Piše: Ana Perović

50802169ac004.imageSledeći put kad rešite da prespavate neku važnu odluku, bilo bi dobro da budete svesni mogućnosti da vam se životni planovi značajno promene u toku noći. Tandem socijalnih psihologa sa Karnegi Melon i Harvard Univerziteta nalaze da snovi mogu da utiču na naše izbore i odluke više nego misli koje imamo u budnom stanju. Uzorak od 182 ispitanika koji su svakodnevno prelazili duži put između mesta boravišta i lokacije radnog mesta, pitali su koja od četiri misli bi najviše uticala na promenu njihovog postojećeg putnog plana avionom. Među mislima su bile: 1) one uzrokovane podatkom da vlada objavljuje postojanje pretnje po bezbednost na nacionalnom nivou, 2) zamišljanje aviona koji se ruši, 3) saznanje da se avion srušio na toj relaciji, 4) sećanje na san o avionu koji se ruši ko bi se dogodio noć uoči leta. Ispitanici su četvrtu opciju rangirali kao podjednako uznemirujuću kao i saznanje o rušenju aviona koje se zaista dogodilo (3), i više uznemirujuće od preostale dve opcije (1 i 2).

I pored takve moći koju mogu imati nad nama, mi i dalje ne znamo čemu nam snovi služe. Prošlo je već 50 hiljada godina od beleženja sadržaja snova po zidovima pećina do njihovog prikupljanja u istraživačke svrhe. Još uvek nas podjednako fasciniraju, i upravljaju našim ponašanjem na raznovrsne načine iako su jedini pouzdani dokazi njihovog postojanja izveštavanja ljudi o sećanju na kognitivno i emocionalno iskustvo tokom spavanja. Ono se događa tokom minimalne sposobnosti mozga da usmerava tok misli, dok nam je registrovanje spoljašnjih stimulusa obustavljeno, a deo mozga koji prepoznaje da je iskustvo koje proživljavamo proizvod nas samih – deaktiviran. Ujedno, ova krhka sećanja jedini su podaci na osnovu koji možemo da istražujemo snove i verovatno razlog zašto nemamo jedan obuhvatni odgovor na pitanje zašto sanjamo, već pre niz manje ili više uspešnih pokušaja.

Sanjamo jer naš um tako čuva spavanje? Frojdov izvorni uvid da naš um čuva sećanja i osećanja koja nisu uvek dostupna našoj svesti, onaj koji je zauvek izmenio naš pogled na psihičko funkcionisanje, u teoriji o snovima dobija nadgradnju. San je za Frojda deo psihičkog života, sačinjen od svesnih i nesvesnih misli i osećanja koji se nalaze u prošlosti i povezuju se s nekim utiskom koji stičemo na dan koji prethodi snu. San nije onaj koji ometa spavanje, već glavni zaštitnik sna – onaj koji uklanja smetnje dok spavamo. Naš um kroji san kao reakciju na podražaje koji se događaju tokom spavanja, kako bi ih otklonio i omogućio nastavak spavanja. Pažljivo prikupljanje elemenata sna, posebno onih koji nam se čine nevažnim, kao i asocijacija osobe na njih, odvešće nas do mentalnog kompleksa kojim se snevajući um uposlio kako bi očuvao spavanje.

Sanjamo jer naše nesvesno navire u sigurnom setingu? Neki psihoanalitičari smatraju da postoji značajna paralela između snevanja i psihoterapijskog procesa kakav se praktikuje u dinamskoj psihoterapiji. San, kao i psihoterapija, podrazumeva slobodne asocijacije, prevenciju odigravanja (engl. acting out) i novine u povezivanju elemenata iz svesnog i nesvesnog u sigurnom setingu koje mogu biti dragocene za našu psihološku dobrobit.

