„THE BABADOOK“: Kako potisnuta bol rađa čudovišta?

The-Babadook-Poster“If it’s in a word. Or it’s in a look. You can’t get rid of … The Babadook”

*PAŽNJA: U tekstu su neizbežno prisutni SPOILERI*

The Babadook” mnogi ističu kao jedan od najboljih horor filmova 2014. godine. Možda pre psihološki triler, svakako je za preporuku i sigurno će vas nakon gledanja satima ostaviti zamišljene (namerno ne kažem- uplašene). U pitanju je priča o teškom i komplikovanom odnosu majke Amelije i sina Samjuela. Otac po imenu Oskar, poginuo je u saobraćajnoj nesreći dok je vozio Ameliju na porođaj u bolnicu. Ovakav traumatični gubitak ostavio je teške posledice i na majku i na dete.

Bliski odnosi sa sobom nose i jako emocionalno iskustvo, daju smisao, značenje i radost našem životu. Smrt i gubitak voljenih osoba sa pravom ostavljaju veliku prazninu i dezorjentisanost. Akutno tugovanje koje usledi nakon šoka i neverice je normalan proces, međutim dešava se da traje i duže nego što je očekivano, nekada i po nekoliko godina. U tom slučaju govorimo o produženom ili komplikovanom tugovanju koje podrazumeva intenzivne, ponavljajuće momente bola, intruzivne misli o preminulom. Integrisanje tugovanja je otežano, gubitak se katastrofično interpretira, bol se ne smanjuje i teško je nastaviti život i u njemu pronaći radost i zadovoljstvo.

Od Oskarove smrti je prošlo 7 godina. Amelija je definitivno zarobljena u komplikovanom tugovanju. Usamljena je, oseća emocionalnu prazninu, teško spava posebno u krevetu koji je prethodno delila sa mužem. Udaljila se od drugih ljudi, i ne oseća da njen život ima neki poseban cilj i smisao. Često je umorna i slaba, jedva održava posao u Staračkom domu. Izgubila je sestrinu podršku, jer više nije imala strpljenja ni razumevanja za situaciju u kojoj se našla. Uveče posmatra komšinicu i zavidi joj na samostalnom i mirnom životu koji vodi, kao i svima onima koje nije zadesila ista sudbina. U isto vreme izbegava bilo kakvo podsećanje na gubitak, i sva ta osećanja i misli su potisnuti zajedno sa muževljevim stvarima u podrumu kuće, tj duboko u njenom umu. Kako je i karakteristično za traumatična iskustva, sve ono što potiskujemo u budnom stanju ispliva u snovima. Doživljava noćne more u kojima ruminira o okolnostima koje su dovele do nesreće, o pitanju kako i zašto je Oskar umro.

Samjuel tu ima posebnu ulogu. Pored toga što ga doživljava kao teško dete, nije u stanju da vodi računa o njemu niti da mu uzvrati ljubav. Ambivalentna je, jer dok ga u isto vreme delom krivi za gubitak i konstantno je prisutan kao podsetnik na očevu smrt, kao majka prirodno oseća privrženost i ljubav. Gura ga od sebe kada traži pažnju, odmakne se tokom noći kada je zagrli. Godišnjica smrti pada na isti dan kad i sinov rođendan, zbog čega ga uvek pomera za neki drugi datum.

Samjuel jeste nepredvidivog ponašanja i sklon je izlivima agresije. Na taj način u stvari pokušava da privuče pažnju majke koja je emocionalno odsutna. Oseća da ga krivi za nesreću, zbog čega je opsednut idejom da bude heroj, i stalno naglašava da šta god da se desi, on će biti tu da je spasi. Postoji strah da ne uzgubi i nju. U svemu tome se na dnevnom novou suočava sa ljudima koji ga nazivaju čudakom, čuje rečenice kao što su: “Niko te ne želi!”, “Zašto jednostavno ne možeš samo da budeš normalan??”. Sestra Ameliji u jednom trenutku čak izgovara: “Ne podnosiš ga ni ti!”. Na pitanje zašto ga ljudi ne vole, majka mu objašnjava da to nije tačno iako i sama šalje dvostruke i ambivalentne poruke, a dete to oseća i zna. Stres eskalira onda kada se pojavi knjiga o čudovištu Babadooku, do te mere da Samjuel zbog visokog nivoa anksioznosti doživljava napad i završava na lekovima.

