Sumanute ideje grandioznosti u filmu „BIG EYES“

Piše: Sanja Dutina

Big-Eyes-poster

*PAŽNJA: U tekstu su neizbežno prisutni SPOILERI*

Film “Big Eyes” zasnovan je na istinitoj priči o Volteru i Margaret Kin, njegovom plagijarizmu i preuzimanju odgovornosti za umetnička dela koja je ona stvarala, o razvodu i kasnijem suđenju oko autorkih prava. Izgleda da je oko 90% prikazanih događaja u filmu tačno, bar sudeći po poređenju koje iznosi History vs. Hollywood.

Volter i Margaret se upoznaju na uličnoj prodaji slika. Izuzetno šarmantan, samopouzdan i zavodljiv, uz romantičnu priču o tipičnom boemskom životu pariskog umetnika, uspeva da brzo očara Margaret. Iako nam nekoliko situacija u startu ukazuje da je moguće da Volter nije onakav kakvim se predstavlja, tek postepeno shvatamo da pati od retkog, perzistentnog poremećaja sa sumanutošću, koji karakterišu grandiozne ideje. Prema DSM-u, definišemo ih kao lažna uverenja o izraženoj vrednosti, moći, znanju, talentu ili posebnom identitetu, koji se kod osobe održava bez obzira na dokaze koji ukazuju na suprotno. Grandiozne ideje se obično vežu za određenu oblast stručnosti ili uspeha, ali su takve da mogu imati osnova u realnosti, pa okruženju ne deluju kao čudne i bizarne. Poremećaj najčešće ne prate halucinacije i nije u direktnoj vezi sa shizofrenijom. Volterova sumanuta ideja je da je jedan od najvećih svetskih umetnika. Prvobitno hvali slike ulica Pariza koje je preuzeo od manje poznatog slikara, poredeći svoje plagijate sa velikim umetnicima kao što su Mone i Pisaro.

Početno divljenje i očaranost Margaretinim slikama možemo tumačiti kao način da sakrije zavist prema njenom talentu. Pitanje je da li je od starta smislio prevaru, jer prvi put kada preuzme zasluge za “velike oči”, u pitanju je nesporazum. Verovatno mu je tek tada sinula ideja, jer je tučom u kafiću i naglom prodajom slika, neočekivano privukao pažnju posetilaca. Zbog karakterističnog oštećenja teorije uma, tj  kognitivnog razumevanja onoga što drugi misle i osećaju, Volter ponašanje zainteresovanih objašnjava kao dokaz da je poseban i vredan tuđe pažnje. Od tog trenutka, postepeno se povećava preokupacija “velikim očima” i uverenje da je on zaslužan za ova dela. Njegovo ponašanje nikome nije sumnjivo, jer spolja deluje da poseduje visoko samopouzdanje, bez ikakvih negativnih osećanja ili poteškoća u svakodnevnom funkcionisanju.

Očigledno je sumanutost prisutna većim delom Volterovog života, jer je do tog trenutka svakako preuzimao odgovornost za radove nepoznatog pariskog slikara. Samo je promenjen sadržaj sumanutosti, jer su ipak “velike oči” ono što bi mu omogućilo da ostvari aspiracije ka slavi, uticaju, bogastvu i najzad potvrdi njegovu genijalnost.  Iako pomalo maničan, dominira socijalnim interakcijama i potpuno ignoriše bilo koju negativnu informaciju ili kritiku. Čak i način na koji promoviše “svoju” umetnosti uz razvijene komunikacijske veštine, tumači kao dokaz sopstvenog talenta, nadarenosti i inteligencije.

Lako je primetiti postepen razvoj i stepen uverenosti u dominantnu grandioznu ideju. Od jasne procene Margaretinih slika kao “njenih”, one postaju “njihove” slike (“Naše… Sad smo okačeni u galeriji. Piše Kin, ja sam Kin, ti si Kin, od sada pa nadalje smo jedno isto.”), a zatim postaju “njegove”. Kada Margaret menja stil po uzoru na Modiljanija, Volter prvi put izgovara: “Kin znači JA!” Zavist više ne prikriva, sumanutost distiže potpuni procvat. Kada u galeriji prodaju Margeretinu sliku urađenu novom tehnikom, depresivno komentariše: “Čak nije ni moja, nego njena” – gde “moja” označava “velike oči”. Tu već postaje jasno da je Volter zaista ubeđen da su sva dela njegova.  Dodatno potvđuje svoj “božanski” talenat poredeći se sa slavnim ličnostima, poput Gogena, Vorhola, Mikelanđela.

