Zašto ostajemo u lošim vezama?

Piše: Marica Stijepović

2f5b675f28db132d706260a5e09a0410 (1)Da li verujete u onu pravu, jedinu i istinsku ljubav ili ste više spremni na kompromise? Šta se dešava kada i sama veza postane neka vrsta kompromisa? I šta stoji u osnovi ovog kompromisa? Pretpostavili bismo da je intimni odnos toliko važan većini ljudi da žele da on bude maksimalno kvalitetan i da ulažu u njegovo unapređivanje, ali nalazi istraživanja kao i klinička praksa mogu pokazati sasvim drugačije rezultate. U anketi advokatske firme Slater & Gordon svega 65 procenata ispitanika reklo je da su sklopili brak sa ‘’pravom osobom’’.

Prvo na šta pomislimo kada vidimo parove koji baš i nisu ‘’jedno za drugo’’ je strah od samoće. On se javlja kao prirodna reakcija na ljudsku potrebu za pripadanjem i privrženošću ali i na spoljne pritiske da se bude deo para i društvenih grupa. U istraživanju Univerziteta u Torontu Stefani Spilmen se pozabavila ovim strahom. Strah od samoće definisan je kao briga, zabrinutost ili stres koji su vezani za mogućnost da se bude bez romantičnog partnera. Iako je priroda ovog straha važna za razumevanje romantičnih odnosa, pre istraživanja Spilmenove još uvek nije postojala kvantitativna mera ovog straha već se o njemu zaključivalo na osnovu intervjua i narativnih tehnika. Kad je jednom definisan, bio je lakši za istraživanje i analizu. U istraživanju je oko 39% ljudi navelo da nema nikakav strah od samoće ili ‘’single’’ statusa, dok je 37% eksplicitno izrazilo strah od samoće, koji se manifestovao kao strah da će ostariti sami ili strah da će biti sami u bliskoj budućnosti. Aspekti samoće kojih se ljudi plaše su upravo nedostatak povezanosti i intimnosti sa partnerom, gubitak mogućnosti da imaju decu, porodicu i negativan sud o sebi samima kao i negativno prosuđivanje od strane drugih ljudi. Mali broj ispitanika je izrazio brige u vezi sa nedostatkom seksualnog života ili finansijske podrške od strane partnera.

Za ljude sa izraženim strahom od samoće, bilo kakva veza može predstavljati priliku za intimnost i posvećenost partneru koja nije selektivna. S druge strane, upravo ovi ljudi nisu spremni da to svesno priznaju zbog nelagodnosti koju ovakva vrsta priznanja može da izazove. Tako, ljudi sa snažnim strahom od samoće u ispitivanju navode da nemaju niže standrade niti bi pristali da budu u nezadovoljavajućoj vezi, ali se zapravo mogu potpuno drugačije ponašati kada se nađu u konkretnoj situaciji.

U diskusiji se autorka osvrće na to da li je ‘’kompromis’’ maladaptivna strategija ili čak spremnost da se prave kompromisi i da se prolazi kroz teška vremena i situacije zajedno sa partnerom zapravo poželjna karakteristika? Zavisnost od partnera i posvećenost mogu biti dobri prediktori opraštanja i rada na vezi tokom konflikta kao i otpornosti na negativne informacije o partneru, što su pokazala razna istraživanja. Tako, može se tumačiti da se oni sa snažnim strahom od samoće mogu ponašati na načine koji pokazuju posvećenost vezi, a ovo može dovesti do dužeg trajanja veze tako što će zadovoljiti svoje partnere i kreirati uzajamnu zavisnost. Međutim, interesantno je da u ovoj studiji nije dokazano da ljudi sa velikim strahom od samoće bivaju srećniji, zadovoljniji ili imaju manje problema sa mentalnim zdravljem ako su u vezi koja je nezadovoljavajuća.

Nisko samopoštovanje, sudeći prema istraživanju Univerziteta Waterloo, takođe je dobar prediktor ostajanja u vezi koja je nezadovoljavajuća. Ovo istraživanje ukazalo je na to da ljudi sa niskim samopoštovanjem ne izražavaju svoje nezadovoljstvo plašeći se da će otvoreno izražavanje dovesti do raskida veze. Megan MekKarti, glavna istraživačica, navodi da je uobičajena percepcija da su nesamopouzdani ljudi skloni da se stalno žale. U nekim socijalnim situacijama ovo se može pokazati kao tačno, ali u intimnim vezama ovakvi partneri izbegavaju da izraze svoje nezadovoljstvo. To dovodi do začaranog kruga i još većeg nezadovoljstva, s obzirom na to da je otvorena komunikacija potrebna za poboljšanje odnosa. MekKarti čak smatra da osobe sa niskim sapoštovanjem mogu namerno izbegavati otvoren razgovor o vezi upravo iz nesigurnosti i straha da će biti napušteni. Ovo može da se dovede u vezu sa nalazom da ljudi sa velikim strahom od samoće nisu srećniji u vezama nego kada su sami. Otvorena komunikacija i prevazilaženje konflikta, kao strategija kojoj nisu skloni oni koji bi da ‘’održe vezu po svaku cenu’’ i dalje ostaje najadaptivniji način rešavanja konflikata.

18k19hgonljp9jpg

Kako je intimnost klizav teren, postoji i druga strana medalje: Linda Esposito u svom članku za Psychology Today, koji je više zasnovan na njenoj kliničkoj praksi kao socijalne radnice i terapeuta kao i na opservacijama, nabrojala je 11 razloga zbog kojih parovi koji su vidno nesrećni ostaju zajedno. Esposito ulazi u samu srž dinamike odnosa parova koji su zajedno a ispod površine njihovog odnosa tinjaju ogorčenje, ljutnja, neispunjene potrebe i dosada. Recimo, kaže Esposito, odrasli ljudi su odgovorni učesnici u svojim vezama, te stoga, koliko god da je veza nezdrava, moguće je da postoji neka skrivena dobit za učesnike, na primer emocionalna, koju posmatrač sa strane ne može da primeti. Onaj partner koji se u vezi žrtvuje, koji vodi računa o zajedničkim stvarima, koji deluje kao da je submisivan, može vrlo lako biti onaj koji zapravo u samoj vezi ima veću moć i kontrolu.

Ova različita gledišta pokazuju da postoje i različite dinamike u okviru nezadovoljavajućih veza, kao i različiti razlozi iz kojih partneri ostaju u njima. Ljubav, posvećenost i uzajamna zavisnost su pojmovi koje definišemo svako na svoj način i to je u redu, ali bez postojanja otvorene komunikacije dešava se da u odnosima u kojima su ljudi najintimniji i najbliži dođe do potiskivanja potreba i održavanja statusa quo bez rasta i razvoja kako veze tako i pojedinaca koji čine par.

Referenca:

Spielmann, S. et al. (2013). Settling for Less Out of Fear of Being SingleJournal of Personality and Social Psychology, 105(6), 1049- 1073.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s