PsihoMisterije | Čudne glavobolje: Eksplodirajuća glava i Alisa u zemlji u čuda

Piše: Sanja Dutina

255

Jednom nedeljno, u okviru PsihoMisterija pisaćemo o neobičnim i zanimljivim neuro-psihološkim studijama slučaja. U pitanju su priče o pacijentima čiji su problemi bili toliko zagonetni da su zaslužili poseban osvrt u različitim akademskim žurnalima, sa ciljem da se pomogne ostalim lekarima, psihijatrima i psiholozima koji bi mogli da se susretnu sa nečim sličnim u budućnosti.

Za početak, predstavićemo dve čudne glavobolje o kojima izveštava Randolph W. Evans u žurnalu Nurologic Clinics.

Slučaj br. 1 Noćna buka

Žena, 43 godine, obratila se lekaru nakon što je 5 meseci čula buku u glavi. “Skoro svake noći, nakon što zaspi, čula bi glasne zvukove kao “protok električne struje” u trajanju od jedne sekunde. Ponekad bi joj se nakon toga čitavo telo treslo.” Dešavalo se i da vidi bljesak svetlosti, a usledila bi i druga epizoda buke ubrzo nakon prve. Tek onda bi uspevala da zaspi. Neurološki pregled uredan.

Koji tip glavobolje je u stanju da probudi pacijenta?”

Ovakve epizode su karakteristične za sindrom eksplodirajuće glave, i uglavnom se dešavaju nakon što pacijent zaspi, ređe u budnom stanju. Pacijenti se bude i po nekoliko puta noću, sa senzacijom jakog udarca u glavu kao da je u pitanju eksplozija, pucanj, petarda, ljudski vrisak ili jako lupanje vratima. 10% izveštava i o svetlosnom bljesku. Za nekoga je karakterističan i osećaj prestanka disanja, kao da mora uloži napor da bi nastavio da diše, blaži bol  ili paraliza sna, a izgleda da su mu sklonije žene. Sindrom se najčešće javlja u srednjem životnom dobu, kod zdravih osoba, i nije povezan sa epileptičnim napadima. Iako nema neke ozbiljne zdravstvene posledice, može poremetiti spavanje i odmor. Epizode su nekada toliko zastrašujuće da pacijenti osećaju anksioznost i odlažu odlazak na spavanje. Simptomi vremenom sami nestaju, i to onda kada pacijent shvati da je ovaj poremećaj potpuno bezopasan. U suprotnom, prosto nauče da žive sa njim.

Veruje se da je izvor u poremećaju telesnih procesa prilikom prelaska iz stanja  budnosti u stanje sna. Umesto da se umire ili ugase, određeni neuroni postaju aktivniji što se percipira kao glasan zvuk. Postoje i dugi uzroci sindroma kao što je odvikavanje od lekova, noćna hipertenzija ili spavačka apnea pa i psihološka stanja poput povišenog stresa i umora.

o-EXPLODING-HEAD-SYNDROME-facebook

Sindrom eksplodirajuće glave se prvi put pominje 1876. godine, u zapisima lekara S.W. Mitchella, o pacijentu po imenu Gospodin V. Taj Gospodin V. je izveštavao o “osećaju pucnja iz pištolja ili udarca u glavu”, žalio se na “buku u glavi, koja je ponekad ličila na zvuk zvona, koje je udareno samo jedanput… ili ponekad čujem glasnu buku, najviše kao zvuk gitare, grubo udarenu žicu koja se lomi.”

Dan James, 48 godina, za NYMag je opisao svoju prvu epizodu: “To se desilo pre pet-šest godina. Mislio sam da mi je kuća eksplodirala. Imalo je onaj metalni i električni kvalitet, zvučalo mi je kao da je neko bukvalno postavio ručnu granatu u peć na drva koja se nalazi u mojoj dnevnoj sobi, i da je ona jednostavno eksplodirala. Mislim, udario sam od pod. Srce mi je lupalo 200 otkucaja u minuti. Obišao sam celu kuću jer sam bio ubeđen da je nešto eksplodiralo. Sve je bilo u redu, pa sam pomislio- Pa, ovo mora da je bio neki veoma čudan san.”

Slučaj br.2 Osećam se nekako veliko, u stvari jako jako malo

Žena, 31 godina, ukupno 10 godina, jednom mesečno je patila od blagih glavobolja. Kako se stanje pogoršalo, obratila se lekaru i prepisan joj je lek topiramat. Mesec dana kasnije, glavobolje su smanjene, međutim, izveštavala je o pet epizoda tokom protekle tri nedelje koje su bile praćene blagim pritiskom iza očiju u trajanju od 30 do 45 minuta. U okviru tri epizode, osećala je da joj je telo preveliko a sve ostalo u okruženju previše malo. U okviru preostale dve epizode, osećala je da joj je telo maleno, a sve ostalo preveliko. Sve vreme je bila svesna da ta osećanja nisu realna.

U pitanju je sindrom Alise u zemlji čuda, retka migrenozna aura tokom koje pacijenti, uglavnom noću, osećanju promene u predstavi celokupnog ili određenog dela tela u vidu povećanja, smanjenja ili distorzije. Drugi simptomi su izmenjen osećaj za vreme (vreme teče brže ili sporije), izmenjena percepcija dodira (na primer, tlo deluje mekano kao sunđer), distorzija percepcije zvuka. Najčešće se javlja kod dece, i prosto se preraste tokom adolescencije, a pored migrene izazivaju ga epileptični napad, virusni encefalitis i psihodelične supstance. Primarni uzrok je povećanje električnih impulsa u mozgu, usled čega se povećava protok krvi u parijetalnom režnju, zaduženom za percepciju. U slučaju ove žene, pojava sindroma je povezana sa uzimanjem topiramata, a završio se nakon prestanka terapije. Neki drugi pacijenti su svoje senzacije opisivali ovako: “Telo izgleda kao da je neko nacrtao vertikalnu liniju koja ga deli na pola. Desna polovina je dva puta veća od leve”, ili “Osećam da moje telo postaje sve veće i veće dok ne zauzme čitavu prostoriju”. Helen Stapinski je za New York Times otkrila da i ona i ćerka boluju od ovog sindroma, kao i još nekoliko članova porodice, što je inače izuzetno retko.

Room-of-Doors-alice-in-wonderland-2010-16895492-638-346

Prvi ga je opisao John Todd, engleski psihijatar 1955. godine. Sindrom je naravno dobio ime po knjizi “Alisa u zemlji čuda”, a pretpostavka je da je i sam autor, Luis Kerol, bolovao od migrena i halucinacija pa je svoje lično iskustvo pretvorio u priču. Alisu smanjuje tečnost iz bočice na kojoj piše “Popij me”, a komad torte sa natpisom “Pojedi me” čini da previše poraste.

Evans navodi i ostale halucinacije, iluzije i distorzije koje mogu da prate migrenu: “zoopsija (vizuelna halucinacija koja sadrži kompleksne objekte poput ljudi i životinja), ahromatopsija (nedostatak percepcije boje), prozopagnozija (nemogućnost prepoznavanja lica), akinetopsija (gubitak sposobnosti percepcije vizuelnih pokreta), metamorfozija (distorzija oblika objekta), makropsija ili mikropsija (objekti izgledaju previše veliki ili mali), liliputanizam (ljudi izgledaju previše mali), iskrivljen ili pogled izvrnut naopačke”.

Inače, Alisa u zemlji čuda je poslužila kao inspiracija za brojne druge nazive poremećaja kao što je sindrom Češirske mačke ili sindrom Ludog šeširdžije.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s