„Alive inside“: Muzika, sećanja i demencija

Piše: Sanja Dutina

Alive inside je dokumentarac koji nam pokazuje koliko je muzika moćna i korisna za pacijente koji boluju od različitih formi demencije. Kao početnu naznaku upoznajemo Alis koja objašnjava da se ne seća svog detinjstva. Onda kada stavi slušalice i čuje Luis Armstronga, dešava se potpuni preokret, sećanja naviru i kroz osmeh zaključuje- “Nisam ni znala da mogu toliko da pričam.”

Iza ovog projekta stoji Den Koen, socijalni radnik koji šest godina volontira u domu za stare: “Muzika povezuje ljude sa onim što su bili, onim što jesu i njihovim životom.” Vodeći se idejom da je muzika sastavni deo identiteta, Den je počeo da pušta obolelima od demencije muziku iz njihove mladosti, muziku koju vole. To ipak ne može biti bilo koja muzika, već mora imati značenje za njih, mora biti povezana sa njihovim sećanjima i osećanjima. Treba je samo pronaći, što nije uvek lak zadatak.

Prvi eksperimentalni slučaj je gospodin po imenu Henri. Vidimo ga kako sedi poguren za stolom, ne reaguje kada mu se neko obrati, ne prepoznaje sopstvenu ćerku, potrebna mu je pomoć u svakodnevnom funkcionisanju. Osoblje saznaje od ćerke da je u Henrijevom životu muzika oduvek imala posebno mesto, da je voleo da peva, posebno gospel. Kada mu puste pesmu, postaje “ubrzan, oživljen”, peva, reaguje, čak i odgovara na pitanja. Muzika je Henriju vratila identitet, a upravo ovaj klip je privukao pažnju javnosti na Denov projekat, nakon što je neočekivano postavljen na Reddit-u.

Neizostavni deo dokumentarca je i Oliver Saks, jer znamo koliko ljudi je već “probudio”, a ovom i sličnim temama se bavio u svojoj knjizi Muzikofilija. Saks objašnjava da se muzika ne može odvojiti od emocija, da pokreće sećanja, mozak i osećanja. Možemo je nazvati sporednim ulazom u mozak. Zašto je toliko efikasna? Delovi mozga koji su povezani sa muzikom, nisu pogođeni Alchajmerom. Naime, muzika pokreće više delova mozga neko “bilo koji stimulus”- auditivne i vizuelne delove, mali mozak i delove koji su zaduženi za koordinaciju pokreta. Samim tim, muzička memorija ostaje očuvana.

I kod ostalih pacijenata zabeležen je sličan efekat kao kod Henrija: Koni koja leži i jedva otvara oči, na zvuk muzike počinje da se pokreće; Deniz, bipolarna shizofreničarka, po prvi put se, dok pleše, kreće bez hodalice; Džon, ratni veteran, na prve taktove počinje da plače, a na pitanje da li ste tužni, odgovara- ne znam (osećanja bez sećanja?).

Saradnik na projektu, lekar Bil Tomas, objašnjava da je ovaj metod veoma teško zvanično uključiti u lečenje, jer se ne prepoznaje kao validna medicinska intervencija, kao što su lekovi. Medicina tretira ljudski organizam kao mašinu, a samo lekovi mogu da poprave oštećene delove: “Kako je došlo do toga da im dajemo lekove, hranimo ih, a da ne odgovaramo na duboke ljudske potrebe koje imaju?” Postoji gomila problema sa ovakvim pristupom, počevši od upotrebe antipsihotika koji nisu namenjeni starim ljudima, do zatvaranja u institucije u kojima gube dostojanstvo, slobodu, slobodnu volju i svoje najbliže. Naomi Fejl tvrdi da dementni ljudi spoljašnji svet doživljavaju strašnim i nepodnošljivim, pa  se povlače u sebe jer jedino na taj način mogu da povrate ravnotežu. Postaju “živi mrtvaci, vegetiraju”. Svima je potreban neki vid stimulacije, a upravo muzika može da im povrati spontanost koja domovima za stare inače nije svojstvena.

Alive-Inside_cropped_04

Meri Lu se razlikuje od ostalih pacijenata, jer i dalje živi sa svojom porodicom, okruženja ljubavlju i pažnjom. Den se nada da će joj upravo muzika pomoći da što duže ostane u svom domu, kao što je učinila za drugu pacijentkinju po imenu Nel. Nel živi sa suprugom, i uprkos desetogodišnjoj borbi sa demencijom, ne uzima nikakve lekove, ali je muzika održava u životu: “Bez personalizovane muzike bila bi u instituciji.” Misija ovog projekta je pre svega da pruži podršku i pomogne onim ljudima koji su usamljeni, izolovani. Den se nada da će jednog dana ovo postati standardna procedura („60 slušalica, 60 spašenih života“) i da će uspeti da izmeni sistem.

Dokumentarac se takođe osvrće na istoriju domova za stare, opisujući kako su dementni ljudi, nakon odluke da se podrže kroz zdravstveni sistem, držani u istom prostoru sa beskućnicima i mentalno obolelima. Od samog početka su tretirani prvo kao pacijenti, pa tek onda kao ljudi. Ključni deo je ipak pitanje da li smo stvarno zainteresovani za to kako starimo, i kako je došlo do toga da u našoj kulturi nema mesta za stare ljude, iako su tokom istorije smatrani za mudrace, za one koji svakako imaju šta da pruže („Boli me što nikome ne treba ono što imam da ponudim“, Deniz).

Naravno, niko ne tvrdi da je muzika lek za demeciju, ali svakako ima neku magičnu moć- pomaže i olakšava. Brojna istraživanja to potvrđuju i objašnjavaju. Na primer, pokazalo se da muzika stimuliše Brokino područje kod ovih pacijenta, čime se pojačava sposobnost produkovanja jezika. Ova  ideja nije nova, i verovatno vas asocira na muzikoterapiju, ali nemojte da se usudite da poredite te dve stvari. Naglašavam, jer je i samo Američko udruženje muzikoterapeuta  na to apelovalo. Taman kada pomislite da Denova misija ne može nikoga da ostavi ravnodušnim, oni koji najviše mogu da doprinesu stavljaju profit ispred ljudskosti. Zašto bi podržavali uvođenje Ipod-a u staračke domove, kada se može platiti muzikoterapeut? Kako navode, „Opasnost je u tome što oni koji primenjuju ovakvu metodu, mogu iskoristiti ovu priliku da uštede novac tako što NEĆE angažovati sertifikovane muzikoterapeute….“ Ali ipak neće propustiti priliku da se promovišu:

Mi smo se, ipak, složili da budemo pomenuti kao „partneri“, u nadi da ćemo promovisati više muzike stanovnicima staračkih domova i da ćemo povećati pristup programu i servisima kliničke muzikoterapije, jer smo verovali da će film biti široko distribuiran i nismo želeli da propustimo priliku da promovišemo muzikoterapiju.“

Možda su imali dobru nameru, ali način na koji su formulisali ovaj izveštaj, ipak nas navodi da budemo na Denovoj strani.

Ipak, pogledajte dokumentarac i prosudite sami. A onda razmislite- koja bi bila vaša personalizovana pesma?

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s