Psihologija grafita

Piše: Sanja Dutina

Grafiti su danas neizostavni deo urbane sredine. Korene vuku još iz praistoijskog doba, kada su pećinski ljudi po zidovima slikali lovačke priče, dok su verovatno najpoznatiji Pompejski grafiti koji svedoče o tome na koji način su Rimljani objavljivali različite vesti i novosti, pa i ostavljali lične poruke. U svojoj studiji, Lomas je poredio sadržaj i lokaciju grafita nađenih u Pompeji sa onima ispisanim u Los Anđelesu 1965. godine, i pronašao neverovatne sličnosti. Zatim je zaključio da su grafiti povezani sa instinktima, razvojem, infantilnom seksualnošću, zbog čega i svako dete prolazi kroz period kada voli da žvrlja i piše po zidu.

„U uličnoj umetnosti nema brenda. Jedino je važno delo, i delo je poruka. Umetnik nestaje iza svoga dela.“

Za većinu ljudi grafiti su samo još jedan vid vandalizma, dok ih manji broj prepoznaje kao umetnost. Treba napomenuti da postoji razlika između onoga što zovemo tradicionalni grafiti i onoga što zovemo ulična umetnost. Tradicionalni se povezuju sa tagging-om, što je zapravo potpis- ime ili pseudonim grafitera, tzv „kreativnost putem uništavanja“ sa ciljem da se označi nečije prisustvo i postojanje. Za grafite kao uličnu umetnost anonimnost se gotovo podrazumeva, lični identitet je u drugom planu i ovi grafiti uvek nose neku važnu poruku. Deutsch ih opisuje kao umetnost između provokacije i inovacije. Praktikuju ih veštiji i iskusniji grafiteri, nekadašnji tagger-i. Setimo se Benksija, koji je definitivno promenio način na koji vidimo grafite i grafitere.

Doprinos ozloglašenosti grafita uopšte, dala je Teorija slomljenih prozora 80tih godina prošlog veka, pomoću koje su naučnici pokušali da objasne porast stope kriminala u Njujorku. Naime, bilo koji znak nereda ili narušenog okruženja određenog dela grada (poput đubreta i grafita), utiče na svest ljudi i povećava opasno ponašanje i kriminal. I dalje se izjednačavaju sa spontanom ekspresijom bez ikakvih inhibicija, konfuzijom u društvu, depresivnošću, besom, konfliktima i preokupacijom opšte javnosti, što deluje i nekako logično. Mladi ljudi imaju potrebu da na neki način izraze svoje nezadovoljstvo pa se prazne i ventiliraju po ulicama sopstvenog grada.

„Mladi ljudi često sebe vide kao neranjive. Kada se desi tragedija, racionalizuju sa „meni se to nikada ne bi moglo dogoditi.“

Za psihologiju je zanimljivo pitanje zašto se mladi uopšte uključuju u ovakav vid ilegalnih i opasnih aktivnosti kao što je pisanje grafita? Ako krenemo od toga da interesovanje koincidira sa periodom adolescencije a opada u odraslom dobu, ključ je verovatno u rizičnom ponašanju. Adolescenti su skloni preuzimaju rizika, iz brojnih razloga: slabije reguliše svoje emocionalno stanje, više su usmereni na sadašnjost nego na budućnost, podložni su uticaju vršnjaka. Osnovne potrebe za individualnošću, kontrolom i autonomijom, ispunjavaju kroz testiranje granica, kršenje pravila, potragu za uzbuđenjem, a odatle i brojni ispadi poput kršenja dogovora vezano za vreme izlaska, tuče, uriniranje u javnosti, psovanje, varanje, seksualno eksperimentisanje. Na taj način postavljaju razliku između sebe i odraslih koji pokušavaju da kontrolišu njihov život. Pored potrebe za rizikom, ostali motivi su brojni: pripadanje grupi, demonstracija slobode osobama od autoriteta, biti prepoznat kao umetnik, dostizanje slave, umetnički doprinos javnim mestima, potreba za adrenalinom.

„To je vidljiv i javni način da se ostavi jedinstven trag; pruža ulazak u relativno eksluzivnu i tajnu „bandu“ mladih koji nisu mnogo uspešni u ostavljanju tragova na neki mejnstrim način; koji nisu vođeni destruktivnim impulsima orjentisanim na druge ljude (na skali „acting out-a“, grafiti ne nanose štetu ljudima), ali koji osećaju veliku potrebu da budu primećeni i da pokažu svoje nezadovoljstvo a da ih ne uhvate“- kaže klinički psiholog Mendi Kok.

8680416464_ee12a2ba0e_z

Crtanje grafita se obično vezuje za muški pol, a psihoanalitičari to objašnjavaju na svoj (po malo predvidiv) način:

„Jasna je subliminalna funkcija koju crtanje grafita može imati kod muških adolescenata, i način na koji prskaju sprejem simboliše penis sa asociranim masturbatornim fantazijama.“

Na osnovu podataka sakupljenih iz intervjua, novinskih članaka i blogova, pronađeno je da mladim ljudima grafiti na početku pružaju osećaj uzbuđenja, a zatim postaju zavisni usled nagrađujućih aspekata poput statusa, nekonformističkog socijalnog identiteta i reputacije u okviru grupe grafitera. Kako odrastaju, ovaj osećaj prerasta u opsesivnu želju za sticanjem priznanja od strane zajednice uopšte. Mladi grafiteri naglašavaju privlačnost ilegalnih aspekata ove aktivnosti- neposlušnost kao znak slobode. Prosto, rizično je ali zabavno truditi se da ne budeš uhvaćen i bežati od organa reda. Stariji i iskusniji naglašavaju važnost prenošenja poruka autsajderima i kvalitet umetnosti.

Vratimo se na „tradicionalne“ grafite, koji se asociraju sa vandalizmom. Iz Koenovih uopštenih 6 kategorija vandalizma, 3 se mogu primeniti u ovom slučaju: grafiti kao ideološki vandalizam, koji su inspirisani političkim, socijalnim ili nekim drugim aktivističkim razlozima; grafiti kao vandalizam inspirisan rivalstvom- ko može napraviti veći, bolji na rizičnijem mestu; grafiti kao maliciozni vandalizam, kao izraz besa ili frustracije uz obaveznu političku dimenziju. Što bi značilo- ako ljudi misle da nisu pravedno tretirani i da povodom toga ništa ne mogu da urade, češće će da se uključe u ono što bi mnogi nazvali „uništavanjem grada“, tj crtanjem grafita.

 

 

 

Reference:

Othen-Price, L. (2006). Making their mark: A psychodynamic view of adolescent graffiti writingPsychodynamic Practice: Individuals, Groups and Organisations, 12(1), 5-17.

Watzlavik, M. (2014). The „art“ of identity development- Graffiti painters moving through time and spaceCulture & Psychology, 20(3), 404-415.

Taylor, F. M. (2010). Addicted to the risk, recognition and respect that the graffiti lifestyle provides: Towards an understanding of the reasons for graffiti engagementInternational Journal of Mental Health and Addiction, 10(1), 54-68.

Wolff, B. (2010). The Writing on the Stall: Graffiti, Vandalism, and Social ExpressionKaleidoscope, 9(11). 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s