su skloniji muškarci, ali izgleda da olakšava onu suptilniju formu tj, indirektnu agresiju, kojoj su sklonije žene. Ako malo bolje razmislimo, ovakve pretpostavke i ne treba mnogo da nas čude, jer uspešnog manipulativnog ponašanja nema bez razvijenih socijalnih veština. Emocionalna inteligencija tu dođe kao neizostavni sastojak.

 

 

 

Reference:

Garcia-Sancho, E. et al. (2014). Relationship between emotional intelligence and aggression: A systematic review. Agression and Violent Behavior, 19(5), 584-591.

Henley, M. & Long. , J. N. (2008). Teaching emotional intelligence to impulsive-aggressive youthOnline Journal of the International child and youth care network. 

Grieve, R. & Panebianco, L. (2013). Assessing the role of aggression, empathy, and self-serving cognitive distortions in trait emotional manipulationAustralian Journal of Psychology, 65(2), 79-88.

Advertisements

One thought on “Neočekivana povezanost emocionalne inteligencije i manipulacije

  1. Budući da je emocionalna inteligencija sveprisutan pojam u medijima, i da je de jure (naravno zakona sadašnjeg društva, ali ne i pisanim) pozitivna osobina koja se zahteva od saradnika (poznanika i sl), mene zanima da li postoji adekvatna psihometrijska metoda kojom se EI može izmeriti, i kolika je njena tačnost? Na primer, IQ je moguće precizno izmeriti, i na osnovu rezultata se zna koliki je kapacitet čoveka za logičko rasuđivanje, i on je, manje više konstantan. Sa druge strane, da li isto važi i za emotivnu inteligenciju?
    Ovo pitam laički, kao neko kome je interesantan medijski „bum“ koji se daje pojmu emotivna inteligencija, a da se pri tome ne zalazi malo dublje u taj pojam.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s