Film „Spider“: Kapgras deluzija, spliting i Edipov kompleks

Piše: Sanja Dutina

*PAŽNJA: U tekstu su neizbežno prisutni SPOILERI*

215px-Spider_filmDejvid Kronenbergov film Spider“  samim uvodom nam poručuje da sledi mnoštvo pogodnog materijala za psihološku analizu. Uostalom, takva su i sva druga njegova ostvarenja, zaključno sa Eastern Promises, dok nije, nažalost, počeo direktno da se bavi Frojdom i Jungom kao i da angažuje glumca Roberta Petisona.

No, vratimo se na uvodnu scenu. Oronuli zidovi prikazani su tako da svaki sadrži određene obrise koji podećaju na Roršahove mrlje od mastila. Priča će, dakle, biti otvorena za interpretaciju. Svako će da vidi svoju verziju istine, ili najvažnije, glavni lik, Denis Kleg, videće ono što želi da vidi.

Radnja je smeštena negde oko 1980. godine, tokom prelaska sa sistema koji se oslanja na instituciju azila, na sistem zaštite u zajednici. Denis Kleg iz mentalne ustanove odlazi u tzv „kuću na pola puta“, grupni dom za mentalne pacijente, kao jedan od oblika stanovanja sa podrškom, u kojem pacijenti provode vreme dok ne budu spremni da se u potpunosti vrate u zajednicu.  Slučajno ili ne, kuća se nalazi u blizini mesta gde je odrastao. Odlaskom na svoju staru adresu kao i porodičnu parcelu u okviru zajedničke bašte, polako se priseća detinjstva i traumatičnih događaja koji su zauvek obeležili njegov život i psihičko stanje.

Očigledno je da Denis pati od paranoidne shizofrenije. Ima potpuno zaravnjen afekat, vizuelne, auditivne i olfaktorne halucinacije, priča nerazumljivo, usporeno hoda, bez volje, deluje zbunjeno, socijalno je izolovan. Ne da svoje stvari, nepoverljiv je, a u sobi krije sveščicu u koju zapisuje svoja sećanja iz detinjstva, rukopisom i jezikom samo njemu razumljivim.

Vlasnica doma, gospođa Vilkinson, jednom prilikom primećuje da nosi šest košulja u slojevima, jednu preko druge, i pita ga da li je to zaista neophodno. Terens, ukućanin koji pokušava da se poveže sa Denisom, objašnjava: „Naravno gospođo. Odelo čini čoveka; što je manje čoveka, veća je potreba za odećom.“

Sklapajući kockice prošlosti shvatamo da je Denis bio izuzetno blizak sa majkom. Zapravo, prema njoj je osećao divljenje koje bi se moglo pripisati Edipovom kompleksu. Naslov filma se odnosi na nadimak koji je majka dala Denisu, jer je voleo da sluša njenu priču o paucima i paukovim mrežama. U svojoj sobi je kao dečak od kanapa napravio paukovu mrežu, a videćemo da mu i kasnije služi kao izvor utehe i mira. Prema Denisovim sećanjima, otac je povremeno bio verbalno nasilan, noći je provodio u lokalnom pabu. Javljaju se problemi u braku, od kojih brižna majka pokušava da ga zaštiti.  Otac zatim počinje aferu sa lokalnom prostitutkom. Kada ih majka zatekne, otac je ubija i zakopava u bašti. Ljubavnicu dovodi kući i nastavlja da živi kao da se ništa nije dogodilo. Iako Denis uporno ponavlja: „Ona nije moja mama, ona je je kurva. Jeftina kurva!“ i okrivljuje oca za ubistvo, otac nikada ne priznaje zločin. Kako bi osvetio majku, pomoću zamke sa konopcima, otpušta gas u kuhinji i očeva ljubavnica umire. U trenutku kada kamera prikaže mrtvo telo na podu, vidimo da je Denis u stvari ubio sopstvenu majku.