Sve pozitivno pripisuje svojim zaslugama, kao način da održi samopouzdanje, a  negativni događaji, poput loše kritike slike koju je smatrao “svojim” definišućim delom, bude u njemu jake emocionalne reakcije. Margaretin pokušaj da ga suoči sa istinom da nikada u životu nije naslikao nijedno delo, rezultira hostilnošću i besom. Kada Svetski sajam propadne, doživljava slom živaca i blati kritičare. Zbog karakterističnog poremećaja mišljenja, grandiozna sumanutost prelazi u sekundarne ideje proganjanja, počinje da krivi Margaret za loše kritike, u suštini plašeći se da ona želi da mu oduzme “talenat i dar” koji poseduje: „Ovo je tvoja najveća izdaja! Izdala si me sa tom slikom! Sviđa ti se da me praviš lošim! Uživaš da mi se ljudi smeju.

str2_mctbigeyes_mt

Prema nekim teorijama, ideje sumanutosti se u stvari razvijaju kao kompenzacija za osećanje usamljenosti, bespomoćnosti i slabosti koji se kriju u pozadini. Verovatno se Volter tokom mladosti osećao se kao propalica i kao neuspešan. Grandiozne ideje uz izraženu maniju služile su da drže podalje od svesti suočavanje sa ovakvim mislima. Brane ga od niskog samopouzdanja i depresije, i sprečavaju da stekne uvid o razlici između idealnog i realnog selfa. U svojim memoarima, u realnom životu, Volter je napisao da mu je u jednoj viziji preminula baka rekla: „Mikelanđelo te je imenovao kao člana unutrašnjeg kruga govoreći da će tvoje remek delo „Sutra zauvek“ živeti u ljudskim srcima i umu kao što je njegovo delo u Sikstinskoj kapeli.“ Ovo nam ukazuje da je moguće da je u starijem dobu doživeo i određene kratkotrajne halucinacije, koje i dalje ne pripadaju shizofreniji već poremećaju sa sumanutošću.

Margaret je sve vreme ophrvana krivicom i tugom, ali 10 godina pristaje na prevaru, jer je na neki način primorana. Volter je psihički zlostavlja, manipuliše, vrlo vešto ubeđuje da je to najbolje za porodicu. Živi potpuno izolovana, praktično u zatočeništvu, nije joj mesto na velikim događajima koje posećuje, oterao je njenu jedinu prijateljicu, i pod budnim okom kontroliše da svo slobodno vreme provodi u ateljeu, hiperprodukujući slike po njegovoj narudžbini. I prava Margaret je u intervjuu izjavila: „Bila sam veoma zlostavljana žena. Psihološki zlostavljana, izuzetno. Upadala sam sve dublje i dublje u tu rupu, i nisam znala kako da izađem iz nje.“ Ostala je iz straha, slabosti, jer kao samohrana majka nije znala kako da izdržava nju i ćerku. Ćerka Džejn je izgleda od samog početka znala da slike pripadaju majci, ali je ćutala kako bi joj udovoljila.

Uz nisko samopouzdanje i lako potpadanje pod tuđu uticaj, Margaret karakteriše spoljašnji lokus kontrole, pa sve što se dešava pripisuje sudbini ili drugim ljudima. Zato i traži neki spoljašnji znak koji bi je ohrabrio ili joj dao dozvolu da prestane sa lažima. Sveštenik u tome nije uspeo jer je uverio da je muškarac glava kuće i da treba da veruje suprugovoj proceni. Eskalacijom događaja, od Volterove pretnje ubistvom do samog pokušaja ubistva, Margaret tek tada odlučuje da ga napusti, i odlazi na Havaje. Susret sa Jehovinim svedocima doživljava kao sudbinski, jer kod njih nailazi na podršku i odobravanje. U njhovom propovedanju nalazi onaj znak koji je tražila, tj dozvolu da istinu iznese u javnost. Počinje sudski proces, gde Volterova sumanutost dostiže nivo abnormalnog ponašanja- u isto vreme glumata advokata i svedoka.  Sudija ne pada na njegovu manipulaciju, i donosi dva platna da oboje naslikaju „velike oči“. Volter i tada glumi da je naprasno iščašio rame, i presuda se donosi u njenu korist.

Ključno je da Volter sve vreme ubeđuje kako druge tako i sebe. Nije običan patološki lažov, jer patološki lažovi priznaju istinu onda kada ih suoče sa činjenicama. On nikada nije prihvatio poraz, i do kraja života je insistirao da je pravi umetnik. Nije ni običan prevarant, jer prevaranti obično uz improvizaciju posao izvode sasvim solidno, da niko ne posumnja. Volter sa druge strane, do same smrti- nikada nije naslikao nijedno delo.

Referenca:

Knowles, R. et al. (2011). Grandiose delusions: a review and theoretical integration of cognitive and affective perspectivesClinical Psychology Review, 31(4), 684-96.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s