PsihoMisterije | Neočekivana lucidnost pred smrt

Piše: Ana Perović

in-the-valley-of-death-miro-gabriel

 

Devedesetogodišnja žena je hospitalizovana u odmakloj fazi Alchajmerove bolesti, već više od godinu dana. Izgubila je sposobnost da prepozna svoje bližnje kada joj dođu u posetu i ne pokazuje znake emocionalne ekspresije. Delovi mozga odgovorni za pamćenje, mišljenje, jezik i svesnost ozbiljno su joj oštećeni. Najednom, dešava se nešto zapanjujuće. Kako izveštavaju članovi njene porodice i medicinskog osoblja: „Sasvim neočekivano, ona poziva kćer i zahvaljuje joj se na svemu što je učinila za nju. Potom telefonom zove redom unučad i s njima razgovara izuzetno toplo i milo. Pozdravlja se i neposredno nakon toga umire.“

Vekovima unazad, u medicinskoj literaturi, mogu se naći beleške o slučajevima ljudi obolelih od mentalnih poremećaja i raznih oblika demencije koji neposredno pred smrt doživljavaju stanje trezvenosti nalik iznenadnom oporavku mentalnog i fizičkog zdravlja. Kako bi označio opisani fenomen, nemački biolog Majkl Nam uvodi pojam terminalne lucidnosti (TL). U članku objavljenom 2009. godine u Časopisu za studije iskustava bliske smrti, ovaj autor pruža prvi pregled istorije beleški o ljudima sa ozbiljnim kognitivnim oštećenjima koji doživljavaju neobični kratkotrajni oporavak neposredno pred smrt. Svrstavajući ih u kategoriju iskustava pred kraj života (engl. end-of-life experiences), Nam ističe da ona mogu podrazumevati značajno povišeno raspoloženje ili osećanje produhovljenosti kod osoba koje ih doživljavaju, te i promene u govoru koje ih prate.

Prema Namovim nalazima, još su Hipokrat, Ciceron i Plutarh govorili o pojavi povlačenja simptoma mentalnih poremećaja koje se događa kako se bliži smrt. Njihovi pokušaji objašnjenja ovog misterioznog fenomena bazirali su se na pretpostavci da duša ostaje netaknuta, čak i kada je mozak pod uticajem fizičkih oštećenja ili poremećaja uma. Kako se trenutak smrti približava, duša se postepeno oslobađa materijalnih stega, te stiče svoj puni potencijal iznova. Ova ideja, u različitim oblicima, opstala je vekovima kao pokušaj objašnjenja iznenadne reparacije mentalnih funkcija pacijenta bez vidljivih promena na fiziološkom nivou. Da li naš mozak zapravo ne predstavlja jedinu podlogu na koju se oslanjaju naši psihološki procesi i ponašanje, zapitali su se mnogi filozofi, lekari i psiholozi u susretu sa TL. U publikacijama jednog nemačkog lekara iz 19. veka, Nam nalazi belešku da među ljudima sa mentalnim poremećajima bolest ponekad iščezava i počinje da nalikuje ružnom snu kog se osoba pred smrt priseća.

U svom drugom članku na ovu temu, Nam i američki psihijatar Brus Grejson istraživali su pitanje – koji period zapravo obuhvata TL, odnosno šta znači „neposredno pred smrt“. Na uzorku od 49 slučaja terminalne lucidnosti – većina se pojavila nedelju dana pred smrt (84%), a čak 43% ovih stanja je iščezlo na dan smrti osobe. Nam i Grejson dele ovaj fenomen u dve kategorije. U prvu spadaju slučajevi kada se mentalne funkcije poboljšavaju kako opada vitalnost tela osobe. Ova pojava sreće se kod određenog broja osoba koje pate od hroničnog mentalnog poremećaja. Simptomi nestaju ili se ublažavaju oko mesec dana pre smrti, te se lucidnost pojavljuje postepeno. Kao primer navode tri ruske studije slučaja pacijenata koji su bolovali od shizofrenije, živeći u stabilnoj psihozi (bez nagoveštaja lucidnosti) godinama. Svi su doživeli oblik terminalne lucidnosti postajući „skoro zdravi“, čak i pacijent koji je dve decenije proveo u katatoničnom stuporu. Drugi tip TL karakteriše potpuna trezvenost koja se događa naprasno i neočekivano samo par sati ili dana pre smrti.