Nakon psihoanalitičkih hipoteza o razumevanju funkcije snova, interesovanje za snove je zamiralo sve do revolucionarnog otkrića REM faze sna 1953. godine. Elektroencefalogram (EEG) je omogućio pronalazak faze tokom spavanja koja, prema moždanoj aktivnosti, najviše nalikuje budnosti, a prema psihološkoj se odlikuje najintenzivnijim iskustvom snevanja. Uzbuđeni istraživači koji su se mahom oslanjali na Frojdove ideje pohrlili su da prodube tunel koji nas vodi do najskrivenijih kutaka uma. No, Frojdove hipoteze nisu našle potvrdu u istraživanjima funkcionisanja mozga tokom spavanja, a studije snova su prešle iz psihoanalitičkog u domen neuronauka. Tako, san osim dragocenog psihološkog procesa postaje i fiziološki proces koji počiva na „plimi i oseci neurotransmitera“.

american-beauty-original

Sanjamo jer našem umu treba screensaver za moždanu aktivnost tokom spavanja? Istraživanja snova koja su usledila, činilo se, samo su produbila misterioznost prirode, značaja i značenja procesa snevanja. Mnogi istraživači su, odustavši od potrage, objavili da su snovi psihološki pratilac nervne aktivnosti koja se događa tokom spavanja, najčešće tokom REM faze, da im je jedina svrha da se određene regije mozga odmore, a neurotransmiteri vrate na optimalni nivo, a jedino značenje – ono koje mu pridajemo tek nakon buđenja. Psiholog Stiven Pinker snove je objašnjavao metaforom programa koji isprazni prostor kompjuterskog ekrana ili ga ispuni pokretnim slikama (engl. screensaver), dodajući da „sadržaj zapravo nije važan dok god određeni delovi mozga ostaju aktivni“.

Sanjamo jer deo mozga zadužen za apstraktno rezonovanje pokušava da ispriča priču prikupljaući nekoherentne signale nervne aktivnosti koje registruje? Niz ovaj tok pretpostavki, Alan Hobson i Robert MekKlarli 1977. godine formulišu aktivacijsko – sintetsku teoriju sanjanja. Tokom REM faze u mozgu se događaju nasumične aktivnosti koje započinju u moždanom stablu, a prostiru se i na limbički sistem koji je zadužen za regulaciju emocija, oseta i sećanja. Frontalni režanj mozga nastoji da sintetizuje i interpretira ovu unutrašnju aktivnost, te kao proizvod toga nastaju snovi. Odlike snova poput nelogičnog sadržaja, intenzivnih emocija, prihvatanja neobičnog sadržaja, nesvakidašnjih čulnih iskustava, mogu se, stoga, pripisati određenim delovima mozga koji pokušavaju da integrišu u smislenu celinu nešto što po sebi nema smisao. Hobson ističe da snevanje nikako nije beznačajan proces. Naprotiv, prema njegovom mišljenju snevanje je „naše najkreativnije svesno stanje, ono u kome haotično, spotano rekombinovanje kognitivih elemenata kreira nove konfiguracije informacija, to jest – generiše nove ideje.”

Sanjamo jer se naš nervni sistem trenira u brzini reagovanja na pretnju? Anti Revonsuo, stručnjak u oblasti kognitivnih neuronauka, psihologije i filozofije, ne bi se složio sa ovako opisanom svrhom snevanja. Njegova teorija simulacije pretnje, prihvaćena od većine evolucionih psihologa, sugeriše da bi se snevanje moglo sagledati kao drevni biološki mehanizam odbrane. Ovaj mehanizam formiran je kako bi pružio sisarima evolucionu prednost. Putem ponavljajućih simulacija potencijalno pretećih događanja, snovi pospešuju neurokognitivne mehanizme neophodne za efikasno opažanje pretnje i njeno izbegavanje.

