Ujed crne udovice: Kad žene ubijaju

Piše: Sanja Dutina

vafayqqyvop6nwykxrji1998. godine, Roj Hejzelvud iz FBI-ja, citiran je na jednoj konferenciji: „Ne postoje ženske serijske ubice“. Istina, tokom istorije, serijske ubice muškog pola su bile daleko brojnije, ali na osnovu današnjih podataka znamo da su i žene sposobne da im pariraju kad su zločini u pitanju. Odakle potiču predrasude da se serijske ubice označavaju sa „on“ a žene najčešće samo kao žrtve? Ukratko, vezane su za društvenu percepciju žene kao slabijeg i negujućeg pola i još jednu zabludu da je, pošto su mnoge serijske ubice psihopate, psihopatija svojstvena samo muškarcima. I sam Harli M. Klekli koji je prvi opisao ovaj koncept, u knjizi Mask of Sanity pominje i ženske psihopate.

Jako je malo istraživanja o ženskim serijskim ubicama, jer su zaista retke. Ne postoje ni precizni podaci vezani za prevalencu. U Americi procenjuju da serijska ubistva čine oko 0,5-1% svih ubistava, tj oko 70 do 140 žrtava godišnje. Od tog procenta, samo 5-10% čine žene, dakle, odgovorne su za oko 4-14 žrtava godišnje.  Više od trećine se pak pojavilo od 1970. godine, i brojka se povećava. Serijske ubice oba pola nisu svojstvene samo Americi, pa tako je u nekadašnjoj Jugoslaviji zabeležen slučaj tzv „Babe Anujke“, najveće banatske serijske vračare-trovačice.

KATEGORIZACIJA ŽENSKIH SERIJSKI UBICA

Holmsova tipologija muške serijske ubice svrstava u nekoliko kategorija: vizionari, orjentisani na misiju, hedonisti i koji teže moći/kontroli. Žene najčešće spadaju u hedonističku kategoriju, i njihova ubistva su motivisana profitom, novcem i životnim udobnostima. Kako Vronski u svojoj knjizi „Female Serial Killers: How and Why Women Become Monsters“ naglašava: „Želja za materijalnim blagostanjem je u stvari psihopatološka ekspresija kontrolisanja žrtve- slično kao što muške serijske ubice sakupljaju trofeje svojih žrtava.“ Ali muška tipologija nije u potpunosti primenljiva na žene, pa su Keleher i Keleher osmislili novu, podeljenu na 7 kategorija: Crna udovica, Anđeo smrti, Ubica iz osvete, Ubistvo zbog zločina ili profita, Ubica čiji je zdrav razum pod znakom pitanja, Timski ubica i Seksualni predator. Crne udovice su žene koje ubijaju bliske ljude iz svog okruženja, uglavnom koristeći otrov, tako što žrtvama daju smrtonosnu supstancu koja imitira simptome određenih bolesti, nakon čega su slobodne da pokupe žrtvino životno osiguranje ili nasledstvo. Najpoznatiji je slučaj Velme Berfild, koja je ujedno i prvi ženski serijski ubica pogubljen u Americi smrtonosnom injekcijom 1984. godine. Inspirisale su brojne filmove pa tako i Arsenic and Old Lace sa Keri Grantom, gde dve sestre ubijaju stariju gospodu služeći im vino u kojem je rastvoren arsen.

Anđeo smrti obuhvata žene koje ubijaju ljude o kojima se brinu i koji zavise od njih, najčešće u staračkim domovima ili bolnicama. Ubica iz osvete ubija zbog ljubomore ili kako samo ime kaže, zbog osvete. Seksualni predatori izvršavaju zločine seksualne prirode i prati ih seksualno uzbuđenje pre, tokom ili nakon zločina. Izuzetno su retki, i samo dva slučajeva su zabeležena: Marti Enriketa i Ajlin Vuornos. Jedna trećina serijskih ubica pripadaju Timskom tipu, i najčešće podrazumeva odnos muško/žensko. Žensko učešće se uglavnom objašnjava podeljenim psihotičnim poremećajem (folie a deux), koji se dešava onda kada bliske osobe razvijaju deluzije sličnog sadržaja; zatim post-traumatskim stresnim poremećajem; socijalizacijom polnih uloga; Stokholmskim sindromom ili Sindromom pretučene žene.  Ovi slučajevi se prepliću sa seksualnim predatorima, a i dalje nije jasno da li su žene aktivni ili pasivni učesnici. Svakako postoji neki kritični element koji potiče iz samog odnosa.