Jedan od najčuvenijih primera potonjeg jeste slučaj mlade Nemice Ane Katarine Ehmer (poznatije kao Ket) koji je dodatnu vrednost stekao jer je za svedoke imao dva ugledna nemačka lekara iz azila u kom je pomenuta žena bila hospitalizovana. Ket je bila jedna od najteže obolelih pacijenata institucije. Njen lekar ju je opisao kao ženu koja „nikada nije naučila da govori, zurila je u jednu tačku dugo, a onda bi bila nemirna satima, proždirala je hranu, bila zapuštena, samo spavala i povremeno ispuštala animalne zvuke, nikada ne primećujući svoju okolinu ni na sekund“. Uz to, ova pacijentkinja je bolovala od ozbiljnog meningitisa koji je oštetio njen korteks tokom godina. Na samrti, Ket je naočigled osoblja koje se zadesilo kraj njenog kreveta, počela da peva sebi pesme koje su se bavile temom smrti i traženja spokoja u raju. Pevanje je bilo razgovetno, a njeno lice (inače amimično), postalo je vrlo ekspresivno. Nakon pola sata, tiho je preminula.

shutterstock_215471662

Rezultati profesora Aleksandra Betianija, sa Univerziteta u Beču, prezentovani prošle godine na IANDS kongresu u Kaliforniji, sugerišu nam da se normalna kognicija, odnosno lucidnost, pojavljuje uprkos izrazito oštećenom mozgu u 5-10% slučajeva Alchajmerove bolesti. Kod ovog oboljenja, TL se pojavljuje tek kada je smrt jako blizu. Betiani se zapitao kako se ovo stanje „blisko čudu, s obzirom na sve što znamo o funkcionisanju mozga i kognitivnih procesa u njemu“ događa? Ne registruje se nikakva promena u moždanoj aktivnosti, korteks zasigurno nije odjednom stvorio milione novih neurona. Čemu onda možemo da pripišemo ovaj fenomen?

Trenutna naučna saznanja o mozgu ne nude objašnjenje ove pojave. Iz ovakve početne pozicije, možemo pretpostaviti da će buduća saznanja ići u jednom od dva smera – ili će simptomi TL biti objašnjeni fiziološkim procesima u mozgu, ili neće. Prema sadašnjim saznanjima iz neuronauka, kod osoba obolelih od shizofrenije, moždano tkivo podleže neznatnim promenama. Hipoteza koja nalaže da se aktivnost mozga može vratiti u zdravije stanje neposredno pred smrt (s obzirom na psihološku i fizičku paniku usled spoznaje da se osoba bliži završnoj fazi života), ovde bi mogla da ima smisla. Međutim, ista pretpostavka se teže može primeniti na slučajeve gde su lezije u mozgu utvrđene, kao i njihova povezanost sa bolešću (npr. demencije).

Betiani, stoga, ostavlja mogućnost da nekonvencionalne spekulacije mogu biti korisne za razmatranje. Pretpostavka da mozak pruža umu postojanje već predugo nije dovedena u pitanje. Šta ako um zapravo koristi mozak kao svoj organ? „Šta ako je kod osobe obolele od Alchajmera um – sunce tokom pomračenja, a oboleli mozak – mesec koji je sunce sakrio?“, pita se autor. On ističe značaj koji bi istraživanje ove pojave moglo imati na distinkciju između mozga, koji očigledno umire, i uma (korisnika mozga) kome možda ne sledi ista sudbina.

Važno je istaći da bi istraživači, pre sugerisanja ovakvih potencijalnih zaključaka, morali da utvrde metodologiju istraživanja fenomena TL koja bi pružila najpouzdanije i najvalidnije podatke. U velikom broju Namovih primera nedostaju istorije bolesti osoba o čijem se iskustvu izveštava, kao i adekvatno dokumentovanje incidenata uz svedočenja svih prisutnih. Tek detaljno sistematsko prikupljanje podataka o pojavnim oblicima TL nam može pomoći da proverimo hipoteze koje bi ovaj fenomen objasnile i proširimo znanje o psihološkim funkcijama pamćenja, svesti, emocija. Primera radi, kod osoba koje boluju od demencije sećanja su nedostupna, ali ne i izbrisana. Pojava TL u demenciji bi mogla da potakne polje istraživanja procesiranja sećanja, te i pomogne kreiranju terapijskih programa za njihovo očuvanje.

898c01000d395606a13e4e291e808097

Pojava terminalne lucidnosti još nije dovoljno istražena. Betiani trenutno radi na prikupljanju uzorka, apelujući na stručnjake širom sveta da mu šalju primere ove pojave koje su zabeležili u praksi. Jedna od žena koje su se odazvale pozivu priznala je kako je svoje pacijente obolele od Alchajmera tretirala kao „ljudske biljke“. Iskustvo terminalne lucidnosti kome je svedočila promenilo je njen pogled na ovu bolest: „Da ste vi videli šta sam ja, mogli biste da razumete da demencija može da izvrši uticaj na dušu osobe, ali ne i da je uništi. Volela bih da sam to znala ranije.“

 

 

Reference:

Nahm, M. (2009). Terminal Lucidity in People with Mental Illness and Other Mental Disability: An Overview and Implications for Possible Explanatory ModelsJournal of Near-Death Studies, 28(2), 85-106.

Nahm, M. (2009). Terminal Lucidiy in Patients with Chronic Schizophrenia and Dementia: A Survey of the LiteratureJournal of Nervous & Mental Disease, 197(12), 942-944.

Nahm, M. & Greyson, B. (2013-2014). THE DEATH OF ANNA KATHARINA EHMER: A CASE STUDY IN TERMINAL LUCIDITYOmega, 68(1), 77-87.

Advertisements

One thought on “PsihoMisterije | Neočekivana lucidnost pred smrt

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s