Sanjamo jer moramo da pročistimo memoriju i učvrstimo sećanja i iskustva koja proživljavamo? Osim evolucionista, u značaj snova veruje i naučna struja koja tvrdi da snevanje pomaže konsolidaciju sećanja i iskustava. Dok biolozi Krik i Mičison predlažu da nam snovi trebaju kako bi se mozak oslobodio viška informacija koje je registrovao tokom dana, postoje i nalazi u prilog sasvim suprotne ideje. Neke studije ukazuju da je veća šansa da neko iskustvo upamtimo, ako nam se ideja o njemu javila u snu, te psihijatar Zang pretpostavlja da snevanje predstavlja neku vrstu privremenog skladišta za pamćenje – između kratkoročnog i dugoročnog. NREM faza snevanja odgovorna je za skladištenje činjenica i događaja, dok REM faza arhivira emocionalne aspekte pamćenja. Činjenica da između REM-a i utvrđivanja emocionalnih iskustava postoji značajna povezanost može da objasni zašto snovima pridajemo veliki značaj u svom psihološkom životu.

med_1416844211_00021

Ove nalaze potvrđuju i nedavne studije koje nalaze da osobe koje odu na spavanje odmah nakon što su preživele traumatsko iskustvo imaju značajno veće šanse da iskustvo bolje upamte i budu njime opterećene u narednom periodu. Jedan od oblika podrške traumatizovanim ljudima podrazumeva da s njima održava razgovor i podržava ostajanje u budnom stanju nekoliko sati nakon događaja kako bi se preveniralo arhiviranje traumatskog sećanja u memoriju.

Sanjamo da bismo izašli na kraj sa važnim emocijama? Snovi, takođe, igraju važnu ulogu u našem emocionalnom funkcionisanju. Skraćivanje REM faze ispitanicima bilo je povezano sa njihovom smanjenom sposobnošću za razumevanje kompleksnih emocija u svakodnevnom životu. Nedavna studija slučaja pacijentkinje koja boluje od poremećaja poznatog kao Šarko – Vilbrand sindrom (koji, između ostalog, uzrokuje gubitak sposobnosti za snevanje) locirala je još jednu kariku našeg mehanizma za produkciju snova. Autori nalaze da je deo vizuelnog korteksa koji je povezan sa obradom slika, emocija i vizualnih uspomena pravo mesto porekla snova ili pak njihove važne dorade tokom spavanja. Čini se da nam snovi pomažu u obradi emocija tako što ih povezuju sa sećanjima i od njih stvaraju narativ sna. Dok ono što iskusimo u snu možda ne doživljavamo kao stvarno, emocije povezane s tim iskustvima zasigurno jesu deo naše stvarnosti i vrlo verovatno predstavljaju naša neobrađena osećanja. Na snimcima moždane aktivnosti u REM fazi, možemo uočiti da je vizuelni centar koji obrađuje informacije koje primamo čulom vida neaktivan, dok je aktivnost centra vizuelne memorije koji čuva slike iz naše prošlosti izuzetno visoka.  Dejvid Linden, profesor neuronauka, kaže da naš mozak, prihvativši novo iskustvo, s njim prelistava stare fotoalbume našeg pamćenja da vidi gde ga može uklopiti, što doprinosi našem boljem razumevanju sopstvenih procesa.

Sanjamo da bismo efikasnije rešavali probleme? Psiholog Mark Blehner kaže da je u pitanju zapravo darvinovski proces – sanjamo da bismo: „kreirali nove ideje, da bismo povećavali stepen varijabilnosti psihičkog života i naših unutrašnjih narativa iz generacije u generaciju…da bismo proizvodili mislene mutacije“. Ova teorija prirodne selekcije ideja zasniva se na nalazima o povezanosti snevanja i rešavanja problema. Baretova u svojim eksperimentima nalazi da je kategorija problema koja se najčešće rešava u snovima ona gde konvencionalno znanje i logika nisu od koristi prilikom pristupanja problemu.

U prilog ovoj hipotezi o funkciji snova stoje i nalazi da ispitanici koji su probuđeni tokom REM faze i kojima je zadatak bio da slobodno asociraju na zadate reči, pružali kreativnije odgovore od onih koji su probuđeni tokom drugih faza spavanja. Robert Stikgold tvrdi da nam snovi mogu pomoći u smišljanju novih kombinacija i puteva, van okvira onih utabanih. Sanjamo jer nema mašte bez snova? – pita se on.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s