_BAC4545.jpg_cmyk.jpg / Film - Babadook

Zanimljivo je da zbog tipične priče o deci antihristima koja se provlači kroz horor filmove, prvo pomislimo da je problem u Samjuelu, i čekamo kada će da pređe granicu dečjih nestašluka i od Amelijinog života dodatno napravi pakao. Očekujemo atmosferu nalik onoj u filmu We need to talk about Kevin”. Posebno nakon što Amelija pronađe komade stakla u kaši, a on okrivi čudovište, ili kada uništi zajedničku fotografiju. Dešava se potpuni preokret, jer je ovaj put akcenat na majci, koja usled komplikovanog tugovanja, zatvorenosti u kuću i nagomilanog stresa polako pada u psihozu.

Babadook se prvi put pojavljuje kao čudovište iz knjige koju Samjuel pronalazi na polici. U pitanju je anagram od reči A bad book, a zanimljivo je da na hindi jeziku znači i žalost za ocem (father grief). Jasno je da je Babadook manifestacija komplikovanog tugovanja i potisnutih emocija koje proganjaju majku, dok je momenat kada uđe u nju (tipično za horore) znak da je izvor haosa u njoj. Postoji pretpostavka da je i sama Amelija napisala knjigu jer u jednoj sceni pominje da je nekada bila pisac, a svojevremeno napisala i nekoliko dečjih priča. Moguće je da je sećanje na pisanje knjige u potpunosti blokirala. Takođe, izgled čudovišta je nalik Oskarovoj odeći koja visi na čiviluku u podrumu. Proganjanje potiče od nerazrešenog tugovanja, i Babadook se hrani njenim bolom i tugom.

Tokom psihotične epizode, prisutne su brojne halucinacije, i govori sve ono što je potisnula i nije se usudila da kaže na glas: “Nemaš pojma koliko sam puta poželela da si umro ti a ne on!” Podsvesna mržnja prema sinu je isplivala. Sama režiserka je objasnila da je cilj filma bila priča o suočavanju sa mrakom koji je u svima nama, čak i mračnim delom roditeljskog uma, u koji se potiskuje pitanje “Da li ja uopšte mogu sa ovim da se nosim?”.

U najtežem trenutku, kada drži majku zaposednutu vezanu u podrumu, Samjuel pokušava da dopre do nje: “Znam da me ne voliš. Babadook ti ne dozvoljava. Ali ja te volim.” I dete je svesno da zarobljenošću u tugu majka ne može da ga vidi pravim očima, posveti mu se i uzvrati mu ljubav. Kada pokuša da ga udavi, on je mazi po licu, i tek taj čin je navodi da se osvesti i povrati samokontrolu.

Sada kada je postala svesna “Babadooka”, on postaje slab i ostavlja ga u podrumu zajedno sa ostalim sećanjima na Oskara. Iako možemo da zaključimo da je integrisala gubitak, bola se nije oslobodila u potpunosti, ali uspeva da ga kontroliše i ne dozvoljava mu da je obuzme. U mogućnosti je da nastavi normalan život, prvi put proslavlja sinov rođendan na dan kad je zaista rođen, i sigurna u svoje majčinske sposobnosti suočava se sa socijalnim radnicima koji su sumnjali da nije podobna za roditeljstvo.

BAB3865-Edit-640x356

Sve dok potiskujemo bol, ignorišemo gubitak i ne dozvolimo radu tuge da uradi svoje, ne možemo se osloboditi čudovišta u nama samima. Tugovanje je korisno jer nas navodi na introspekciju, daje smisao gubitku, upoznajemo svoje snage i slabosti. Iako tuga uvek ostaje, postaje sastavni deo života koji ga ne ometa značajno, ostaju lepa sećanja i sposobni smo da nastavimo život dalje.

Autor: Sanja Dutina

Advertisements

4 thoughts on “„THE BABADOOK“: Kako potisnuta bol rađa čudovišta?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s