PsihoMisterije | Pritajena zmija, skriveni….pas?!

Piše: K.Z. Vuković

Ideje o vukodlacima i ljudima sposobnim da uzimaju oblik neke životinje (shapeshifters) prisutne su u različitim kulturama širom sveta. Pominju se u mitovima naroda sa prostora Evrope, srednje i severne Amerike, a ima ih u u predanjima kultura dalekog istoka. Verovanje ili pripovedanje o ovoj pojavi preživelo je i pojavu hrišćanstva i srednji vek i ostalo prisutno i popularno i u savremenoj literaturi (tim Edvard ili tim Džejkob, hm?). Nekada su ove promene voljne, nekada su rezultat prokletstva ili kazne bogova. Tako i grčka mitologija pominje slavnog Likaona, kralja Arkadije, koji je pao u nemilost Zevsa nakon što mu je za večeru poslužio ljudsko meso. Postoje različite verzije ovog mita, a u većini je rezultat Likaonovog postupka bio pretvaranje u vuka.

Pored toga što je poslužio “egzotičnu” večeru Zevsu, Likaon je poslužio i kliničkoj psihologiji pozajmljujući svoje ime retkom sindromu – kliničkoj likantropiji.

Likantropija je deluzija o tome da se osoba pretvorila u životinju. U koju – mahom zavisi od verovanja i kulture kojoj osoba pripada, te se pored vukova pojavljuju i mačke, ptice, zečevi, krokodili, i td. Deluzija je toliko jaka da osobe nekada prijavljuju da osećaju kako im se telo menja, čemu u prilog govore zanimljivi rezultati Moselhy-jeve studije o neuobičajenoj aktivaciji određenih delova mozga kod pacijenata sa simptomima likantropije.

Predstavljamo vam slučaj žene koja je verovala da je postala zmija i specifični slučaj muškarca koji je strahovao da postaje pas.

Slučaj žene – zmije

Gospođa A, stara 47 godina primljena je u bejrutsku psihijatrijsku bolnicu 2010. godine. Prema informacijama koje je dala porodica, pacijentkinja je imala najmanje dve teške depresivne epizode u prošlosti, ali je odbijala da uzima lekove. Dva meseca pre prijema u bolnicu, ponovo je počela da pokazuje simptome teške depresije. U tom periodu sestra joj se udala i odselila, a ocu koji boluje od dijabetesa su amputirani prsti stopala, zbog čega je pacijentkinja osećala krivicu. Tada je dobila je adekvatnu terapiju koju joj je davao jedan od članova porodice. Međutim, nakon nekoliko nedelja, počela je da povremeno nesvesno otvara usta i izbacuje jezik. Dva dana pred odvođenje u bolnicu, prestala je da priča i da uzima lekove, tvrdeći da su to lekovi za g-đu A., a ne za nju, da je ona zmija, a g-đa A. je mrtva. Porodica ju je odvela kod sveštenika koji je pokušao da izvrši egzorcizam čitajući molitve, a kako se simptomi nisu povukli, porodica je shvatila da će lekari možda imati više uspeha. Tokom inicijalnog intervjua, pacijentkinja je rekla da je g-đa A. umrla pre dve nedelje, da je ona sada zmija i da zato ne može da uzima ljudske lekove, da želi da ujede i ubije članove medicinskog osoblja. Prijavila je auditivne halucinacije – čula je đavola koji joj je govorio da je on odgovoran za njenu transformaciju. Osećala je otrov koji joj kruži glavom i u nekoliko navrata je pokušavala da ujede osoblje. Kako nije imala nikakva fizička oštećenja, a laboratorijski nalazi su bili uredni, dijagnostikovan joj je težak depresivni poremećaj sa simptomima psihoze. Nakon odobrenja porodice, data joj je farmakoterapija. Puštena je na kućno lečenje nakon 4 dana, sa značajnim poboljšanjem i oslobođena deluzija.

Unknown-Species-Found-in-Africa-Facebook-Scam-Reemerges-478693-3

Slučaj delimične likantropije – muškarac koji je mislio da će postati pas

Sredovečni muškarac iz severno-istočne Indije došao je u bolnicu sa suprugom žaleći se na anksioznost, uznemirenost i povremene nevoljne napade lajanja, praćene preplavljujućim strahom od pretvaranja u psa. Napadima je prethodio ujed psa nekoliko sati pre prijema. Iako je pacijent bio otvoren za diskusiju i razuveravanja, nije imao objašnjenje svog ponašanja. Pre napada, pokazivao je anksiozno-izbegavajuće karakteristike i nije imao ličnu ili porodičnu istoriju mentalnih bolesti; nije koristio psihogene supstance i nikada ranije nije imao halucinacije ili deluzije, što je potvrdila i supruga. Ona je ukazala na mogućnost da su koreni njegovog straha u narodnom verovanju da posledica psećeg ujeda može biti trudnoća (autor koristi izraz “puppy pregnancy”). Nakon što je primljen na detaljnije posmatranje, analize su pokazale uredan biohemijski nalaz, a nisu nađena ni fizička oštećenja mozga. Dat mu je lek protiv anksioznosti, posle čega je imao normalan san, a sledećeg dana je lajanje prestalo. Procena mentalnog statusa nije ukazala na patologiju; uznemirenost je prestala, osim što je pacijent bio zabrinut da se epizoda ne ponovi. Posle suportivne terapije, pušten je kući.

Slučajevi likantropije izuzetno su retki i obično prate neka druga, rasprostranjenija oboljenja, kao što je shizofrenija, bipolarni poremećaj, psihotična depresija, poremećaji ličnosti ili upotreba kanabisa i alkohola. Opisani su i  slučajevi likantropije kao pratećeg simptoma porfirije, ali u tim slučajevima je moguće da su obolele osobe neadekvatno doživljene i opisane od strane primitivne, neinformisane i neprihvatajuće sredine. Likantropija se obično javlja u obliku akutne deluzije, koju najviše ima smisla tumačiti u okviru date kulture ili religije. Često životinja čiji oblik osoba “preuzima” zavisi od toga šta za nju predstavlja zlo ili greh. Kod teško depresivnih osoba, moguće je da dolazi do inkorporiranja takvih verovanja u deluzije o sopstvenoj grešnosti ili krivici (kao što je bio slučaj kod opisane pacijentkinje).

Indijski pacijent je specifičan po tome što u njegovom slučaju ne možemo govoriti o deluziji. On je sve vreme bio lucidan, otvoren za diskusiju i nije imao halucinacije. Uzimajući u obzir pacijentovu anksioznu ličnost, Mangot predlaže objašnjenje prema kome je lajanje i verovanje u mogućnost da se pretvori u psa, odbrambeni mehanizam identifikacije sa agresorom (psom koji ga je tog dana ujeo). Iako su susreti nekoliko meseci nakon prijema ukazali na potpuni oporavak, autor ostavlja mogućnost da ova epizoda može biti uvod u psihozu.

 

 

 

Reference:

Khalil, B. et al. (2012). Lycanthropy as a Culture-Bound Syndrome: A Case Report and Review of the LiteratureJournal of Psychiatric Practice, 18(1), 51-54.

Mangot, A.G. (2013). A transient case of partial lycanthropyOA Case Reports, 2(15), 141.

 

One thought on “PsihoMisterije | Pritajena zmija, skriveni….pas?!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s