Naše nesvesno- urođeni detektor laži

Piše: Sanja Dutina

Iako nas brojni priručnici, knjige i novinarski tekstovi zatrpavaju navodno sigurnim znakovima koji ukazuju da neko laže, činjenica je da u ovom trenutku ne postoji nikakav spisak preciznih i tačnih verbalnih, neverbalnih ili fizioloških znakova koji odaju lažova (više o tome pročitajte ovde). Izgleda da isti ti saveti u vidu „jasnih pokazatelja“ (poput vrpoljenja i skretanja pogleda), mogu da nanesu više štete nego koristi, i ne mislimo samo na širenje zabluda, pogrešnih uverenja i prividne iluzije da smo postali nekakvi eksperti za laži.

Eksperimenti rađeni na primatima pokazuju da oni veoma uspešno produkuju ali i detektuju laži (na primer, šimpanze), što je u skladu sa evolutivnom teorijom koja razvoj ove sposobnosti pripisuje potrebi za preživljanjavanjem i povećanjem reproduktivnog uspeha. Pošto i mi pripadamo redu primata, pitanje je šta se desilo sa našim sposobnostima? Bella de Paulo je sa svojim kolegama statistički analizirala sve studije ikada rađene na temu prepoznavanja laži, i potvrđeno je da smo uspešni samo na nivou slučajnosti. U proseku, pogađamo u 54% slučajeva. Zašto bi ljudi izgubili ovako važnu sposobnost i da li su je uopšte izgubili, ili je nešto drugo u pitanju?

Pacijenti koji boluju od afazije i imaju oštećenu levu cerebralnu hemisferu (posebno levi orbitofrontalni korteks), nisu u stanju da razumeju izgovorene rečenice. Zbog toga se oslanjaju na neverbalne signale i, začudićete se, mnogo bolje prepoznaju obmanu od zdravih ispitanika. Forenzički psiholog, Leann Ten Brinke, iz ovih nalaza je zaključila da se tačnost prepoznavanja laži povećava onda kada je svesna misao oštećena. Samim tim, u skladu sa brojnih drugim nalazima forenzičke psihologije, neuronauka i primatologije, pretpostavila je da možemo automatski da detektujemo laži, kao i svi drugi primati, ali manje svesnim mentalnim procesima poput čudnog osećaja neprijatnosti. Po prvi put, skoncentrisala se na onoga ko procenjuje laž/iskrenost, a ne na samog lažova.  Za potrebe eksperimenta, zajedno sa kolegama, napravila je set video snimaka na kojima različite osobe tvrde da nisu počinile prestup- polovina je lagala, polovina je govorila istinu.

72 ispitanika su gledala po dva snimka- jedan u kojem osumnjičeni laže i drugi u kojem govori istinu. Nakon toga, prvi zadatak je bio da na osnovu fotografije, osumnjičenog klasifikuju kao iskrenog ili lažova. Ovakav zadatak koristi svesne procese, i kao što je i očekivano, ispitanici su bili jako loši u proceni. Pogađali su u 46,83% slučajeva, što je ispod nivoa slučajnosti od 50%.  Drugi zadatak je bio test implicitnih asocijacija, kojim se mere nesvesne automatske asocijacije među ljudima, objektima, idejama. Fotografije osumnjičenih su kratko prikazane (primovane), i tehnikama maskiranja su sakrivene od svesti. Zatim su ispitanici sortirali reči poput „iskren“ ili „obmanjujuć“ u dve kategorije- istina/laž. Cilj je bio da se ispita da li nesvesno povezuju sliku lažova sa rečima koje spadaju u kategoriju laganja, i obrnuto. Zaista, ispitanici su značajno brže vršili kategorizaciju ukoliko su se fotografija i reč podudarale (ukoliko je fotografija lažova prethodila reči „obmanjujuć“), nego ukoliko su se razlikovale (fotografija onoga ko govori istinu prethodi reči „obmanjujuć“).

Indirektna mera detekcije laži pokazala se boljom od tradicionalne, direktne mere, i to značajno iznad nivoa slučajnosti. Uz to, žene su se pokazale kao bolje u ovom zadatku. Ten Brinke smatra da je to jak dokaz da ljudi ne mogu svesno da diskriminišu laž od istine, ali mogu na nekom nesvesnom nivou. Štaviše, netačni svesni procesi ometaju rad tačnih nesvesnih procesa, tj mi sami sebe zbunjujemo oslanjajući se na stereotipne i beznačajne pokazatelje obmane koji nemaju mnogo dodira sa realnošću (a kojima nas uče oni brojni priručnici).

http%3A%2F%2Fstatic01.nyt.com%2Fimages%2F2014%2F04%2F27%2Fbusiness%2F27-APPLIED%2F27-APPLIED-videoSixteenByNine1050

Profesorka de Paulo je svojim ispitivanjima došla do sličnih nalaza. Nakon gledanja ili slušanja klipova, ispitanicima je postavljala direktna pitanja („Da li ova osoba laže ili govori istinu?“), ali i indirektna pitanja o ličnim osećanjima i impresiji („Koliko vam je ova osoba delovala ambivalentno? Koliko vam je delovala opušteno? Koliko ste sumnjičavi? Da li ste sigurni u svoju procenu? Da li imate utisak da ste stekli dovoljno informacija?“).  Pokazalo se da su njeni ispitanici mnogo bolje pravili razliku između istine i laži ukoliko su se oslanjali na indirektna pitanja. Bili su sigurniji u svoju procenu, opušteniji i smatrali su da imaju dovoljno informacija kada su slušali osobu koja govori istinu.

Međutim, ništa nije tako jednostavno kao što deluje. Franz i von Luxburg su pružili ozbiljne metodološke zamerke vezane za ovaj tip istraživanja, i doveli u pitanje Ten Brinkeove zaključke o superiornosti nesvesnih procesa. Replicirajući analizu na istim podacima, pronašli su da je i nesvesni učinak, kao i svesni, takođe bio na nivou slučajnosti, što znači da nema dokaza o preciznosti nesvesne procene. Dalje navode da i brojna druga istraživanja „koriste ista manjkava obrazloženja te mogu da zalutaju“ i da je glavni problem metod ispitivanja. Dok se metod ne promeni, sve rezultate treba obazrivo tumačiti, što naravno ne znači da ne postoje nesvesni procesi koji su odvojeni od svesnih procesa.

Bez obzira na nedostatak saglasnosti vodećih autora, ako nešto iz svega ovoga treba da izvučete, neka to bude da je krajnje vreme da odbacite self-help literaturu i ne zamajavate se klišeima o verbalnom i neverbalnom ponašanju. Svakako je bolje da verujete svom prirodnom instinktu.

 

 

Referenca:

Ten Brinke, L. et al. (2014). Some evidence for unconscious lie detectionPsychological Science, 25(5), 1098-105.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s