Zašto je važno pravilno deci čitati knjige?

Piše: Sanja Dutina

Stručne knjige, web-sajtovi, novine i magazini uvek su prepuni saveta da se deci još od ranog uzrasta obavezno čita. Čitanje se prepoznaje kao važno za sticanje i razvoj jezika i pismenosti, jer je u pitanju plodan i ključan kontekst intimne interakcije odraslog i deteta, gde su oboje uz podeljenu pažnju usmereni na isti objekat ili događaj. Na taj način se učvršćuje emocionalna povezanost roditelja i deteta, podstiče razvoj vokabulara, stvaraju se pozitivni stavovi prema čitanju uopšte u kasnijim godinama.

Istraživanja pokazuju da je period od rođenja do treće godine kritičan za dugoročni razvoj jezika, kognicije, emocija i socijalizacije. Prema Kurtisu i Šuleru, već oko šesnaeste nedelje dete je spremno da sluša priče, a od šestog meseca je sposobno da reaguje na intonaciju glasa i prozodiju čitaoca. Prosečan uzrast koji se preporučuje za početak čitanja knjiga je između 7 i 9 meseci, i potrebno je uključiti ovu aktivnost u redovnu rutinu. Što ranije dete dođe u dodir sa čitanjem i knjigama, u kasnijim godinama ima veće skorove na jezičkim merama.

Razvoj jezika i sposobnost čitanja su pod uticajem sredinskih faktora, pa tako nedostatak knjiga u porodičnom okruženju može imati štetne posledice. Moguće je da se deci koja u petoj godini života imaju jezičke probleme, manje čitalo ili da imaju roditelje koji ni sami nisu vešti u čitanju. Jedno longitudinalno istražavanje pokazalo je da je broj knjiga koje dete poseduje u šestom mesecu života, dobar prediktor ekspresivnog jezika u 24. mesecu, kao i uspešnosti prolaska testova za upis u školu. De Beriš je takođe pokazao da čitanje mlađoj deci mnogo više utiče na razvoj pismenosti, slušanje i interakciju sa odraslima nego čitanje u starijem uzrastu.

Sigurna afektivna vezanost se dovodi u vezu sa takvim ponašanjem majke koje podstiče pismenost i fokusiranje na knjige, ali i detetovo interesovanje za čitanje. Roditelji koji čitaju deci, često i sami uživaju u knjigama, poseduju više knjiga i češće ih vode u knjižare i bibilioteke. Suština je u tome da ukoliko roditelj uspešno izazove detetovu reakciju na sadržaj (kvalitativna komponenta čitanja), može podstaći njegovo interesovanje i želju da mu se što više čita (kvantitatnu komponentu), što se može održati na starijem uzrastu. Sa druge strane, deca koja i sama izraze želju da nauče da čitaju, mogu da podstaknu roditelje na ovu aktivnost.

Većina istraživanja o čitanju se oslanja na teoriju Vigotskog, gde se spremnost roditelja da se uključi u rad sa detetom i strukturiše aktivnosti, dovodi u vezu sa zonom proksimalnog razvoja. Zona proksimalnog razvoja se odnosu na razliku između detetovih trenutnih sposobnosti i onoga što može da nauči samo, i potencijalnih sposobnosti tj onoga što može naučiti uz podršku starijeg deteta ili odraslog. Kako je Vigotski naglašavao važnost jezika i socijalne interakcije za kognitivni razvoj, Marej i Igan su pokušali da empirijski odgovore na pitanje da li deca kojima roditelji čitaju pokazuju i napredniji kognitivni razvoj u odnosu na decu kojima ta aktivnost nedostaje. Na uzorku od 11,134 devetomesečnih beba, koristili su mere komunikacije i rešavanja problema- subskale upitnika Ages and Stages, i tri prediktivne varijable povezane sa jezičkim aktivnostima: čitanje, pokazivanje slika i pričanje sa detetom.