Chapter_2_Elle_and_B

MODUS OPERANDI

Harisonova je sa svojim timom profilisala 64 ženske serijske ubice koje su vršile zločine u periodu od 1821. do 2008. godine. Zajedno su ubile preko 331 žrtvu (u proseku- 6), oba pola ali više muškaraca. 53% je ubilo bar jednu ženu, a 39% žrtava su deca. Prosečan uzrast je 32 godine, izuzetno privlačnog fizičkog izgleda, što im je verovatno koristilo da zadobiju žrtvino poverenje. Najčešći metod koji koriste je trovanje, što je potvrdila i “Baba Anujka”. Ubijaju one o kojima brinu, u poznatom okruženju kao što je kuća ili posao. Iskorišćavale su svoju ulogu medicinske sestre ili bejbisiterke tako da se misteriozna smrt mogla lako prepisati starosti ili bolesti. Karijera ženskog serijskog ubice traje 11 godina u odnosu na muški prosek od 9 godina, što se pripisuje upravo metodama koje koriste, jer pažljivije i preciznije planiraju, ne privlače pažnju policije i teže ih je otkriti.

Iskoristićemo priliku da rasvetlimo još jednu zabludu vezano za modus operandi, a to je da je otrov svojstven isključivo ženskim serijskim ubicama. Prema podacima Američkog ministarstva pravde iznetim u izveštaju od 1980-2008. godine, od svih ubica trovača, 60,5% su muškarci. Činjenica je ipak da ga žene češće biraju, posebno ukoliko se osvrnemo istorijski na mesto koje imaju u društvu: „Ubistvo podrazumeva davanje otrova ponavljano ili u velikim dozama, zadatak koji je žena mogla lako da uradi jer joj se poveravala priprema hrane i davanje lekova.“ Oba pola biraju otrov jer veruju da na taj način najlakše mogu da se izvuku i prođu nekažnjeno, dok žene tako izbegavaju rizik od fizičke konfrontacije.

SLUČAJ AJLIN VUORNOS

Posebno izdvajamo slučaj Ajlin Vuornos jer će nam kasnije poslužiti za priču o predrasudama koje se vežu za žene serijske ubice. Iako smo naveli da je to redak primer Seksualnog predatora, stvari nisu toliko jasne koliko se čini. No, prvo ćemo se upoznati sa njenim životom i zločinima, sa kojima ste delom upoznati ukoliko ste gledali film Monster.

Ajlin Vuornos je imala teško, traumatično detinjstvo prepuno fizičkog i seksualnog zlostavljanja. Iako oca nikada nije upoznala, bio je alkoholičar i pedofil. Izvršio je samoubistvo vešanjem dok je služio doživotnu kaznu u zatvoru zbog silovanja sedmogodišnje devojčice. Živela je sa babom i dedom, s obzirom da je majka napustila pre nego što je napunila prvu godinu života. Deda ju je emocionalno i fizički zlostavljao, nazivao je pogrdnim imenima. Oko devete godine je počela da krade od porodice i prijatelja, i otprilike u to vreme je doživela nezgodu igrajući se sa vatrom što je ostavilo posledice u vidu ožiljaka na licu i rukama. Zabeležena su još bar 3 slučaja piromanije. Sa 13 godina je ostala trudna, tvrdeći da je silovao porodični prijatelj, iako je ostalo otvoreno da li je dete bilo posledica incestuozne veze sa starijim bratom. Nakon babine smrti, deda je isterao iz kuće, kada se odala prostituciji kako bi se izdržavala. Tvrdila je da je tokom adolescencije više puta silovana. Sa 20 godina se udala za 40 godina starijeg muškarca kojeg je napustila jer je bio nasilan. Oko šest puta je pokušala da izvrši samoubistvo, jednom upucavajući se u stomak kada je napustio ljubavnik. Pokušavala je da napusti prostituciju ali svaki pokušaj zaposlenja je bio previše nerealan, pa je tako aplicirala za poziciju advokata iako je završila samo srednju školu. Četiri godine je bila u vezi sa ženom po imenu Tajra Mur, koja je kasnije pomogla da se Ajlin uhvati i osudi.