Kako objasniti ove događaje? Denisu možemo da pripišemo dijagnozu Kapgras deluzije, koju karakteriše deluziono uverenje da su bliske osobe zamenjene dvojnicima. U ovom slučaju, Kapgras deluzija je pratila dijagnozu paranoidne shizofrenije. Denis je imao očuvanu sposobnost prepoznavanja lica, ali je izostao emocionalni odgovor koji prati susret sa poznatim licem. Bio je u stanju da prepozna majku, ali je poricao njenu autentičnost.  Hronologija događaja je nešto drugačija nego što Denis pamti. Problemi u roditeljskom odnosu jesu postojali, i otac je često noći provodio u lokalnom pabu. Jednom prilikom, majka ga šalje po oca kako bi svi zajedno večerali. Tamo susreće lokalnu prostitutku po imenu Ivon, koja ga pred svima ponizi. Nekoliko dana kasnije, zatiče majku kako se ogleda u izazovnoj i provokativnoj spavaćici, koja mu kaže: „Vidi šta sam kupila. Misliš da će se svideti tvom ocu?“  Majka je očigledno pokušala da ponovo uspostavi i osveži intimni odnos sa mužem, ali za Denisa njena seksualizacija postaje edipalna izdaja i odbacivanje.

spider---desafie-sua-mente-2002---a-perturbacao-da-mente-ganha-mais-uma-versao-na-filmografia-de-cronenberg-dessa-vez-estrelada-por-ralph-fiennes-vencedor-da-palma-de-ouro-de-cannes-em-2002-o-1363334004909_956x500

Dok je bila brižna i nežna i zadovoljavala njegove potrebe, doživljavao ju je kao dobar objekat, sada kada frustrira njegove potrebe, dolazi do dezintegracije objekta putem mehanizma odbrane po imenu spliting. Pošto nije u stanju da poveže dobra i loša iskustva koja potiču od majke, splitingom je deli na dobar i loš objekat i tako se oslobađa nepodnošljivih osećanja. Loš objekat je seksualna majka koju u fantaziji izjednačava sa prostitukom Ivon, i majka postaje očeva ljubavnica. Upravo prethodni susret u pabu sa Ivon, učinio je da ona postane sve ono uznemirujuće, vulgarno i prljavo vezano za seksualnost. Defanzivnim splitingom je zaštitio idealizovanu verziju majke svetice od proganjajuće loše majke prostitutke. U nemogućnosti da prihvati nekompatibilne majčine uloge, Denis počinje da veruje da je majku zamenila dvojnica, tj Ivon, što mu dozvoljava da prema njoj izrazi agresivne i hostilne reakcije, dok održava poštovanje prema „dobroj, pravoj majci“. Kasnije će u njegovoj fantaziji i gospođa Vilkinson da se transformiše u Ivon, kada još jednom preusmerava bes sa loše majke na dominantnu i autoritativnu vlasnicu kuće.

Tokom boravka u kući na pola puta, Denis u jednom trenutku vadi fotografiju na kojoj su prikazane dve gole žene, od kojih zamišlja, pokrivajući ih rukama, da su one u stvari njegova majka. Jasno je da se ponovnim uspostavljanjem intimnosti majke i oca, Denis osećao isključenim. U oca je projektovao sopstvene ubilačke impulse, optuživši ga da mu je ubio majku.

Stvarajući lažna sećanja od iscepkanih istinitih delova i fantazije, ceo život se branio od suočavanja sa činjenicom da je kriv za smrt sopstvene majke. Onda kada prava istina ispliva, simptomi se pogoršavaju, i Denis se vraća u psihijatrijsku ustanovu. Pitanje je da li je sa tim ciljem, kao korak ka poboljšanju, i poslat u dom koji se nalazio baš na toj lokaciji koja je neizbežno doprinela da se pozabavi prošlošću. Zanimljivo je da iako je veći deo života proveo u instituciji, osim što ga je sklonila i izmestila od društva, nije donela nikakvu korist za njegovo mentalno zdravlje. Dok se bori sa lavirintom sećanja, duhovima prošlosti, podseća na usamljenika, živog mrtvaca, kojem niko nije pokušao da olakša i pomogne. Zauvek će ostati otpadnik od društva. U tom smislu, osvrćući se na vreme radnje filma, može poslužiti i kao kritika tadašnjeg tretmana pacijenata. Takođe, moguće je da je u ranom detinjstvu postojala još neka trauma koja je uticala na dalji razvoj događaja, ali paučinu ne možemo do kraja da razgrnemo, pa nek ovo ostane kao naša interpretacija Kronenbergove priče.

 

 

 

Referenca:

Sklar, J. & Sabbadini, A. (2008). David Cronenberg’s Spider : Between confusion and fragmentation. The International Journal of Psychoanalysis, 89(2), 427-432.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s