11628588594_8dc6483799_z

Rezultati su pokazali da je čitanje i konstantno pričanje i obraćanje detetu  statistički značajno pozitivno povezano sa kognitivnim skorovima, tj kognitivnim razvojem devetomesečnih beba. Time je podržana perspektiva Vigotskog, koji je tvrdio da jezik podstiče kognitivni razvoj tako što omogućava internalizaciju informacija iz spoljašnjeg sveta i poboljšava samokontrolu nad kognitivnim procesima kao što su pamćenje i mišljenje. Dakle, čitanje i pričanje ne donose samo korist za razvoj jezika već i za druge aspekte kognitivnog razvoja.

Efekat se zadržava i na starijem uzrastu, pa je longitudinalna studija na 6000 ispitanika koji su u šesnaestoj godini radili kognitivne testove, pokazala da je čitanje iz zadovoljstva, više od jednom nedeljnom, povezano sa intelektualnim napretkom u odnosu na proširenje vokabulara, pisanje ali i matematičke sposobnosti. Uticaj čitanja knjiga je čak četiri puta veći od posedovanja roditelja koji su fakultetski obrazovani. Ista studija ima nameru da u narednim godinama ispita i da li čitanje može da nas sačuva od kognitivnog opadanja u starosti.

Da bi čitanje donelo bilo kakvu korist za dete, nije dovoljno da samo pasivno sluša. Mnogi roditelji pogrešno misle da je puko čitanje dovoljno da dođe do poboljšanja jezičkih sposobnosti.  Postoje dva stila čitanja koja se prepoznaju kao korisna: opisni stil i stil orjentisan na učinak. Opisni se fokusira na opisivanje slika tokom čitanja, dok se drugi stil fokusira na diskusiju o značenju priče nakon završetka čitanja. Prvi je koristan za onu decu koja od samog početka imaju niži nivo vokabulara, dok je drugi stil bolji za one koji imaju viši početni nivo.

Roditelj mora biti voljan da objašnjava dok dete sluša, da koristi što širi raspon vokabulara i kompletnu strukturu rečenice. Za kraj ćemo navesti 6 principa koji opisuju sredinske faktore koji podstiču učenje jezika, a svaki se može aktivirati i onda kada detetu čitamo knjige.

  1. Dete mora što češće da čuje što veći broj reči.
  2. Deca uče reči onda kada su zainteresovana, što znači da dete najlakše nauči onda kada mu pričamo o objektu ili akciji koja ga trenutno zanima.
  3. Roditelj mora biti responzivan. Dete mlađe od tri godine ne može da nauči reči prateći televizijski program, jer tu nema mnogo interakcije. Sa druge strane, čak i razgovor i putem Skajpa donosi korist, jer sagovornik komunicira i direktno odgovara detetu. Odrasli treba da se trude da održe razgovor, vodeći računa na zainteresovanost deteta, tj drugi princip.
  4. Deca uče reči onda kada im je jasno njihovo značenje.
  5. Vokabular i gramatika se uče u isto vreme.
  6. Roditelji treba da imaju pozitivan stav. Konstantne zabrane poput „Ostavi to!“ , ne samo što imaju negativan ton, već služe i za zatvaranje i završavanje razgovora. Potvrde poput „Baš ti je zanimljiva ta igračka“, podstiču detetovo interesovanje, održavaju razgovor, a tako se grade i vokabular i gramatika. Potrebno je uvek praviti takvo okruženje koje podstiče razvoj jezika, što više pričati, punim rečenicama i postavljati što više pitanja umesto naredbi i direkcija.

 

 

FeaturedPhotoCredit: momsmagazine.com

Reference:

Holland, W. J. (2008). Reading Aloud with Infants: The Controversy, the Myth, and a Case StudyEarly Childhood Education Journal, 35(4), 383-385.

Duursma, E. et al. (2008). Reading aloud to children: The evidence. Archives of Disease in Childhood93(7), 554-557.

Kassow, D. (2006). Parent-Child Shared Book Reading: Quality versus Quantity of Reading Interactions between Parents and Young ChildrenTalaris Research Institute, 1(1).

Murray, A. & Egan, M. S. (2014). Does reading to infants benefit their cognitive development at 9-months-old? An investigation using a large birth cohort surveyChild Language Teaching and Therapy, 30(3), 303-315.

Dickinson, K. D. et al. (2012). How Reading Books Fosters Language Development around the WorldChild Development Research. 

One thought on “Zašto je važno pravilno deci čitati knjige?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s