aileen-wuornos-spent-her-formative-years-being-sexually-abused-by-family-members

Serijska ubistva je počinila sa 34 godine, ubivši sedam muškaraca od decembra 1989. do novembra 1990.godine, radeći kao prostituka na Floridi. Prvobitno je dala kontradiktorne podatke tvrdeći da je ubila u samoodbrani, a zatim je izjavila: „Nije to bilo zbog uzbuđenja, to je bila pljačka. Pljačkala sam i morala sam da eliminišem svedoke… Prilično sam birala ko od njih će da umre…nije bilo samoodbrane.“  2002. godine u jednom intervjuu je naglasila da je u planu imala da ubije još 12 muškaraca kao i da planira da nastavi da ubija ukoliko je puste iz zatvora. Osuđena je na smrtnu kaznu koja je izvršena te iste godine.

Psihijatrijska procena je potvrdila da je Ajlin imala psihopatsku ličnost, Antisocijalni poremećaj ličnosti, kao i Granični poremećaj ličnosti, koji je delimično uzrokovan traumatičnim detinjstvom. Iako je žrtve mamila prostitucijom, Majers i saradnici su detaljnim pregledom podataka zaključili da ne zaslužuje etiketu Seksualnog predatora, i da su njeni zločini pre bili motivisani profitom i eventualno osvetom. Nejasno je ipak da li je i do koje mere seksualno zadovoljstvo bilo motiv ubistava. Ajlin se po još nečemu izdvaja od tipične žene serijske ubice, a to je izbor žrtve- ubijala je uglavnom strance i to pištoljem.

PREDRASUDE O ŽENSKIM SERIJSKIM UBICAMA

Percepcija zločina neizbežno reflektuje vrednosti društva, koje je i dalje, priznali to ili ne, većinom patrijarhalno. Pošto teško prihvatamo tip žene koji iskače iz tradicionalnih socijalnih normi, žene serijske ubice često prolaze nezapaženo. Izuzetak je baš Ajlin Vuornos čiji zločini nalikuju tipičnim „muškim“. Viđenje žena kao slabijeg pola,  prenosi se i na tumačenje ženske agresije kao nečeg neprirodnog, neuobičajenog. Nasilje im se pripisuje samo ako je bez predumišljaja, situaciono, kao posledica nakupljenog besa ili straha, svakako ne namerno. Ako prekrše očekivanu pasivnu i požrtvovanu ulogu, oduzima im se uračuniljivost i moraju biti psihički nestabilne. U realnosti to nije slučaj, jer su i žene sklone psihopatiji, pa i hladnokrvnom, proračunatom ubistvu, bez deluzija i poremećenog mišljenja. Činjenica je da, kako Harisonovo istraživanje pokazuje, u proseku imaju istoriju fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, dijagnozu ili simptome mentalne bolesti, ali ubistva ne možemo racionalizovati na taj način, posebno jer ne objašnjava sve motive. Ne znamo još uvek kako objasniti ni muške serijske ubice, ali u cilju prevencije, razvojna istraživanja ističu bihejvioralnu trijadu koja predviđa nasilje u odraslom dobu: piromanija, okrutnost prema životinjama i enureza. Pretpostavka je za sada, da se isto može primeniti i na žene.

Još jedna od zabluda je da su žene počinile serijske zločine jer su bile primorane, posebno od strane muškaraca. Zbog toga je čak i FBI Jedinica za biohejvioralne nauke koja je odgovorna za profilisanje serijskih ubica, sve do 1995. godine imala samo jednu kategoriju za žene- poslušna žrtva, koja se uključuje iz straha, gluposti ili poslušnosti.

female-sociopath

Mediji obično ženske zločince vide ili kao „lude“ ili kao „zle“, a takvo predstavljanje utiče i na javnost pa i na pravosudni sistem. Nekada se akcenat stavlja i na fizički izgled, pa ako deluje skromno, naivno i pasivno, u očima javnosti se stvara sažaljenje nad teškom životnom pričom i bespomoćnošću koja ih je navela na zločin. Ukoliko se porterišu kao „zle“, kao što je slučaj sa Ajlin, iskakanje iz očekivanih okvira ženske uloge nema opravdanja u očima javnosti pa se očekuje i zahteva najstrožija kazna. Dve teorije nam mogu pomoći da objasnimo predstavljanje u medijima i nejednak tretman u javnosti.

