Šta kad se dečji strahovi ne prerastu?

Piše: Marica Stijepović

Kada vam sedmogodišnje dete kaže da se boji igrice Five nights at Freddy’s, može se desiti da vam prva reakcija bude – pa da, igrica se zaista poigrava najdubljim ljudskim strahovima, strahu od smrti, strahu deteta da će biti mučeno, zatvoreno, da će njegov lik biti zamenjen drugim, strašnijim i ružnijim likom. Takođe, igrica ‘’igra’’ i na kartu tzv. automatonofobije – straha od robota, druida, lutaka, slično kao knjiga Stephena Kinga To, po kojoj je snimljen i film sa zastrašujućim klovnom Pennywise. Kao odrasloj osobi jasno vam je da ukočena lica bez izraza izazivaju strah jer smo po prirodi naučeni na neverbalnu komunikaciju i imamo potrebu za gestovima i grimasama koje otkrivaju stvarnu prirodu komunikacije. Uz to se još radi i o lutkama koje su uveče monstrumi, a preko dana ljupki animatori. Kada igrate igricu, cilj je da ‘’preživite’’ pet noći kod Fredija sami u mraku, bez utešnog paljenja svetla koje bi značilo da ste izgubili igricu, iako ste se oslobodili straha. Automatonofobiji dodajmo i strah od mraka, i eto igrice za noćnu moru. Vaš sedmogodišnjak je, doduše, ne igra jer je suviše strašna – samo gleda ‘’jumpascares’’ na Youtubeu i drhti od straha.

Međutim, kasnije dobijate objašnjenje – dete se zapravo plaši jer mu je drug iz boravka rekao da su ružne lutke iz picerije kod Fredija stvarne i da mogu da dođu kod njega kući. Kada se prerastu strahovi od natprirodnih bića, ostaje strah od realnih opasnosti. Iako je fiziološka reakcija na strah ista kod dece i odraslih, pa čak i reakcije – u smislu paničnih, fobičnih, generalno anksioznih… ipak se mogu napraviti neke razlike između strahova kod odraslih i strahova kod dece. Zato vam dete samouvereno i kaže ‘’kada napunim devet godina, moći ću i da igram, a ne samo da gledam’’.

Strah je normalan emocionalni odgovor na stimulus koji se opažaju kao preteći, a takođe je i normalna crta razvoja. Prema Nevenki Tadić, osećanja straha, strepnje, nemira i brige vezana su za postojanje i zauzimaju značajno, ako ne i ključno, mesto u razvoju ličnosti. Razvojni strahovi, kao strah od stranaca, mraka, životinja, su uglavnom prolazni i rešavaju se u detinjstvu, prolaze sazrevanjem… Strahovi, naročito fobične reakcije, razlikuju se zavisno od uzrasta deteta – ‘’rastu’’ zajedno sa detetom. Često se, recimo, kod dvogodišnje dece javlja strah od velikih životinja – i to od nekih u čijoj se blizini deca nisu nikada našla. Oko treće i četvrte godine javljaju se strahovi od pasa, razbojnika, i zamišljenih bića: veštica, divova, monstruma ispod kreveta… u školskom uzrastu, javljaju se ‘’društveni strahovi’’ , od neuspeha u školi… dok se u adolescenciji pojačava strah od smrti.

Bedroom-Monsters-Series3-600x401

A kako ove reakcije postaju patološke, to jest kako se dešava da se ne prerastu? Studije straha kod dece su se uglavnom fokusirale na istražovanjima koji su to stimulusi koji imaju veći potencijal za izazivanje straha. Najčešće korišćeni instrument u istraživanjima je FSSC-R – Fear Survey Schedule for Children, kojima se deca pitaju da ocene neki stimulus tako da li ga se boje ‘’malo’’, ‘’nimalo’’, ili ‘’mnogo’’.  Ovakve studije pokazuju da su strahovi kod dece skoro uvek povezani sa opasnim situacijama ili fizičkim povredama, a strahovi se rangiraju prema sledećem rasporedu:

  • strah da neće moći da dišu;
  • strah da će ih udariti automobil ili kamion;
  • bombardovanje;
  • da će izgoreti u požaru;
  • pad sa velike visine;
  • pljačkaši;
  • zemljotres;
  • smrt;
  • bolest;
  • zmije.

Međutim, malo je studija koje se bave izvorima uobičajenih dečjih strahova. Jedna studija Olledndicka, Kinga i saradnika bavila se proverom Rachmanove teorije o strahovima. U ovoj studiji, deci koja su na mnoge stimuluse zaokruživala odgovor ‘’mnogo’’, dat je dodatni kraći upitnik koji je ispitivao da li se sećaju da su imali zastrašujuće iskustvo (uslovljavanje), da li su njihovi roditelji, prijatelji… reagovali na neki ajtem sa strahom – što bi predstavljalo dokaz da se strah uči po modelu, ili su čuli strašne stvari o pojedinim ajtemima (učenje po tipu negativnih informacija). U ovom istraživanju pronađeno je da je ogromna većina dece pripisivala strahove negativnim informacijama – 88.8%. Mnogo su ređe pominjani događaji po kojima se strah povezuje sa učenjem po modelu (56.2%) i uslovljavanjem (35.7%). Sa ovim je u skladu nalaz da je povezan skor na skali FSSC-R i izražavanje strahova od strane majki, jer su deca sa niskim skorovima imala majke koje nikada nisu izražavale strah, niti pričale o svojim strahovima, dok – obratno – deca sa visokim skorovima imala su majke koje jesu izražavale strah. Moguće je da učenje po modelu izaziva generalnu sklonost strahu, ali ne i specifičnu sklonost strahovima i fobijama. Međutim, Merckelbach, Muris i Schouten su u jednoj studiji pronašli da je 40.9% dece sa fobijom od pauka pripisalo svoj strah negativnom iskustvu (uslovljavanje). U istom istraživanju evidentirano je da uslovljavanjem nastaju izraženiji, odnosno jači strahovi, a manji strahovi nastaju na druge načine.

Bedroom-Monsters-Series2-600x400

Prema Nevenki Tadić, međutim, u poreklu i nastajanju strahova i strepnji bitnu ulogu igraju zavisnost, preterana briga i strogost roditelja, zbog čega deca postaju nesamostalna i imaju potrebu da se stalno od nečega brane. Po istoj autorki, umerena strepnja ima i različite funkcije koje ne moraju uvek biti negativne. Deca se ponekad namerno izlažu stvarima koje su zastrašujuće, ali umereno: traže igre, priče, video igrice koje ih plaše, uzbuđuju, jer ih te stvari podstiču na maštanje, povećavaju osetljivost na nadražaje i spremnost na delanje – na primer, na buduće (sa ‘’devet godina’’) igranje a ne samo gledanje igrice na Jutjubu.

 

 

 

Referenca:

Muris, P., Merchelbach, H. & Collaris, R. (1997). Common childhood fears and their originsBehaviour Research & Therapy, 35(10), 929-937.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s