Teorija etiketiranja išla je na štetu Ajlin Vuornos, jer je viđena kao žena sa dna društvene lestvice, kao otuđena, „prljava prostituka“, nasilna biseksualka. Njen slučaj je nosio određenu stigmu, što znači da je javnost videla kao inferiornu, opasnu, kao zlog monstruma otpadnika u kome nema ničeg ljudskog. Odbrana nije mogla da se fokusira na predstavljanje Ajlin kao krhke, naivne i poremećene žene. Ni u jednom trenutku nije izražavala kajanje ni izvinjenje.

Teorija viteštva podrazumeva da ženski prestupnici imaju blaži i popustljiviji tretman samo zbog pola. Iz istog razloga se „muški“ obavljen zločin strožije osuđuje nego da su ga počinili muškarci. Ovo može biti veoma problematično kada su presude u pitanju, jer izgleda da je potrebno mnogo više da ženu ocenimo kao serijskog ubicu, a onda kada to učinimo, stigmatizacija postaje jača u odnosu na muškarce.

Uverenja javnosti o ženskoj agresiji i očekivanom ponašanju nekada iskoriste i same serijske ubice. Znaju da je to jedini način da im se oprosti zločin i da se izvuku, u krajnjem slučaju pošalju u mentalnu instituciju. Zabeleženi su slučajevi kada glume i odjednom postaju povučene, stidljive, jadne žrtve. Dajan Dauns koja je ubila svoje dvoje dece pojavila se na suđenju- trudna, što je trebalo da projektuje sliku brižne majke koja nikada ne bi mogla da naškodi svojoj deci. Karla Homolka je čitala o Sindromu pretučene žene i Post-traumatskom stresnom poremećaju, i savladala svu terminologiju i simptome. Kako je radila u timu sa Pol Bernardom, pokušala je da svali krivicu na njega, često koristeći termine poput „ciklus zlostavljanja“ ili „naučena bespomoćnost“. Na suđenju je imala prazan i tup pogled, teatralno brišući suze dok su majke devojčica koje je ubila, davale izjavu. Govorila je nežno i tiho kao prava žrtva.

U stručnim krugovima sve navedene zablude su već neko vreme odbačene. Harisonova je zaključila:

„Suprotno unapred usvojenim zapažanjima o tome da žene nisu sposobne za ekstremne zločine, žene u ovoj studiji su trovale, spaljivale, gušile, davile, upucavale i ubadale bebe, decu, odrasle ili bolesne ljude kao i zdrave odrasle, najčešće one koje su poznavale i koji su im verovali.“

Ipak, i dalje postoji mogućnost da gorenavedeno utiče na istragu, ispitivanje, ispovest o zločinu, pa na kraju i da li ćemo da nasednemo i označimo ih kao žrtve ili kao ono što jesu- ozbiljne i opasne prestupnike.

 

 

Reference:

Canter, V.D. (2004).  An empirical test of Holmes and Holmes serial murder typologyCriminal Justice and Behavior, 31(4), 489-515.

Vronsky, P. (2007). Female Serial Killers: How and Why Women Become Monsters. Berkley Books, New York.

Silvio, H. et al. (2006). Theoretical consideration of female sexual predator serial killers in the United StatesJournal of Criminal Justice, 34(3), 251-259.

Myers, C.W. et al. (2005). The Role of Psychopathy and Sexuality in a Female Serial Killer. Journal of Forensic Sciences, 50(3). 

Weatherby, G. A. et al. (2008). The Value of Life: Female Killers & the Feminine Mystique. Journal of Criminology and Criminal Justice Research & Education, 2(1).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s